novo doba

Ljubo2

Domaćin
Poruka
4.950
Ovu temu postavljam kao produženu temu, tj. kao nastavak teme "Beszuslovna ljubav". Zato što je bezuslovna ljubav između svih ljudi, čak i svih biča na Zemlji, moguća i zato što će u trenutku kad bezuslovna ljubav zavlada, ujedno da počne u Bibliji najavljeno i dugo očekivano "Novo doba". Ovo dvoje je uzajamno uslovljeno. Niti bezuslovne ljubavi može da bude dok ne počne Novo doba, niti Novog doba može da bude dok ne zavlada bezuslovna ljubav.

Da objasnim: Bezuslovna ljubav podrazumeva "voleti sve kao samoga sebe".

A šta pojam "Novo doba" podrazumeva?

Novo doba podrazumeva informatičko, telepatsko povezivanje svih ljudi na Zemlji i svih duguh bića u jedno jedinstveno biće i jednu jedinstvenu svest. To je trenutak kad živi i svesni subjekt, koji se informatički i telepatski povezao sa mnoštvom drugih živih i svesnih subjekata, počinje sve te subjekte da oseća kao samoga sebe. To je trenutak kada ne prestaje podela subjekata na "Ja" i "Ti", tj trenutak kada svaki subjekt i dalje zadržava svoje "JA", ali se istovremeno formira i jedno, svim informatički povezanim subjetima, zajedničko "JA". Da ne pričam mnogo, imamo primer ljudskog organizma ili bilo kojeg drugog organizma u prirodi. Svi organizmi u prirodi su građeni od mnoštva ćelija kao živih i svesnih bića, od kojih svaka ima svoje "JA", ali i sve one u organizmu imaju jedno svoje zajedničko "JA", pomoću kojega svaka ćelija u organizmu, oseča i sve druge ćelije, a time ujedno i celi organizam, kao svoje vlastito "Ja". I zahvaljujući tome, svaka ćelija u organizmu, voli bezuslovno i sve drige ćelije kao što voli samu sebe i brine se o svim drugim ćelijama, a time ujedno i o celom organizmu, kao što se brine za samu sebe.

Ali da bi se to desilo sa svim ljudima i svim bićima na Zemlji, potrebno je da se ispuni jedan uslov. To je da sve ljude sveta i sva ostala živa bića obuhvati i prožme jedno posebno i golemo, živo i svesno, elektromagnetno polje. U Jovanovom Otkrivenju nazvano imenom "Jagnje". Potpuno na isti način kao što ljudska duša, aura, kao jedno posebno živo i svesno elektromagnetno polje, obuhvata, prožima i telepatski povezuje sve ćelije i organe tela u jedinstvenu živu i svesnu celinu. U kojoj svaka ćelija i dalje ima svoje "JA", i u kojem sve one zajedno imaju i jedno više, svvima zajedničko. živo i svesno "JA".

Za sve ovo što sam napred rekao, mogu još da dodam, da ovo nema nikakve veze sa Biblijom i verom, već da se tu radi o univerzačnom prirodnom zakonu evolucije celog Svemira, po kojem niti i jedno mnoštvo pripadnika iste vrste - kao što su to, na primer, elementarne čestice u atomu, atomi u nebeskimm telima, nebeska tela u galaksijama ili atomi u ćeliji i ćelije u telima biljaka, životinja i ljudi itd - ne može postati jedinstvena žva i svesna celina i biće, bez jednog posebnog i od njih višeg živog i svesnog elektromagnetnog polja, koje će da ih obuhvati, prožme i telepatski poveže u jedinstvenu celinu i biće.

Upravo tako nešto tebe da se desi i sa svim ljudima i svm, drugim bićima na Zemlji. I u trenutku kad se to desi, otpočeje jedno novo razdoblje razvoja naše civilizacije i uopšte, razvoja života na Zemlji, poznato pod imenom "Novo doba" i više ništa neće da bude ovako kao što je do sada bilo.

Naravno, sve će da bude neuporedivo bolje. Ali da bi se to desilo, ljudi na Zemlji moraju da ispune određeni uslov. O tom uslovu i svemu ostalom vezano za temu "Novo doba", možemo diskutovati u ovoj temi. Ja o tome, ne uz verskih učenja ili ličnog uverenjja, već iz ličnog iskustva, znam gotovo sve. Izvolite, pitajte šta vas interesuje.
 
