Ново за старо?

QueenOfClubs

Veoma poznat
Poruka
10.064
Вечерас сам добила смс од баке...
(моја бака је ’22. годиште и сад је увикендици, завршава зимницу и нема фиксни телефон)
Како си сине, шта радиш?
И почнем да куцкам: Ево, мало пре сам се видела са Н (братом) на фејсу, мало је болестан, па...
И замислим се... Шта ја то пишем. И коме?
Моја бака је жена која је кувала на свему, од шпорета на дрва до уградне плоче и рерне која се сама чисти.
Жена која је испратила све, од првог радија до кабловске телевизије и ТВ-а са равним екраном.
Жена која је од корита доспела до туш кабине са масажерима.
Од ћире до луксузног аутомобила са климом.
Да не говорим о бојлеру, веш машини, веце шољи, машини за судове, микроталасној, секалицама, блендерима, апаратима за кафу...
Жена која куцка смс и свом праунуку и зна шта је фејс...

И назовем ја њу и питам је... Како је то... Видети и пробати толико новог.
Како је кад од цепања дрва дођеш до тога да притиснеш дугме на даљинском и укључиш климу?

И да ли су нас све те новотарије зближиле или удаљиле?
Што више машина имам, имам и све мање времена чини ми се.
Ту смо негде сви... На дугме, на где си, он и офлајн.
Како смо доспели до тога да више не можемо без нета, мобилног, и 5 даљинских у чинији?
Некад се питам како смо се раније договарали, како смо имали времена?
Како смо долазили до информација без гугла?
Колико смо се брзо прилагодили свему новом?
Па и пре неки дан... Нема више албума са сликама, него, дођи до компа да видиш слике. Или, ставила сам слике са мора на фејс, иди да видиш :confused:
Да ли се понекад сетите "старих времена"?
Да ли смо некад били блискији са својим најмилијима?
Колико су нам машине дале а колико узеле?
 
kao neko ko ima 20, mada se sećam i vremena kad je mobilni i net isl. biolo naučna fantastika mogu samo jedno da kažem - zašto o tome razmišljati, sve je to jedan evolutivni proces, samo poenta je da ne izgubimo ljudskost i kavalitet ljudskih odnosa i nekog normalnog života a gubimo ga... al nije to samo do tehnike isl. sve ima svoje daunove al isplivacemo... pa ko doživi...
 
Ja ne znam kako je bilo pre dok se cepala drva,lozila vatra i tako to....znam da uvek mi fali vremena i da bi mi dobro dosao jos neki aparat koji bi mogao sam da pegla....a ja bi' se u medjuvremenu malo vise druzila sa dragim ljudima...

I ja slike i dan danas izradjujem,ne bas sve koliko ih imam na kompu ali veliki broj da....mnogo volim albume,one klasicne :)
 
Ja ne znam kako je bilo pre dok se cepala drva,lozila vatra i tako to....znam da uvek mi fali vremena i da bi mi dobro dosao jos neki aparat koji bi mogao sam da pegla....a ja bi' se u medjuvremenu malo vise druzila sa dragim ljudima...

I ja slike i dan danas izradjujem,ne bas sve koliko ih imam na kompu ali veliki broj da....mnogo volim albume,one klasicne :)
Бака је на све равнодушна.
Прича кад ће да стави купус да стигне за славу. :lol:
И каже да је много бољи са "пречишћеном" водом из аквине. :neutral:

Имам и ваљак за пеглање :dash:
Него, ја позовем другарице и кажем, дођите, пеглам.
И док ћаскамо ја испеглам све за час. ;)
 
Ужас ова данашња технолошка чуда! :evil:
Не могу више људски да варам кад играм са децом ''Занимљиве географије''.:confused:
Увек ми било најмилије да одвалим неко ''село у Кини'', или ''реку у Јужној Америци''....јер знам да се у атласу не могу наћи....а и ко ће да тражи....:mrgreen:

И данас, на слово Џ лепо ми улетела држава у Африци - Џумбабве, планина у Источној Србији - Џогура, река у Кини - Џинг Јунг Ке.......:mrgreen:.....кад ли моја деца не верују?! :eek: Зар маааајка да лаже? :andjeo:

