Quantcast

NOVOSADSKI ADVOKATI i mali pravni saveti

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
45.614
ne znam da li je to zakonski reseno, ali lici mi na propust postupajuceg organa..niko te nije pitao niti uputio za vrstu dozvole koju zelis?
probaj biti uporan, insistiraj na svom zahtevu i da ne zelis dva puta da platis istu dozvolu
a dotle, provericemo da li postoji neka praksa u postupanju pred organima sluzbe za izdavanje licnih dokumenata,,,
 

Frenki RNR

Početnik
Poruka
13
Hvala na odgovoru.

niko te nije pitao niti uputio za vrstu dozvole koju zelis?
Ne, niko me nije nista pitao. Procedura je bila sledeca: dodjem u sup, onaj u NS pored mosta Slobode, ponesem sa sobom probnu vozacku dozvolu. Tamo popunim tri uplatnice za izradu dozvole. S te 3 uplatnice i sa starom (probnom) vozackom dozvolom dodjem na onaj salter, kabinu sta li je, predam onom radniku tamo, potpisem se na onaj displej a zatim se slikam. NIKO ME NE PITA kakvu dozvolu zelim. Posto nisam znao da je potrebno naglasiti jer nisam nikada cuo da neko to naglasava nisam to ni uradio. Zasto bih uopste naglasavao, zar ne pise na probnoj (koju njima predajem) da sam polozio C kategoriju? Sada treba da platim ponovo oko 1500 din.
 
Poslednja izmena:

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
45.614
Рачуни за комуналије застаревају после годину дана
Застаревање се прекида подизањем тужбе или сваким другим поступком против дужника пред судом