Novo doba?
..pa sad, bas juce gledam kako ce izgledati novo doba i sta je sve moguce da nam se desi u narednih par godina...
Novo doba će, svakako, obilovati događajima "susreta treće vrste", ali nešto mnogo spektakularnije treba da se desi, kao uslov za susrete "treće vrste".. A to je, kako sam već objasnio, da svi ljudi na Zemlji postanu jedinstveno živo i svesno biće. A to znaći, da se informatički , telepatski povežu u jedinstvenu živu cjelu i biće, uz pomoć naše kolektivne svesti . kao sve ćelije i organi u ljudskom organizmz. Ta naša kolektivna svest postoji i upravo ona je ta koja se na Zemlji materijalizuje, na taj način što se iz nje izdvajaju i na Zemlju dolaze duše svih ljudi i svih drugih bića i tu se materijalizuju, tj, grade materijalna ljudska tela i tela svih drugih bića. Da ni na kraju, kada taj proces materijalizacije bude priveden kraju, ta naša kolektivna svest spustila se na Zemlju i obuhvatila i prožela sve ljude i sva druga bića na Zemlji i tako od njih sagradila sebi materijalno telo i živela na Zemlji kao živo materijalo i svesno biće. Ta naša kolektivna Svest je ono što se u svetskim religijama i metafizici zove imenom "duhovni svet", iz kojeg dolaze duše (aure) svih ljudi i svih dugih bića na Zemlju i u nju se vraćaju nakon smrti i gubitka tela. Ta naša kolektivna svest ne boravi negde daleko, na ko zna kojem nebu. Ona je tu svugde okoli nas, samo što ima drugačiju frekvenciju od naše zemaljske, pa ne moženo da je vidimo, Ali kad neki čovek, spontano ili putem meditacije ili uz pomoć nekog od svetlosnih bića uspe da izjednači frekvenciju svoje aure sa frekvencijom naše kolektivne svesti, on se isto trenutka nađe u njoj i postane svestan svega što u njoj može da opazi da se događa.

I dok god se naša civilizacija ne spoji sa svojom kolektivnom svešću, ona neće da bude rođena kao biće. Isto kao što i dete u majčinoj utrobi, rađa se tek u momentu kad se potpuno razvije.

A kad će naša civilizacija potpuno da se razvije, to sam već objasnio. Taj razvoj počinje sa prvobitnim plemenskim zajednicama, pa robovlasništvom, feudalizmom, kapitalizmom i komunuzmom i na kraju sa humanizmom, tj. sa jedinstvenim svetskim potpuno ravednim društvenim i ekonomskim poretkom. U kojem će svi oblico mržnje i uzajamnog istrebljivanja, između svih ljudi ili drugih bića da nestanu i zavlada bezuslovna ljubav. Dok se to ne desi, naša civilizacija neće da bude razvijena do kraja i u nju kao takvu, svu u ranama i bolesnu, naša kolektivna svest neće hteti da se useli. Što je i razumljivo, jer zašto bi joj bio potreban bolestan otganizam koji stalno krvari i pati, a i ona zajedno sa njim, s obzirom da je sa njim informatički i telepatski čvrsto spojena i da ga oseća kao što samu sebe oseća. Kao što i ljudska duša oceća svaki nedostatak u svome telu i svaku njegovu bol.

I tek kad se taj proces razvoja naše civilizacije i njehog spajanja sa svojom kolektivnom svešču desi, naša civilizacija će da bude rođena kao biće, i od tog momenta za nju i sva biča u njoj, počinje novi život i pitpuno drugačije, Novo doba: Isto kao što i za dete, tek u momentu rođenja, počinje jedno potpuno drugačije, Novo doba. Tada dete postaje punopravni član ljudskog društva i ono na drugačiji način počinje da se razvija, da uči pravila i zakone po kojima ljudsko društvo postoji i po tim pravilima i zakonima počinje da se trudi da živi.

