7. Ko može dobiti izdržavanje?
Izdržavanje mogu dobiti supružnici, vanbračni partneri, deca, roditelji, usvojenici i usvojioci. Opšti uslov je da nisu sposobni za rad i da nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
Deca mogu dobiti izdržavanje od roditelja, ali i od drugih krvnih srodnika, ukoliko roditelji sami nemaju dovoljno sredstva za izdržavanje. Punoletno dete ima pravo na izdržavanje ukoliko je nesposobno za rad, a nema sopstvenih sredstava za izdržavanje. Takođe, punoletna deca koja su na školovanju imaju pravo na izdržavanje, dok se školuju, a najdalje do 26 godine života.
8. Koliko može da iznosi izdržavanje?
Izdržavanje se određuje u novcu, uz mogućnost da se odredi ili u fiksnom iznosu ili procentualno od zarade davaoca izdržavanja.
Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Međutim, kada sud određuje visinu izdržavanja, on uzima u obzir brojne faktore, tako da sama visina izdržavanja zavisi od potreba lica koje se izdržava, a koje potrebe opet zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.
Odluka o izdržavanju nije nepromenjiva. Kada se promene uslovi na kojima se temelji visina izdržavanja, menja se i visina izdržavanja.
9. Na koji se način može dobiti izdržavanje?Potrebno je sudu podneti tužbu za izdržavanje, sa svim elementima koje tužba mora imati, a sud u postupku koji je označen kao naročito hitan donosi presudu.
10. Koliko dugo može trajati izdržavanje supružnika posle razvoda braka?
Porodični zakon određuje da izdržavanje supružnika nakon razvoda braka može trajati najduže pet godina.
Obrazac toka parničnog postupka
11. Šta je tužba i na šta treba obratiti pažnju?
Svaka tužba mora sadržati određenje tužioca i tuženog, činjenične navode i petit. U petitu se navodi ono što se od suda traži, odnosno obavezivanje tuženog da nešto preda, plati, učini ili ne učini. Takođe, u tužbi se navodi i vrednost spora, koju sama stranka određuje. Tužba mora biti uredna, odnosno mora imati sve elemente koje propisuje zakon. Ukoliko se podnese neuredna tužba, a ne angažuje advokat, sud poziva stranku da u određenom roku uredi tužbu. Ukoliko se u tom roku uređena tužba ne dostavi, sud je odbacuje i obustavlja postupak.
12. Kako dostaviti odgovor na tužbu?
Odgovorom na tužbu parnica počinje. Ukoliko ste vi tuženi, morate podneti odgovor na tužbu u roku od 30 dana od dostavljanja. U odgovoru na tužbu tuženi će navesti da li se protivi vašem tužbenom zahtevu ili ga možda priznaje. Tuženi ima rok u kom mora dostaviti svoj odgovor na tužbu, inače postoji mogućnost donošenja presude zbog propuštanja. Tuženi će u odgovoru navesti sve razloge zbog kojih osporava vašu tužbu, kao i dokaze koje prilaže za isto.
13. Šta je glavna rasprava?
Na glavnoj raspravi, koja je najvažniji deo parničnog postupka, raspravlja se sporno pitanje. Sud na glavnoj raspravi izvodi dokaze, saslušanjem svedoka, veštaka, po potrebi i tužilaca i tuženih. Na ovaj način sud pribavlja potrebnu dokaznu građu za donošenje odluke. Sud izvodi dokaze koje mu stranke predlože, a ne može sam izvoditi dokaze koji nisu predloženi. Ukoliko nemate advokata, dužni ste da se pojavite na svakom zakazanom ročištu za raspravu, jer u protivnom sud može smatrati da ste povukli tužbu, pa će postupak biti obustavljen. Ukoliko se tuženi ne pojavi na raspravi, sud može doneti presudu zbog izostanka.
14. Kakvu odluku će sud doneti nakon glavne rasprave?
Kada se završi dokazni postupak i završi rasprava, sud donosi odluku o tužbenom zahtevu. Sud može zahtev usvojiti ili odbiti. O svojoj odluci sud daje obrazloženje, u kom navodi koje je činjenično stanje, koje je propise primenio i ostale razloge zbog kojih je doneta odluka. Presuda treba da ima uvod (u kom se navode podaci o sudu i strankama), izreku (u kojoj se navodi da li sud usvaja ili odbija tužbeni zahtev), odluku o troškovima i obrazloženje. Kada odlučuje o vašem tužbenom zahtevu, sud ga može usvojiti u celini ili delimično, a može ga i odbiti. Ipak, sud vam ne može dosuditi više ili drugo od onog što ste tražili u tužbi. Sama odluka suda zavisi od toga koji dokazi su izvedeni i na šta oni upućuju. Presuda obavezno sadrži pouku o pravnom leku, kojom vas sud poučava kom sudu i u kom roku možete izjaviti žalbu.
15. Šta mogu uraditi ukoliko nisam zadovoljan presudom?
Ukoliko niste zadovoljni presudom (što se odnosi i na protivnu stranu), možete izjaviti žalbu višem ili apelacionom sudu. U žalbi se navode razlozi zbog kojih se smatra da je presuda pogrešna. Žalbu podnosite u tri primerka, sudu koji je doneo presudu, a on je prosleđuje dalje. U zavisnoti od visine predmeta spora, o žalbi će odlučivati Apelacioni ili Viši sud.
