QueenOfClubs
Veoma poznat
- Poruka
- 10.064
Вечерас сам добила смс од баке...
(моја бака је ’22. годиште и сад је увикендици, завршава зимницу и нема фиксни телефон)
Како си сине, шта радиш?
И почнем да куцкам: Ево, мало пре сам се видела са Н (братом) на фејсу, мало је болестан, па...
И замислим се... Шта ја то пишем. И коме?
Моја бака је жена која је кувала на свему, од шпорета на дрва до уградне плоче и рерне која се сама чисти.
Жена која је испратила све, од првог радија до кабловске телевизије и ТВ-а са равним екраном.
Жена која је од корита доспела до туш кабине са масажерима.
Од ћире до луксузног аутомобила са климом.
Да не говорим о бојлеру, веш машини, веце шољи, машини за судове, микроталасној, секалицама, блендерима, апаратима за кафу...
Жена која куцка смс и свом праунуку и зна шта је фејс...
И назовем ја њу и питам је... Како је то... Видети и пробати толико новог.
Како је кад од цепања дрва дођеш до тога да притиснеш дугме на даљинском и укључиш климу?
И да ли су нас све те новотарије зближиле или удаљиле?
Што више машина имам, имам и све мање времена чини ми се.
Ту смо негде сви... На дугме, на где си, он и офлајн.
Како смо доспели до тога да више не можемо без нета, мобилног, и 5 даљинских у чинији?
Некад се питам како смо се раније договарали, како смо имали времена?
Како смо долазили до информација без гугла?
Колико смо се брзо прилагодили свему новом?
Па и пре неки дан... Нема више албума са сликама, него, дођи до компа да видиш слике. Или, ставила сам слике са мора на фејс, иди да видиш
Да ли се понекад сетите "старих времена"?
Да ли смо некад били блискији са својим најмилијима?
Колико су нам машине дале а колико узеле?
(моја бака је ’22. годиште и сад је увикендици, завршава зимницу и нема фиксни телефон)
Како си сине, шта радиш?
И почнем да куцкам: Ево, мало пре сам се видела са Н (братом) на фејсу, мало је болестан, па...
И замислим се... Шта ја то пишем. И коме?
Моја бака је жена која је кувала на свему, од шпорета на дрва до уградне плоче и рерне која се сама чисти.
Жена која је испратила све, од првог радија до кабловске телевизије и ТВ-а са равним екраном.
Жена која је од корита доспела до туш кабине са масажерима.
Од ћире до луксузног аутомобила са климом.
Да не говорим о бојлеру, веш машини, веце шољи, машини за судове, микроталасној, секалицама, блендерима, апаратима за кафу...
Жена која куцка смс и свом праунуку и зна шта је фејс...
И назовем ја њу и питам је... Како је то... Видети и пробати толико новог.
Како је кад од цепања дрва дођеш до тога да притиснеш дугме на даљинском и укључиш климу?
И да ли су нас све те новотарије зближиле или удаљиле?
Што више машина имам, имам и све мање времена чини ми се.
Ту смо негде сви... На дугме, на где си, он и офлајн.
Како смо доспели до тога да више не можемо без нета, мобилног, и 5 даљинских у чинији?
Некад се питам како смо се раније договарали, како смо имали времена?
Како смо долазили до информација без гугла?
Колико смо се брзо прилагодили свему новом?
Па и пре неки дан... Нема више албума са сликама, него, дођи до компа да видиш слике. Или, ставила сам слике са мора на фејс, иди да видиш
Да ли се понекад сетите "старих времена"?
Да ли смо некад били блискији са својим најмилијима?
Колико су нам машине дале а колико узеле?
Зар маааајка да лаже? 