Sa drugim civilizacijama u našoj galaksiji je isto. Mnoge su se već odavno razvile do tog stupnja. One komuniciraju i sarađuju zajedno, stvarajući jednu još višu, intergalaktičku uniju. Čiji član će da postane i naša civilizacija kad se rodi, tj. kad se spoji sa svojom koletivnom svešću i postane jedinstveno živo i svesno biće. Druge napredne civilizacije koje, svakako, odavno posećuju Zemlju, ne stupaju zvanično u kontakt sa nama, upravo zato jer nismo na njihovom nivou. One nas ne ometaju unašem razvoju, već samo taj razvoj nadgledaju i kontrolišu. Kao što lekari prati i pomažu razvoj deteta u majčinoj utrobi, ali ne dolazi direktno u kontakt sa detetom kao ljudskim bićem dok se ono ne rodi.

Ja sam već ranije objašnjavako kakve pozitivne promene u životu svih ljudi i drugih bića će da se dese kad se spojimo sa našim kolektivnom svešću i, ako treba, mogu o tome opet da govorim. A o vremenu kada će to da se desi, sve zavisi od nas, tj. od toga kada ćemo uspeti da se svi na Zemlji ujedinimo i napravimo pravedan svetski društveni i ekonmski poredak. Ja sama počeo odavno takav poredak da zagovaram i objasnio sam i način na koji to može najlakše i najbrže da se postigne, ali za sada niko to ne razume i na to ne reagije. I da li će zaista da se desi i Treči svetski rat, koji bi uslovio da ljudi koji prežive što pre dođu do pameti i to što pre urade, to ne znam.
 
"Niko od onih koji postavljaju takve konstrukcije toka sveta, ili, kako oni to vele, istorije, nije razumeo osnovnu istinu sve filozofije, naime, da je u svim vremenima sve isto, da je svako nastajanje i rađanje samo prividno, da su samo ideje postojane, da je vreme idealno. To je mišljenje Platonovo, to je mišljenje Kantovo. Zato valja težiti da se shvati ono što jeste, što stvarno jeste, danas i uvek, što će reći, ideje (u Platonovom smislu). Nasuprot tome, budale misle da nešto tek valja da nastane i da dođe. Zato oni i daju istoriji glavno mesto u svojoj filozofiji i konstruišu je prema nekakvom pretpostavljenom planu sveta, prema kojem sve biva vođeno najboljem cilju, koji će onda, finaliter, i da se ostvari, i biće sve divotno. Oni, prema tome, shvataju svet kao nešto savršeno realno, i postavljaju kao njegov cilj najbedniju zemaljsku sreću, koja je, čak i kada bi je ljudi imali, a sudbina joj bila naklonjena ipak samo šuplja, lažljiva, ništavna i tužna stvar, iz koje niti ustavi i zakoni, niti parne mašine i telegrafi ne mogu nikada ništa zaista boljeg učiniti.
Svi su ti filozofi i hvalospevci istorije priproste realiste, uz to još i optimiste i eudemoniste, prostaci i obične ćifte."
citat Šopenhauer

Хтели бисте да од мочварне каљуге јада направите некакву земљу дембелију. То је као да неки затвореник у кажњеничкој колонији, звани Љубо, почне да проповеда о бољем затвору. О бољем кућном реду у њему, о редовним оброцима у истом, о угодном дневном боравку и слично, и онда када се у затвору стекну сви ти услови настаће рај.

Погледај се у огледало и око себе? Јел се у рају мучи и злопати. Јел овако изгледа "рај":

"Кајање, срамота, патња, бес, разочарање, неспокој, страх, утученост, очај: ко је икада, на свом животном путу, избегао немилосрдне препаде ових мучитеља? Колико људи је ишта боље уопште и осетило? Напор и сиротиња, толико омрзнути од свих, извесна су судбина огромне већине: а ни малобројни повлашћени појединци, који уживају у лагодном обиљу и доколици, никада не достигну испуњење или истинско блаженство. Ни сва добра овог света заједно не би човека учинила истински срећним; али ће га сва зла на окупу зацело дотући; било које појединачно зло (а ко се може ослободити баш сваког) безмало је довољно да живот учини неподношљивим, баш као и недостатак било којег добра (а ко их може поседовати баш сва).
Када би се туђин изненада обрео у овом свету, показао бих му, као узорак овоземаљске несреће, болницу препуну болести, затвор крцат злочинцима и дужницима, бојно поље прекривено лешевима, флоту која тоне насред океана, народ који пропада под тиранијом, људе изнемогле од глади, или куге. А када бих хтео да му покажем веселу страну живота, не би ли схватио шта су животна задовољства, куда бих ra повео? Ha бал, y оперу, на двор? С пуним правом би могао помислити да му још увек показујем разноврсност беде и жалости.

