- Poruka
- 1.881
Autor: Paul van Hooft za RAND Europe
Evropske sumnje u odvraćanje nuklearnim oružjem postoje već duže vreme. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine i njeno sve veće oslanjanje na nuklearnu pretnju, ponovo su istakli značaj nuklearnog oružja od vremena Hladnog rata.
U ovom kontekstu, evropski lideri razmatraju alternative za odvraćanje u Evropi. Francuski predsednik, Emanuel Makron, potvrdio je da francuski nuklearni arsenal ima „evropsku dimenziju“. Poljski predsednik, Andžej Duda, izrazio je interesovanje da se francuski nuklearni arsenal proširi na evropske saveznike, dok je istovremeno nagovestio mogućnost da Poljska razvije sopstveno odvraćanje. Novi nemački kancelar, Fridrih Merc, takođe je istakao važnost saradnje sa francuskim i britanskim nuklearnim kapacitetima.
Da li bi nuklearno oružje Francuske i Britanije moglo biti dovoljno da odvrati Rusiju i osigura poverenje evropskih saveznika?
Rusija ima otprilike isto toliko nuklearnog oružja kao SAD, sa oko 1.700 raspoređenih strateških nuklearnih oružja i 1.000–2.000 taktičkih nuklearnih oružja manjeg intenziteta, uz još 2.500 neraspoređenih. Ovo značajno nadmašuje nuklearni arsenal Francuske i UK, koji ukupno broji 515.
Ipak, sa svojim strateškim kapacitetima, Francuska i UK mogu naneti neprihvatljivu štetu Moskvi i Sankt Peterburgu. Njihovo nuklearno oružje je raspoređeno na podmornicama na nuklearni pogon koje su sakrivene u okeanu i verovatno bi preživele prvi udar.
Za razliku od SAD-a, Francuska i UK ne mogu razdvojiti svoju bezbednost od ostatka Evrope. Francuska bi, na primer, mogla ispaliti „upozoravajući hitac“ iz lovca Rafale. S druge strane, Rusija poseduje veliki broj taktičkih nuklearnih oružja (1.000–2.000) koje, iako tako nazivane, mogu uništiti čitav grad.
Odbrambena pozicija, a ne samo broj oružja, ključna je za odvraćanje, što potvrđuje istorijski primer iz 1961. kada je Šarl de Gol izrazio sumnju u spremnost SAD-a da odbrani Evropu, postavljajući pitanje: „Da li biste zamenili Njujork za Pariz?“.
Potencijalni scenariji nisu vezani za egzistencijalno odvraćanje, već za situacije u kojima opstanak Francuske i Britanije nije direktno ugrožen. Ni jedna od njih nema mogućnost eskalacije uz pomoć taktičkog (ili nestrateškog) nuklearnog oružja kada nisu u pitanju vitalni interesi, iako bi Francuska mogla ispaliti nuklearni „upozoravajući hitac“ iz aviona Rafale.
S druge strane, Rusija ima između 1.000 i 2.000 taktičkih nuklearnih oružja, koja su, uprkos nazivima, potpuno sposobna da unište grad.
U slučaju sukoba u Evropi, takve mere mogu pružiti vojne opcije između nečinjenja i katastrofalne eskalacije. Umesto potpune invazije, Rusija će verovatnije testirati jedinstvo NATO-a pritiskom na baltičke države i pretnjama nuklearnim oružjem kako bi odvratila saveznike NATO-a od intervencije. Francuska i UK bi teško mogle kredibilno zapretiti strateškim oružjem kao odgovor.
Rešenje Evrope možda leži u naprednom konvencionalnom oružju koje bi kroz strategiju odbijanja povećalo troškove za Rusiju u ranim fazama sukoba. Ove sposobnosti uključuju precizne udare na daljinu, avione pete generacije poput američkog F-35 i evropskih alternativa, kao i integrisanu vazdušnu i raketnu odbranu.
S obzirom na slab učinak ruske vazdušne i raketne odbrane u Ukrajini, evropsko oružje moglo bi ciljati ruske vojne jedinice koje napadaju NATO teritoriju, njihova pojačanja i logistiku, dok sprečava korišćenje ruskih raketa. Evropa već ulaže u krstareće rakete i razvoj sopstvene strategije za napade na daljinu i raketnu odbranu.
Takvo oružje, zahvaljujući preciznosti, prikrivenosti i niskom letu, moglo bi takođe ciljati strateške mete duboko u Rusiji – potencijalno stabilniju alternativu širenju francuskih i britanskih nuklearnih arsenala ili dodavanju treće nuklearne sile u Evropi.
Nema se vremena za gubljenje- potrebno je više od same vojne opreme. Evropske države treba da stvore institucionalni forum za koordinaciju odvraćanja, što uključuje ili povratak Francuske u NATO-ovu grupu za nuklearno planiranje ili stvaranje saveta za evropsko odvraćanje s Francuskom, UK, Nemačkom, Poljskom i drugim ključnim državama.
Evropske vojne snage mogle bi zajednički s Francuskom i UK izvoditi konvencionalne operacije podrške vežbama nuklearnih operacija, posebno uz francuske vazdušne snage koje koriste nuklearne bojeve glave.
Postoje i materijalna i politička rešenja za evropske probleme odvraćanja, ako se SAD preokupiraju dešavanjima u Aziji. Ključni izazov je kako Evropa, uključujući Francusku i UK, može brzo razviti i vojnu opremu i strategije potrebne za konvencionalno i nuklearno odvraćanje.