Кажу:''Чек да проверимо на Гуглу...'' :sad2:

Гугл наравно није чуо за то, као ни ни за животињу на Ш - шупавца......и одоше ми бодови!!! :evil:
 
Najpre svaka cast baki! :)
И да ли су нас све те новотарије зближиле или удаљиле?.....Некад се питам како смо се раније договарали, како смо имали времена?...Како смо долазили до информација без гугла?
Nisu ni zblizile ni udaljile. Tamo gde je odnos pravi ljudi su nalazili nacina da komuniciraju, a tamo gde nije, niti mogu sredstva komunikacije da nekoga priblize, niti gledanje TV ili boravak na netu da udalje.
Да ли смо некад били блискији са својим најмилијима?
To nema bas nikakve veze sa tehnikom. Mnogima je net pomogao da se zblize
Колико су нам машине дале а колико узеле?
Onoliko koliko mi odlucimo. Olaksavaju zivot, stede energiju i vreme za druge stvari, omogucavaju nam da ucimo da se povezujemo, da se zabavimo i to je super :D

Nisam nostalgicna prema starim dobrim vremenima. Uvek izgleda lepse ono sto je bilo nekada - vreme sve pozlacuje ako je bilo lepo ili leci ako je bilo lose.

Normalno je da koristimo sve ono sto nam olaksava i ulepsava zivot, a tumacenje da su nove tehnologije uzrok otudjenja meni deluju kao izgovor.
 
Ужас ова данашња технолошка чуда! :evil:
Не могу више људски да варам кад играм са децом ''Занимљиве географије''.:confused:
Увек ми било најмилије да одвалим неко ''село у Кини'', или ''реку у Јужној Америци''....јер знам да се у атласу не могу наћи....а и ко ће да тражи....:mrgreen:

И данас, на слово Џ лепо ми улетела држава у Африци - Џумбабве, планина у Источној Србији - Џогура, река у Кини - Џинг Јунг Ке.......:mrgreen:.....кад ли моја деца не верују?! :eek: Зар маааајка да лаже? :andjeo:

Кажу:''Чек да проверимо на Гуглу...'' :sad2:

Гугл наравно није чуо за то, као ни ни за животињу на Ш - шупавца......и одоше ми бодови!!! :evil:

:rotf:
 
Их, бре, Хелен, иду ми сузе на очи од твог поста :zcepanje::zcepanje:, на тему ћу тек сутра одговорити, сад се смејемо као луди! И то нас двоје, сваки за својим компом,читамо један другом занимљивости и зближавамо се тако. :)
 
tehnologija je samo orudje, nije samosvjesno, ne moze nam uraditi nista sto sami ne dopustimo da se desi
tako da,
ako smo se kao prijatelji/porodica otudjili ili smo previse zatrpani informacijama, nije kriva ni klima ni daljiski ni wow ni brza hrana za slab imunitet i manjak kondicije, kao ni mobilni za halucinacije u obliku dolazece poruke .... nabacili si previse "obaveza", prije bih rekla da smo krivi mi sami nego
"danasnje vrijeme" ili tehnologija ili sto-li-vetj
 
Сећам се пре 10 година, један стари господин је коментарисао како смо пре ето писали писма а сад само телефонирамо
а ја мислим да и телефон и писмо имају предности ..телефоном чујемо и глас, разговарамо, а за писмо треба стрпљења и некако смирује бре! (мислим на писмо писано руком)
но а сад нико више не пише таква писма...сад су фејсбук, у старијој варијанти то је и мејл...да не причамо о мобилним телефонима....све је то лепо док не постане једини начин комуникације одн. док се људи виђају и проводе време заједно
значи у свему томе видим само предност, као начин да се олакша живот и комуникација и сл
 
Брзо смо се прилагодили новим технологијама.
Мислим да не бих могла без мобилног, без компа, без свега..
Управо причамо о томе како би требало наћи алтернативу грејању на плин. Ми имамо централно грјање, и малопре сам похистерисала кад је мој драги муж предложио котао на чврсто гориво уместо плинског котла! :besna:
Е, не могу устајати да ложим дрва, па макар плаћала петоструко!
 