Запитајте се, питајте било кога од својих познаника, да ли би поново проживели последњих десет, или двадесет година свог живота. He! Али наредних двадесет, веле они, биће боље.

"И надају се да he од животног талога добити
оно што им први живахни млаз не могаде дати".

И на крају схвате (тако је велика људска беда; она чак и противречности успева да помири) како се истовремено жале и на краткоћу живота и на његову таштину и муку."
Хјум

Какво друштвено уређење, какав праведан друштвени и економски поредак, какве трице и кучине могу да од овога што је описао Хјум направе нешто суштински боље?

Решење новог доба, није шминкање затвора него пљување на исти, и бекство из њега.

Šta može da bude ozbiljno za čoveka u zatvoru osuđenog na smrt? Kako da se spase, kako da pobegne; ništa drugo za njega ne može da bude ozbiljno.

citat G.I. Gurđijev
184380-h.jpg
 
"Niko od onih koji postavljaju takve konstrukcije toka sveta, ili, kako oni to vele, istorije, nije razumeo osnovnu istinu sve filozofije, naime, da je u svim vremenima sve isto, da je svako nastajanje i rađanje samo prividno, da su samo ideje postojane, da je vreme idealno. To je mišljenje Platonovo, to je mišljenje Kantovo. Zato valja težiti da se shvati ono što jeste, što stvarno jeste, danas i uvek, što će reći, ideje (u Platonovom smislu). Nasuprot tome, budale misle da nešto tek valja da nastane i da dođe. Zato oni i daju istoriji glavno mesto u svojoj filozofiji i konstruišu je prema nekakvom pretpostavljenom planu sveta, prema kojem sve biva vođeno najboljem cilju, koji će onda, finaliter, i da se ostvari, i biće sve divotno. Oni, prema tome, shvataju svet kao nešto savršeno realno, i postavljaju kao njegov cilj najbedniju zemaljsku sreću, koja je, čak i kada bi je ljudi imali, a sudbina joj bila naklonjena ipak samo šuplja, lažljiva, ništavna i tužna stvar, iz koje niti ustavi i zakoni, niti parne mašine i telegrafi ne mogu nikada ništa zaista boljeg učiniti.
Svi su ti filozofi i hvalospevci istorije priproste realiste, uz to još i optimiste i eudemoniste, prostaci i obične ćifte."
citat Šopenhauer

Хтели бисте да од мочварне каљуге јада направите некакву земљу дембелију. То је као да неки затвореник у кажњеничкој колонији, звани Љубо, почне да проповеда о бољем затвору. О бољем кућном реду у њему, о редовним оброцима у истом, о угодном дневном боравку и слично, и онда када се у затвору стекну сви ти услови настаће рај.

Погледај се у огледало и око себе? Јел се у рају мучи и злопати. Јел овако изгеледа "рај" како га је описао Хјум:



Какво друштвено уређење, какав праведан друштвени и економски поредак, какве трице и кучине могу да од овога што је описао Хјум направе нешто суштински боље?

Решење новог доба, није шминкање затвора него пљување на исти, и бекство из њега.


Pogledajte prilog 1615651
Pa što se neubiješ ako ti sve tolko nevalja? Ozbiljno pitam,šta te održava u životu,baš me zanima?
 
Pa što se neubiješ ako ti sve tolko nevalja? Ozbiljno pitam,šta te održava u životu,baš me zanima?

Много тога, али наравно да ћу се убити када ми живот презентује своје дивоте у мери да постане неподношљив.

То се ви сирови матерјалисти држите за њега по сваку цену као дављеници, чак и и када вас све несреће истог задесе. Ја имам друге планове.
 
Много тога, али наравно да ћу се убити када ми живот презентује своје дивоте у мери да постане неподношљив.