Evropske sumnje u odvraćanje nuklearnim oružjem postoje već duže vreme. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine i njeno sve veće oslanjanje na nuklearnu pretnju, ponovo su istakli značaj nuklearnog oružja od vremena Hladnog rata.
U ovom kontekstu, evropski lideri razmatraju alternative za odvraćanje u Evropi. Francuski predsednik, Emanuel Makron, potvrdio je da francuski nuklearni arsenal ima „evropsku dimenziju“. Poljski predsednik, Andžej Duda, izrazio je interesovanje da se francuski nuklearni arsenal proširi na evropske saveznike, dok je istovremeno nagovestio mogućnost da Poljska razvije sopstveno odvraćanje. Novi nemački kancelar, Fridrih Merc, takođe je istakao važnost saradnje sa francuskim i britanskim nuklearnim kapacitetima.
Da li bi nuklearno oružje Francuske i Britanije moglo biti dovoljno da odvrati Rusiju i osigura poverenje evropskih saveznika?
Rusija ima otprilike isto toliko nuklearnog oružja kao SAD, sa oko 1.700 raspoređenih strateških nuklearnih oružja i 1.000–2.000 taktičkih nuklearnih oružja manjeg intenziteta, uz još 2.500 neraspoređenih. Ovo značajno nadmašuje nuklearni arsenal Francuske i UK, koji ukupno broji 515.
Ipak, sa svojim strateškim kapacitetima, Francuska i UK mogu naneti neprihvatljivu štetu Moskvi i Sankt Peterburgu. Njihovo nuklearno oružje je raspoređeno na podmornicama na nuklearni pogon koje su sakrivene u okeanu i verovatno bi preživele prvi udar.
Za razliku od SAD-a, Francuska i UK ne mogu razdvojiti svoju bezbednost od ostatka Evrope. Francuska bi, na primer, mogla ispaliti „upozoravajući hitac“ iz lovca Rafale. S druge strane, Rusija poseduje veliki broj taktičkih nuklearnih oružja (1.000–2.000) koje, iako tako nazivane, mogu uništiti čitav grad.
Odbrambena pozicija, a ne samo broj oružja, ključna je za odvraćanje, što potvrđuje istorijski primer iz 1961. kada je Šarl de Gol izrazio sumnju u spremnost SAD-a da odbrani Evropu, postavljajući pitanje: „Da li biste zamenili Njujork za Pariz?“.
Potencijalni scenariji nisu vezani za egzistencijalno odvraćanje, već za situacije u kojima opstanak Francuske i Britanije nije direktno ugrožen. Ni jedna od njih nema mogućnost eskalacije uz pomoć taktičkog (ili nestrateškog) nuklearnog oružja kada nisu u pitanju vitalni interesi, iako bi Francuska mogla ispaliti nuklearni „upozoravajući hitac“ iz aviona Rafale.
S druge strane, Rusija ima između 1.000 i 2.000 taktičkih nuklearnih oružja, koja su, uprkos nazivima, potpuno sposobna da unište grad.
U slučaju sukoba u Evropi, takve mere mogu pružiti vojne opcije između nečinjenja i katastrofalne eskalacije. Umesto potpune invazije, Rusija će verovatnije testirati jedinstvo NATO-a pritiskom na baltičke države i pretnjama nuklearnim oružjem kako bi odvratila saveznike NATO-a od intervencije. Francuska i UK bi teško mogle kredibilno zapretiti strateškim oružjem kao odgovor.
Rešenje Evrope možda leži u naprednom konvencionalnom oružju koje bi kroz strategiju odbijanja povećalo troškove za Rusiju u ranim fazama sukoba. Ove sposobnosti uključuju precizne udare na daljinu, avione pete generacije poput američkog F-35 i evropskih alternativa, kao i integrisanu vazdušnu i raketnu odbranu.
S obzirom na slab učinak ruske vazdušne i raketne odbrane u Ukrajini, evropsko oružje moglo bi ciljati ruske vojne jedinice koje napadaju NATO teritoriju, njihova pojačanja i logistiku, dok sprečava korišćenje ruskih raketa. Evropa već ulaže u krstareće rakete i razvoj sopstvene strategije za napade na daljinu i raketnu odbranu.
Takvo oružje, zahvaljujući preciznosti, prikrivenosti i niskom letu, moglo bi takođe ciljati strateške mete duboko u Rusiji – potencijalno stabilniju alternativu širenju francuskih i britanskih nuklearnih arsenala ili dodavanju treće nuklearne sile u Evropi.
Nema se vremena za gubljenje- potrebno je više od same vojne opreme. Evropske države treba da stvore institucionalni forum za koordinaciju odvraćanja, što uključuje ili povratak Francuske u NATO-ovu grupu za nuklearno planiranje ili stvaranje saveta za evropsko odvraćanje s Francuskom, UK, Nemačkom, Poljskom i drugim ključnim državama.
Evropske vojne snage mogle bi zajednički s Francuskom i UK izvoditi konvencionalne operacije podrške vežbama nuklearnih operacija, posebno uz francuske vazdušne snage koje koriste nuklearne bojeve glave.
Postoje i materijalna i politička rešenja za evropske probleme odvraćanja, ako se SAD preokupiraju dešavanjima u Aziji. Ključni izazov je kako Evropa, uključujući Francusku i UK, može brzo razviti i vojnu opremu i strategije potrebne za konvencionalno i nuklearno odvraćanje.