16. Mogu li i kako da dam odgovor na žalbu?
Odgovor na žalbu daće protivna strana. U svom odgovoru navešće zašto smatra da je presuda ispravna, odnosno zašto žalba nije ili jeste osnovana.
17. Šta može da uradi drugostepeni sud po mojoj žalbi?
Kada se sudu koji je doneo prvu presudu dostave žalba i odgovor na žalbu, on će ceo spis predmeta dostaviti višem ili apelacionom sudu. Viši sud može prvostepenu presudu potvrditi, može da je preinači (izmeni) i može da je ukine i naloži ponovan postupak. Presudu može da ukine zbog povrede parničnog postupka ili zbog pogrešne primene prava.
18. Da li mogu da napadam presudu koja je pravosnažna?
Na pravosnažnu presudu ne možete dalje izjavljivati žalbe. Međutim, možete izjaviti vanredne pravne lekove. Najznačajniji od njih je revizija koja se nakon drugostepene odluke izjavljuje Vrhovnom kasacionom sudu. Međutim, ne možete na svaku presudu izjaviti reviziju, već samo ona onu u kojoj je vrednost spora veća od 100 000 evra.
19. Kom sudu treba podneti tužbu?
Tužba se podnosi sudu koji je mesno nadležan, dakle sudu u mestu kom se nalazi prebivalište tuženog. Pored ovoga, tužba se mora podneti stvarno nadležnom sudu, odnosno sudu koji je ovlašćen da postupa u takvoj vrsti predmeta. Međutim, čak i ako se tužba podnese nenadležnom sudu, on je neće odbaciti, već će se oglasiti nenadležnim, a predmet će uputiti nadležnom sudu.
20. Šta biva sa predmetom kada se podnese tužba?
Sudu morate podneti dovoljan broj primeraka tužbe. Za sud i svakog od tuženih morate dostaviti po jedan primerak tužbe. Na vaš primerak tužbe biće udaren prijemni pečat suda, kako bi imali potvrdu da ste tužbu predali.
Nakon što predate tužbu, ona će dobiti broj, na koji ćete se pozivati svaki put kada pišete nešto sudu ili tražite informacije o vašem predmetu. Predmeti parnice imaju oznaku P, P1 (radni sporovi) i P2 (porodični sporovi), a nakon toga redni broj predmeta i broj godine u kojoj je tužba podneta, npr. P1 1587/2010.
Predmet se potom daje u rad određenom sudiji. Postoji pravo na prirodnog sudiju, što znači da unapred nije poznato kom sudiji će predmet ići u rad, već se predmeti raspoređuju redom. Predmet tada ide kod sudije, koji proverava urednost tužbe, predložene dokaze, dostavlja tužbu na odgovor i zakazuje raspravu. Ukoliko sud smatra da ima potrebe, može da zakaže pripremno ročište, kako bi pripremio i koncentrisao dokaze. Nakon pripremnog ročišta sud zakazuje glavnu raspravu.
21. Šta raditi sa pozivima i dopisima od suda?
Sud će vam pozive i dopise slati putem sudskog dostavljača ili poštom. U oba slučaja morate potpisati prijem, jer od urednog prijema zavisi dalje održavanje postupka. Ne zaboravite da umesto vas prijem može da potpiše punoletan član vašeg domaćinsva, ali i poslodavac, na vašem radnom mestu. Pored ovoga, ukoliko vas ne nađu kod kuće ili na poslu, dostavljač vas može pozvati u sud da primite dopis, ali vam može i ostaviti pismo na vrata, što se smatra urednom dostavom. Ukoliko je dostava uredna, a vi ste tužilac i ne pojavite se na ročištu, sud može smatrati da je tužba povučena i obustaviti postupak. Sa druge strane, ako ste tuženi, a dostava je uredna, a vi se ne pojavite na raspravi, sud može doneti presudu zbog propuštanja.
22. Moram li moram imati advokata u parničnom postupku?
U parničnom postupku ne morate imati advokata, osim za podnošenje revizije Vrhovnom kasacionom sudu. U prvostepenom parničnom postupku možete imati i zastupnika koji nije advokat. U oba slučaja, osoba koja vas zastupa mora imati valjanu i overenu punomoć. Ukoliko zastupnik nije advokat, mora imati specijalnu punomoć, koja je overena pred sudom. Advokatska punomoć ne mora biti overena pred sudom.
23. Šta su parnični troškovi?
Troškovi parničnog postupka su oni koji nastaju zbog parničnog postupka. Oni obuhvataju troškove podnesaka, ročišta, takse, nadnade advokatu, itd. Opšte pravilo je da onaj ko izgubi parnicu snosi troškove protivne strane. Međutim sud može odlučiti da svaka strana snosi svoje troškove. Takođe, sud vas može osloboditi plaćanja sudskih taksa (na tužbu, odgovor na tužbu i presudu), ukoliko dokazete da nemate imovine ili da bi vas plaćanje takse dovelo u materijalne probleme. Takav zahtev morate podneti sudu zajedno sa tužbom, odnosno odgovorom na tužbu.
( 