То се ви сирови матерјалисти држите за њега по сваку цену као дављеници, чак и и када вас све несреће истог задесе. Ја имам друге планове.
Navedi bar nešto

I nisam materijalista nego podpuno suprotno,ne znam odakle ti da jesam i što bezveze deliš random uvrede a ni neznaš osobu,nevalja ti to burazeru,valjda bi to što sam ti podelio lajkove na one poruke bio dovoljan dokaz da se slažem s tobom oko toga i da i ja mrzim materijalizam itd :rtfm:
 
"Niko od onih koji postavljaju takve konstrukcije toka sveta, ili, kako oni to vele, istorije, nije razumeo osnovnu istinu sve filozofije, naime, da je u svim vremenima sve isto, da je svako nastajanje i rađanje samo prividno, da su samo ideje postojane, da je vreme idealno. To je mišljenje Platonovo, to je mišljenje Kantovo.
Šopehnaueru, Platone, Kante - ne lupe-tante.
Zato valja težiti da se shvati ono što jeste, što stvarno jeste, danas i uvek, što će reći, ideje (u Platonovom smislu). Nasuprot tome, budale misle da nešto tek valja da nastane i da dođe.
Ono što stvarno jeste, nisu ideje. One mogu da nastaju i nestaju ili se menjaju. Ono što stvarno jeste, je onaj ko ideju stvara, nosi je u sebi i po njoj živi, pati se ako je loša, pa je na kraju odbacije, pronalazi bolju, i onda po njoj uživa.

Ali ovo je tema o Novom dobu. Novo doba ima veze sa idejama u tome što Novo doba ne može da nastane bez ideje o Novom dobu. Koju mora da svori onaj ko po lošim idejama živi i strada. Sve dok se ne seti da su loše ideje uzrok sveg njegovog stradanja i odluči da ih baci na đubrište istorije, a zatim po ideji o Novom dobu izgrad Novi život za sebe i spasi se. Šopenhauerova tvrdnja da su ideje uvek iste i da se ne mogu menjati, je lažna i ona je već odavno na đubrišti istorije, kao i on zajedno sa njom

Погледај се у огледало и око себе? Јел се у рају мучи и злопати. Јел овако изгледа "рај":
Mi još uvek živimo po Šopenhaurerovim zabludama i zabludama, tj. idejama njegovih prethodnika, po kojima smo stvorili pakao na Zemlji. I to, zahvaljujući upravo takvima kao ti, koji sve te stare ideje dižete u nebo i po njima živite, ubeđeni da su one svete i da se ne smeju i ne mogu menjati.
Какво друштвено уређење, какав праведан друштвени и економски поредак, какве трице и кучине могу да од овога што је описао Хјум направе нешто суштински боље?
Pa zar ne tvrdiš da ideje vladaju svetom. Iz čega sledi zaključak da su gglavni uzrok lošeg sveta, upravo loše ideje. Iz čega opet, sledi zaključak, da je moguće napraviti bolji svet, ali samo kad otkrijemo bolje ideje. Mi takvu, bolju, mesijansku ideju, već odavno imamo. To je Hristova ideja "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe", koju nikada niko nije ni razumeo na pravu način, ni ispoštovao. Ona je danas izrečena kao novootkriveni jedinstveni prirodni zakon - "Zakon postojanja", sa značenjem večite i konačne Istine o postojanju materije. života i Svemira. Ova ideja je neoboriva, jer ona više nije ni teorija, ni filozofija, ni religija, ni ideologija, ni politika, već čista i do kraja iskustveno i logički utemeljena i do kraja proverljiva, objašnjiva i razumljiva nauka. Niko joj ne može ni pero odbiti.
Решење новог доба, није шминкање затвора него пљување на исти, и бекство из њега.
Rešenje Novog doba nije šminkanje Šopenhauerove filozofije i ostalih loših filozofija, religija, ideologija i politika po kojima su ljudi stvorili loš svet, već pljuvanje po svima njima i lošem svetu i bekstvo sa Zakonom postojnanja u Novi i bolji svet.
 