Брзо смо се прилагодили новим технологијама.
Мислим да не бих могла без мобилног, без компа, без свега..
Управо причамо о томе како би требало наћи алтернативу грејању на плин. Ми имамо централно грјање, и малопре сам похистерисала кад је мој драги муж предложио котао на чврсто гориво уместо плинског котла! :besna:
Е, не могу устајати да ложим дрва, па макар плаћала петоструко!
Е баш сам то хтела да питам.
Колико брзо смо прихватили све ново, и колико смо постали зависни од тога?
Како би се снашли да нас нека мука натера да се вратимо на старо?

Сећам се, пре пар година, код свекрве, требало је да спремим неки ручак на шпорету на дрва. Питала сам где је "један и по" :rumenko:
А кад је требало неку кору за колач ту да печем, рекох, ма бежи бре, коме се једе нека пече. :neutral:
 
Poslednja izmena:
Кад сам на кампоовању, а ми кампујемо далеко од сваке цивилизације, онда ми не смета а ложим ватру да бисмо скували кафу. И не недостаје ми ни комп, ни ТВ..
Међутим, ваљда тада знам да је то привремено, па ми је егзотично. Ја иначе волим мајонез, па на камовању мутим пенарицом сваки час.
Али, код куће, и трајно...не верујем да бих могла. :sad2:
 
Nekako sam uspeo da izbalansiram novije nepotrebne nebuloze i uglavnom ih koristim u komercijalne svrhe..skoko bas kazem nekom od sad se dogovaramo iskljucivo fixnim telefonom u toliko i toliko sati..na tom i tom mestu..ako dodje do promena nema 1000 poziva i poruka..NEMA..1 je dovoljan bez tenzije
 
Dugo sam se opirao mobilnom telefonu.
Onda sam se preselio i morao sam da uzmem mob. zato što u novom stanu još nije bilo fixnog.
Sad se ljudi čude kad me pitaju koji mi je broj mobilnog, a ja ne znam da im kažem. Ne znam da slikam s njim, ne idem na internet, pored telefoniranja i sms koristim samo teimer, alarm i mp3 - zato što mi je praktično i ne nosim ručni sat.
Dešavalo mi se da odem u krajeve gde nema tih tehnoloških čuda i mogu vam reći da se brzo naviknem na život bez njih. Mislim da bi se svako navikao, neko brže, neko sporije, ali bi se navikao.
 
Ne bih mogla bez mobilnog.
Prosto se pitam kako su ljudi pre javljali da kasne? Ili da im se jede parce pice od Bucka sa pilecom pa da mi kupi kad krene kuci? :lol:
Laptop mi sluzi samo, iskljucivo i jedino za internet.
Tv ne ukljucujem. Muziku gotovo nikad ne slusam tako da mp3 and co , mi nije potreban.
Od ostalih aparata ne bih mogla bez ves masine.


A sto se tice medjuljudskih odnosa, mislim da su se posredstvom novih tehnologija ljudi udaljili. Neki napisase da nisu. Pa gde nisu kad se sa deckom umesto da se vidjam nekad kuckam satima. Svojevremeno sam citala bas na ovom pdf-u da majke pisu da ne mogu da isteraju decu napolju, jer sa drugovima iz odeljenja pricaju na face-u. :eek:
Albume odavno ne koristim ...
 
Poslednja izmena:
pa ljudi nije teško navići se na bolje... u smislu nekih stavrno praktičnih stvari tipa el. šporeta mesto "smederevca", veš mašine mesto ručnog pranja i ispiranja, sms-a, gde za minut možeš da sporazumeš mesto pisama isl. dakle ljudi su se, imam utisak brzo navikli na te stvari, čak i stariji za koje je to bilo SF... e sad ono sve ima svoje posledice, zapravo sve se svodi na upasivljavanje - mrzi nas ovo, mrzi ono, što bi se viđali kad možemo da kuckamo, što bi mesili kad možemo da kupimo gotovo... a to ubija i u fizočkom i mentalnom smislu, kolko god nam sve izgledalo brzo, ludo i aktivno zapravo smo trutovi. pogledajte svoje živote - posao, prevoz, kuvanje, komunikacija...
 

Back
Top