„Који је рок застаревања рачуна, нарочито комуналних услуга, да ли утужење важи ако не примите тужбу”, питало је много читалаца редакцију „Потрошача”, будући да се ближи крај године и сравњавање рачуна. Како се у јавности помињу различити рокови застаревања и то од једне па до чак десет година и да има много нејасноћа, ову проблематику је за наш лист појаснио др Петар Милутиновић, председник Удружења за заштиту потрошача и корисника финансијских услуга „Iusta”.
Са гледишта примене прописа о застарелости потраживања, под комуналним услугама се подразумевају услуге за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће. Да би се означене услуге третирале као комуналне услуге неопходно је да су извршене за потребе домаћинства, односно за потребе потрошача као физичког лица. Повериоци потраживања по основу означених комуналних услуга су, по правилу, јавна предузећа која имају специфичан правни статус и начин финансирања на тржишту. Закон о заштити потрошача ове комуналне услуге назива – услуге од општег економског интереса.
У одредби чл. 378. став 1. Закона о облигационим односима прописан је једногодишњи рок застарелости за сва потраживања по основу горе наведених комуналних услуга. Овај рок важи само ако су корисници потрошачи, као физичка лица, јер се само тада ради о услугама за потребе домаћинстава. Ако су корисници означених услуга привредна друштва или друга правна лица, као и ако су корисници предузетници и друга физичка лица која обављају пословну делатност, (лекари, ветеринари, адвокати и слично), тада се не примењује једногодишњи рок застарелости потраживања по основу означених услуга.
Наиме, потраживања јавних предузећа и других даваоца означених услуга према другим правним лицима застаревају у року од три године.
Право даваоца услуга на камате застарева у року од три године, а само право из које потиче право на камате застарева у року од пет година. Иначе, правило је да потраживање повериоца застарева у општем застарном року од десет година, ако посебним законом није прописан краћи рок застарелости.
Застарелост комуналних услуга почиње да тече првог дана после дана када је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе, а наступа са истеком једногодишњег рока, који представља исти датум и месец следеће календарске године у односу на датум почетка застарелости. Давалац услуга има право да захтева испуњење обавеза од потрошача ако су испуњена два улова. Први, да је потрошачу уредно доставио рачун за своје услуге. Други, да је истекао остављени рок за добровољно испуњење новчане обавезе потрошача. Дакле, првог дана по истеку означеног рока сматра се да је новчано потраживање даваоца услуге доспело и да је започео да тече прописани рок застарелости.
Ако потрошач призна дуг по основу комуналне услуге, настаје прекид застарелости и протекло време до признања дуга не урачунава се у рок застарелости, а рок застарелости почиње да поново тече од дана признања дуга. Прекид застарелости настаје и ако поверилац-давалац услуге поднесе тужбу надлежном суду ради наплате доспеле и неплаћене услуге и то са даном подношења тужбе суду, с тим да су правне последице прекида исте као да је у питању признање дуга од стране потрошача. После правоснажности пресуде парничног суда рок застарелости почиње изнова да тече. Дакле, рок застарелости не тече од дана подношења тужбе до дана правноснажности пресуде.
Ако потрошач не прими тужбу, ова чињеница не утиче на прекид застарелости, с обзиром да је у члану 388. Закона о облигационим односима императивно предвиђено да се застаревање прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања обезбеђења или остварења потраживања.
Ако тужба даваоца услуге буде одбачена због ненадлежности суда или другог разлога који не утиче на суштину ствари, сматраће се да је застаревање прекинуто првом тужбом, ако давалац услуге нову тужбу поднесе у року од три месеца од дана правоснажности одлуке суда о одбацивању тужбе.
Једногодишњи рок застарелости је прописан и за потраживања радио и ТВ станица, поводом употребе радио и ТВ пријемника, потраживања поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и друга њихова потраживања која се наплаћују у тромесечним и краћим роковима, као и потраживања претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.
Овај рок застарелости и друга наведена правна правила о застарелости потраживања не односе се на обавезе по основу пореза и других јавних прихода, јер јавни приходи застаревају у роковима прописаним посебним законом, односно Законом о пореском поступку и пореској администрацији.
--------------------------------------------------------------------
Неплаћена закупнина застарева за три године
Питање:
Молим вас да ми одговорите на питање које се односи на могућу застарелост обавезе плаћања рачуна за закуп гробног места. Проблем је у следећем. Свекрва је сахрањена 1990. године, а свекар 1994. године и при томе су плаћени рачуни ЈКП „Комуналије”, Сремска Митровица, а недавно смо сазнали да је у ту цени урачунат и обавезан закуп за десет година. Тада нисмо добили, нити потписали никакав уговор у коме би биле дефинисане наше даље обавезе које се односе на плаћање. Никад касније нисмо добили ни рачун, ни опомену (адресу нисмо мењали последњих 30 година), да бисмо недавно добили опомену по којој смо дужни да измиримо обавезе за закуп дуплог гробног места за 2007, 2008, 2009, 2010, 2011 и 2012. годину. Да ли постоји застарелост обавезе плаћања ових рачуна у било ком делу и на основу ког закона? Ако будемо у обавези да платимо дуг да ли за сваку годину плаћамо по тада важећем ценовнику или за све године по сада важећем како су нам они послали рачун?
Одговор удружења „Iusta”:
Потраживања закупнине по било којој врсти закупа, укључујући и закупнину гробног места, застаревају за три године. Међутим, јавно предузеће или други закуподавац не могу тражити наплату закупнине ако није закључен писмени уговор са закупцем. Иначе, затезна камата не може тећи ако јавно предузеће или други закуподавац нису закупцу издали рачун и одредили примерен рок за плаћање закупнине, па за случај спора и под условом да није наступила застарелост потраживања, овлашћени закуподавац може тражити, на износ незастарелог потраживања, затезну камату тек по истеку остављеног рока за плаћање по рачуну закуподавца, а све сходно члану 375. Закона о облигационим односима.
Ако је износ закупа прописан одређеним ценовником закуподавца, увек се примењује онај ценовник који је важио за дати период, с тим да се затезна камата на неплаћене закупнине рачуна од дана истека рока када је закупац требало да плати спорне закупнине.