Kad će tačno to novo doba da nastupi ljubomire,daj datum i vreme
To će da se desi onog dana kad budale, koje grade ovajm loši Stari svet, nestanu. To će da se desi onog dana kad budale budu razmele Zakon postojanja i tako prestanju da budu budale, a postanu pametni i razumni ljudi i po toj svojoj pameti počnu da grade Novi i bolji svet. Pa ti sad sam proceni kad će to da se desi? Ili nikada neće da se desi*
 
To će da se desi onog dana kad budale, koje grade ovajm loši Stari svet, nestanu. To će da se desi onog dana kad budale budu razmele Zakon postojanja i tako prestanju da budu budale, a postanu pametni i razumni ljudi i po toj svojoj pameti počnu da grade Novi i bolji svet. Pa ti sad sam proceni kad će to da se desi? Ili nikada neće da se desi*
reko sam tačan datum mi daj
 
To će da se desi onog dana kad budale, koje grade ovajm loši Stari svet, nestanu. To će da se desi onog dana kad budale budu razmele Zakon postojanja i tako prestanju da budu budale, a postanu pametni i razumni ljudi i po toj svojoj pameti počnu da grade Novi i bolji svet. Pa ti sad sam proceni kad će to da se desi? Ili nikada neće da se desi*
Nikada se nece desiti..
Ljubo, pokusacu da ti objasnim iliti priblizim ono o cemu Ozi prica..
Ti se kao pojedinac kreces u okviru jednog balona, taj balon tj. krug ima svoje granice. Tu je smesten tvoj mali svet
koji je iz tvoje perspektive moguce preurediti. Medjutim, filozofsko promisljanje ti nalaze da izadjes iz okvira tog balona
i radijusa svog kretanja i pogledas svet iz te nove perspektive. Slikovito, ne gledaj na svet ocima lava, pogledaj ga ocima
antilope recimo...nema na ovom svetu niceg lepog, niti je bilo, niti ce biti...cemer, smrt i jad vrebaju na svakom koraku..
Lepotu jedino mozes naci u sebi samom i to samo kad na oci stavis naocare na cvetice...
 
Ono što stvarno jeste, nisu ideje. One mogu da nastaju i nestaju ili se menjaju. Ono što stvarno jeste, je onaj ko ideju stvara, nosi je u sebi i po njoj živi, pati se ako je loša, pa je na kraju odbacije, pronalazi bolju, i onda po njoj uživa.
Платонове идеје су нешто сасвим друго од идеје у смислу "Пала ми је на ум једна идеја". Занемари то јер о томе не знаш ништа.

Одговори на ово:
"Кајање, срамота, патња, бес, разочарање, неспокој, страх, утученост, очај: ко је икада, на свом животном путу, избегао немилосрдне препаде ових мучитеља? Колико људи је ишта боље уопште и осетило? Напор и сиротиња, толико омрзнути од свих, извесна су судбина огромне већине: а ни малобројни повлашћени појединци, који уживају у лагодном обиљу и доколици, никада не достигну испуњење или истинско блаженство. Ни сва добра овог света заједно не би човека учинила истински срећним; али ће га сва зла на окупу зацело дотући; било које појединачно зло (а ко се може ослободити баш сваког) безмало је довољно да живот учини неподношљивим, баш као и недостатак било којег добра (а ко их може поседовати баш сва).
Када би се туђин изненада обрео у овом свету, показао бих му, као узорак овоземаљске несреће, болницу препуну болести, затвор крцат злочинцима и дужницима, бојно поље прекривено лешевима, флоту која тоне насред океана, народ који пропада под тиранијом, људе изнемогле од глади, или куге. А када бих хтео да му покажем веселу страну живота, не би ли схватио шта су животна задовољства, куда бих ra повео? Ha бал, y оперу, на двор? С пуним правом би могао помислити да му још увек показујем разноврсност беде и жалости.

Запитајте се, питајте било кога од својих познаника, да ли би поново проживели последњих десет, или двадесет година свог живота. He! Али наредних двадесет, веле они, биће боље.

"И надају се да he од животног талога добити
оно што им први живахни млаз не могаде дати".

И на крају схвате (тако је велика људска беда; она чак и противречности успева да помири) како се истовремено жале и на краткоћу живота и на његову таштину и муку."
Хјум
Какав друштвени и економски поредак, какве трице и кучине могу да од овога направе нешто суштински боље.
Не ради се ту о томе да неко има три оброка дневно и некакаво банално животно задовољство, већ се ради о суштинском мизерном положају човека у коме је свако, и онај најсрећнији и онај најнесрећнији једнако.

Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.

Otkovenje Jovanovo
 
Платонове идеје су нешто сасвим друго од идеје у смислу "Пала ми је на ум једна идеја". Занемари то јер о томе не знаш ништа.
Pametnjakoviću! Želiš reći da su Platonove ideje misteriozne, koje mogu da razumeju samo filozofi "velikog kalibra", poput Šopenhauera i tebe. Citiraj mi samo jednu takvu Platonovu ideju, da ti na njenom primeru objasni da o idejama ne znte ništa, ni ti, ni Platon, ni Šopenhauer.
Одговори на ово:

Какав друштвени и економски поредак, какве трице и кучине могу да од овога направе нешто суштински боље.
Не ради се ту о томе да неко има три оброка дневно и некакаво банално животно задовољство, већ се ради о суштинском мизерном положају човека у коме је свако, и онај најсрећнији и онај најнесрећнији једнако.
Kad govoriš o "mizernom položaju ćoveka", kako onog najsrećnijeg, tako i onog najnesrećnijeg, dokazuješ da pojma nemaš o Univerzalnom zakonu po kojem sve postoji. Ne znaš istinu o postojanju materije, života i Svemira. Koja kao Univerzalni prirodni zakon važi za sve, pa i za celo ljudsko društvo. I da upravo zbog toga što ljudi taj univerzalni Zakon ne znaju, nisu u mogućnosti po njemu ni da žive, što za svoju posledicu ima upravo to što si rekao. "већ се ради о суштинском мизерном положају човека у коме је свако, и онај најсрећнији и онај најнесрећнији једнако."

I tako će da bude i dalje, dok god je takvih kao ti, a takvih je većina, koji nisu sposobni da taj Univerzalni zakonn razumeju i po njemu počnu da se ipravljaju. Bez toga, Novo doba nikad neće da počne i svi ljudi će i dalje, umesto Raja, da imaju Pakao.
 
"Niko od onih koji postavljaju takve konstrukcije toka sveta, ili, kako oni to vele, istorije, nije razumeo osnovnu istinu sve filozofije, naime, da je u svim vremenima sve isto, da je svako nastajanje i rađanje samo prividno, da su samo ideje postojane, da je vreme idealno. To je mišljenje Platonovo, to je mišljenje Kantovo. Zato valja težiti da se shvati ono što jeste, što stvarno jeste, danas i uvek, što će reći, ideje (u Platonovom smislu). Nasuprot tome, budale misle da nešto tek valja da nastane i da dođe. Zato oni i daju istoriji glavno mesto u svojoj filozofiji i konstruišu je prema nekakvom pretpostavljenom planu sveta, prema kojem sve biva vođeno najboljem cilju, koji će onda, finaliter, i da se ostvari, i biće sve divotno. Oni, prema tome, shvataju svet kao nešto savršeno realno, i postavljaju kao njegov cilj najbedniju zemaljsku sreću, koja je, čak i kada bi je ljudi imali, a sudbina joj bila naklonjena ipak samo šuplja, lažljiva, ništavna i tužna stvar, iz koje niti ustavi i zakoni, niti parne mašine i telegrafi ne mogu nikada ništa zaista boljeg učiniti.
Svi su ti filozofi i hvalospevci istorije priproste realiste, uz to još i optimiste i eudemoniste, prostaci i obične ćifte."
citat Šopenhauer

Хтели бисте да од мочварне каљуге јада направите некакву земљу дембелију. То је као да неки затвореник у кажњеничкој колонији, звани Љубо, почне да проповеда о бољем затвору. О бољем кућном реду у њему, о редовним оброцима у истом, о угодном дневном боравку и слично, и онда када се у затвору стекну сви ти услови настаће рај.

Погледај се у огледало и око себе? Јел се у рају мучи и злопати. Јел овако изгледа "рај":



Какво друштвено уређење, какав праведан друштвени и економски поредак, какве трице и кучине могу да од овога што је описао Хјум направе нешто суштински боље?

Решење новог доба, није шминкање затвора него пљување на исти, и бекство из њега.


Pogledajte prilog 1615651
A kako se izlazi iz zatvora?
 
To će da se desi onog dana kad budale, koje grade ovajm loši Stari svet, nestanu. To će da se desi onog dana kad budale budu razmele Zakon postojanja i tako prestanju da budu budale, a postanu pametni i razumni ljudi i po toj svojoj pameti počnu da grade Novi i bolji svet. Pa ti sad sam proceni kad će to da se desi? Ili nikada neće da se desi*
Budale nikad neće nestati...ima samo različitih vrsta...
Koji je plan s budalama u "Novom dobu", jer bez upravljanja njima i kalkulacijom toga neće nastati novo doba. Potpisujem!
 