објављено: 14.12.2012.
 

alcapone

Početnik
Poruka
39
U slucaju da je nekretnina predata na uknjizenje u katastar nepokretnosti, i u medjuvremenu osoba koja je taj zahtev predala je preminula, a ja ostavinskom raspravom nasledio tu nekretninu, da li moram da sacekam da stigne resenje o uknjizenju na tu osobu, pa tek onda da ponovo podnesem zahtev za uknjizenje na moje ime, ili mogu da prodam nekretninu uknjizenju na preminulog?
Zahvaljujem unapred dragi forumaši
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
45.614
najednostavnije je da resenjem sa ostavinske rasprave se sam uknjizis na predmetnoj nekretnini

u svakom slucaju, na osnovu ostavinske rasprave, ti si vangrutovni vlasnik nekretnine i kao takvu mozes je prodati ali advokat koji bude pravio ugovor imace malo vise posla da sprovede sve dogovoreno i ucinjeno :)
 

alcapone

Početnik
Poruka
39
Prvo da se zahvalim na odgovoru. Dobro, ali još nismo dobili ni rešenje o uknjizenju na preminulog, od čega je prošlo više od 6 meseci, da li sa resenjem ostavinske rasprave ide nešto brze, ili bih isto čekao duze vreme?
Oko toga da li će imati više posla me stvarno ne brine, pošto bi prodaja išla preko agencije, a pretpostavljam da to radi advokat agencije, u tom slučaju nek se pomuči da zaradi taj procenat što uzimaju.
Hvala još jednom
 

mart85

Zainteresovan član
Poruka
151
Molim Vas za hitnu pomoć. Infostan je tužio preko privatnog sudskog izvršioca moju mamu za dug za 2011. i 2012.god. Stvar je u tome što smo mi taj stan prodale jos 2002 god i sto nova vlasnica nije otisla u Infostan da prebaci na svoje ime, a u Ugovoru o kupoprodaji overenom u sudu lepo piše da se novi vlasnik zadužuje za sva buduća dugovanja od dana zaključenja Ugovora. Sve u svemu ispade da sa tog Ugovora može da se jede burek, Infostan tuži moju mamu koja je napisala prigovor da nije vlasnik stana i priložila Ugovor. U sudu kažu da ona plati tugovanja pa da onda ona tuži novu vlasnicu. To ne dolazi u obzir pošto nemamo para ni da platimo toliki dug,ni za advokata, a kako to kod nas sporo ide naplatićemo za 10 god možda. Jel možemo još nešto da uradimo? Inače nova vlasnica neće uopšte da priča i sarađuje. HVALA!!! Jos jedan problem je sto mi više uopšte ne živimo u Ns-u tako da mama danas urca po Ns,nema pojma šta da radi. Inače išla je i besplatne pravne pomoći ali neće da je prime posto nema zakazano
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
45.614
dugovi za infostan tj novosadsku informatiku zastarevaju posle godinu dana, sto znaci da vas ne mogu tuzite za dugove iz 2011 godine. mogu vas tuziti samo za dugove u zadnjih godinu dana tj od aprila meseca 2012 pa do danas. za starije racune od aprila meseca 2012 god ne mogu da vas tuze

potrebno je u roku dati prigovor na izvrsenje osnovnom sudu u novom sadu a putem privatnog izvrsioca.
u prigovoru se pozvati na zastarelost potrazivanja i u svakom slucaju priloziti i ugovor o kupoprodaji stana.

jako je bitno dati prigovor na resenje o izvrsenje u roku !
 

mart85

Zainteresovan član
Poruka
151
Zvala sam je. Ona jeste napisala prigovor ali se nije pozvala na zastarelost,nego je obrazlozila da ona nije vlasnik stana(da sam znala da vas ranije pitam:(,tek sada sam pronasla forum). Ici ce opet u Infostan da vidi sta se desava. Ne znam da li sam pomenula u gornjem tekstu, ali nikada joj nije poslata opomena pred tuzbu nego odmah tuzba
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
45.614
Изгубљени судски спорови у Стразбуру нас скупо коштају
Ажурирано пре 1 недеља 1 дан
Држава Србија због својих грешака често губи спорове, како пред међународним судом правде у Стразбуру, тако и на домаћем терену. Само у последње две и по године буyет Србије остао је краћи за око четири милиона евра због изгубљених процеса у Европском суду за људска права у Стразбуру.





Enlarge

Европски суд за људска права у Стразбуру





Дуг би био много већи када би се сабрали сви минуси, јер од 61 пресуде, колико је укупно донето против Србије, кршење људских права потврђено је у 54, што значи да се у седам случајева држава спасла плаћања одштете и трошкова поступка.
Уз то, у последње три и по године готово 200 људи који су неосновано били у притвору добили су надокнаду из буyета Србије. Један дан без слободе рачунао се 4.000 динара, а ако је било судског поступка, дан је коштао чак 11.000 динара. То, пак, значи, да је више од 63 милиона динара отишло из државне касе онима који су неосновано били у притвору а суд их је накнадно прогасио невиним. Реч је о 197 особа које су иза решетака укупно провеле чак 14.852 дана.
Јасно је да је реформа српског правосуђа један од горућих задатака власти у Србији, јер тешко да би и много богатија држава могла да плаћа све изгубљене спорове како пред домаћим тако и пред међународним судовима за људска права. Заступник Србије пред Европским судом за људска права у Стразбуру Славољуб Царић истиче да је Србија на петом месту по броју представки које су поднете, као и да тренутно има око 1.650 представки које је поднело око 8.000 грађана због старе девизне штедње, косовских пензија, несталих беба. Анализа усвојених представки грађана Србије показује да је овај суд за људска права проглашавао одговорном државу на многим пољима: због маратонских судских процеса, зато што су затворске власти читале писма осуђеника, зато што грађанима није био омогућен непристрасан суд, када су судови повређивали претпоставку невиности окривљених, када су у питању ратне дневнице ратним ветеранима…
Управо због тога што је палета пресуда против државе толико различита, јасно је да у многим деловима правосуђа у Србији шкрипи и да се под хитно то мора променити, како сами себе не бисмо доводили у ситуацију да плаћамо огромне износе, по правилу вишеструко веће него што би то било да су се поштовала правила међународног права. Према речима вршиоца функције председника Врховног касационог суда Драгомира Милојевића, стварање јаких институција и остваривање људских права не сме да зависи од политичке воље.
– Моћне судове стварају моћне судије, они који су независни, стручни и слободни у свом одлучивању. Поштују се одлуке суда у Стразбуру, можда не у оном року који су грађани очекивали, али разлог за то је, пре свега, економска ситуација. Нема случајева да морају да се покрећу поступци за заштиту љуских права због неизвршавања одлука Уставног суда и Европског суда за људска права у Стразбуру – објашњава Милојевић.
Српски буyет страда и на домаћем терену, због тога што је код нас притвор одавно постао врста казне, мада би требало да буде само једна од мера да се обезбеди присуство окривљеног пред судом, или да се, пак, саслушају битни сведоци за подизање оптужнице. Како се дешава да људи иза решетака проведу и по неколико месеци, па и година, а онда се испостави да су невини, јер суд такву одлуку донесе, онда држави не преостаје ништа друго него да се с њима, ако они то желе, договори о висини надоканде. Уколико на то не пристану, они иду на суд и по правилу добијају три пута већу надокнаду, опет из буyета. Понеки буду осуђени на тек толику казну да им формално покрије дане притвора да држава не би морала да плаћа одштету. У том случају они се жале суду у Стразбуру и онда Србија опет губи и добија обавезу да плати незаконито држање у притвору мимо свих законских рокова. У оба случаја одлазе милиони на име одштете невинима, а држава је та која све плаћа, а не судије, тужиоци и остали из правосуђа који доприносе да до такве ситуације дође.
Правни стручњаци тврде да су одшете које у Србији добијају невино задржани у притвору тек десети део онога што се додељује пред европским судовима, додајући да се тамо процењује не само оштећени већ и уништени животи њихове породице, изгубљен посао, нарушено здравље… Остаје да се види да ли ће великом броју тужби пред Европским судом за људска права и исплати одштета невино задржаним у притвору на пут стати нове најављене измене више закона, по којима ће судије и тужиоци који својим нечињењем или погрешним чињењем проузрокују велику материјалну штету држави, морати сами да је надокнаде. Очекује се да управо та одредба убрза српске судове, притвор сведе на најмању могућу меру и да почну да се поштују и разматрају све притужбе грађана у кратком року, као и да се пресуде доносе брзо и ефикасно. Тек када све буде рађено по правилима која важе у европском законодавству, грађани Србији ће имати мање разлога да правду траже пред судом у Стразбуру, а државе ће се ослободити баласта плаћања одштете из државне касе.
Љ. Малешевић

 

gapa

Početnik
Poruka
4
Postovani, utuzen sam od strane komercijalne banke 05.11.2008 godine zbog nevracenog kredita.a 21.11.2013. godine stize mi resenje o obustavljanju postupka iyvrsenja i ukidaju se sve sprovedene izvrsne mere i radnje. odluka je pravosnazna sto je i overena u sudu 27.11.2013. godine. ali mi izvrsitelj koji radi u sudu rekao da postoji mogucnost da banka ponovo pokrene postupak prinudne naplate.kako je to moguce i da li mogu da se pozovem na zastarelost izvrsnog postupka od 5 god.ili sta dalje da radim?hvala unapred.
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
45.614
Postovani, utuzen sam od strane komercijalne banke 05.11.2008 godine zbog nevracenog kredita.a 21.11.2013. godine stize mi resenje o obustavljanju postupka iyvrsenja i ukidaju se sve sprovedene izvrsne mere i radnje. odluka je pravosnazna sto je i overena u sudu 27.11.2013. godine. ali mi izvrsitelj koji radi u sudu rekao da postoji mogucnost da banka ponovo pokrene postupak prinudne naplate.kako je to moguce i da li mogu da se pozovem na zastarelost izvrsnog postupka od 5 god.ili sta dalje da radim?hvala unapred.
ako je doneto resenje o obustavi postupka po bilo kom osnovu i da se ukidaju sve izvrsene radnje, onda samo treba pratiti tj proveriti da li je resenje pravosnazno.

vi kazete da ste ga primili 27.11. ove godine, sto ne znaci da ga je i banka tada primila... pa zato treba otici di suda i traziti uvid u predmet..
ne treba ici kod sudskih izvrsitelja, nego u pisarnicu suda koji je doneo resenje o obustavi postupka..
nakon uvida, tj provere da li je banka se zalila na predmetno resenje, ili ako nije, proverite kad ga je banka primila pa da li joj je istekao rok za zalbu, znacete tacno na cemu ste

sve sto sam naveo mozete sami videti u predmetu prilikom uvida u pisarnici
ponesite olovku i papir i sve datume koje sam naveo zapisite

kako se radi o ozbiljnoj stvari, konsultujte se posle uvida u predmet i sa advokatom...

moj komentar je cisto informativnog karaktera i ja sam ne mogu nista preciznije vam reci jer nemam uvid u kompletan predmet

znaci, da ponovim, idite u sud koji je izdao resenje o obustavi postupka i proverite:
- da li se banka zalila
- kad ga je banka primila
- i nakon isteka svih rokova, da li je postalo pravosnazno
 

Top