Nikada se nece desiti....
Slikovito, ne gledaj na svet ocima lava, pogledaj ga ocima
antilope recimo...nema na ovom svetu niceg lepog, niti je bilo, niti ce biti...cemer, smrt i jad vrebaju na svakom koraku..
Upravu si. Tako je do sada bilo. To je karakteristika i posledica ljudskog neznanja kojim je obeleženo ovo sadašnje Staro doba koje još uvek traje.

Ali ovo je tema o Novom dobu o kojem ljudi ne znaju gotovo ništa, u kojem treba da bude sve drastično rrazličito i neuporedivo bolje. Onoliko različito i bolje koliko bi mogli da zamislimo da je u Raju bolje nego u Paklu.

Da li uopšte možeš da zamisliš šta bi za svoju posledicu imao trenutak sjedinjenja čovečanstva sa svojom kolektivnom svešću. U Jovanovom Otkrivenju nazvanom imenom "Jagnje". Možeš i sama to donekle da shvatiš, ako analiziraš pravila i zakone po kojima žive ćelije i organi u ljudskom telu, koje su informatički sve povezane u jedinstvenu živu celinu i biće i to uporediš sa pravilima i zakonima po kojima žive ljudi u ljudskom društvu i ostala bića u prirodi.

Ukratko, ljudi u ljudskom društvi i sva druga bića na našoj planeti, koja još uvek nisu informatički i telepatski povezana sa svojom molektivnom svešću, još uvek žive po principu prava jačega i prirodne selekcije, što za svoju posledicu ima pakao na Zemlji. Suprotno tome, ćelije i organi u ljudskom telu, koje su uz pomoć svoje kolektivne svesti sve informatički, telepatski povezane u jedno jedinstveno živo i sveno biće, žive po Hristovom principu "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe". Ne zato što one znaju za Hrista i njegov zakom, već zato što svaka ćelija u telu oseća svaku drugu ćeliju kao što samu sebe oseća, jer su sve ćelije telepatski povezane. Kada svako zlo koje se samo jednoj ćeliji u telu desi, na primer kada komarac svojom rilicom unode makar jednu ćeliju u telu, sve ćelije tela su auromatski o tome obaveštene i to zlo koje ubodena ćelija oseća odmah i celo telo počne da oseća i odmah celo telo reaguje sa ciljem da tu ugroženu ćeliju odbrani od komarca. U ljudskom telu, dakle, niko nikoga ne može da ugrožava, jer svako svačije zlo oseća kao svoje vlastito.

I sada pokušaj da shvatiš da bi se to isto desilo i sa svim ljudima i svim ostalim bićima na Zemlji, kad bi sve njih obuhvatila i telepatski povezala naša kolektiva svets. Dakle, tada niko više nikoga ne bi mogao da ugržava, ni ljudi ljude ni druge životinje. Niti bi životinje mogle uzajamno da se ugrožavaju. Bilo bi upravo onako kako u Biblji stoji, kada se kaže da će "lavi jagnje u miru da spavaju zajedno".

A kad se pitamo čime bi se kranili, odgovr glasi da bi se svi ljudi i sva živa bića hranili disanjem. To podrazumeva da bi svi energije svojih tela obnavljali udišući energiju naše kolektivne svesti. A da je to moguće, treba pogledati video Argentinca Viktora Truviana, koji više od sedam godina, niti šta jede, niti vodu puje i još se hvali kako se udebljao. Viktor nije jedini takav slučaj na Zemlji. Ima još takvih slučajeva, a i u prošlosti ih je bilo.

Pa sada zamislimo kakva bi to ogromna olakšica za sve ljude i sva druga bića bilo, kad bi mogli bez hrane da žive. Imajuči na umu da ljudi, na primer, sko najveći deo svog radnog vremena troše na proizvodnji hrane. I ta mogućnost života bez hrane, takođe se pominje u Bibliji, kada se kaže: "Ptice nebeske niti seju, niti žanju, a hrani ih njihov otac nebeski".

Inače, ja imam dstoa veliko iskustvo "izlaženja iz tela" koje mi se povremeno dešavalo punih 15 godina, za koje vreme sam saznao skoro sve, kako o samom doživljaju spajanja moje svesti, tj. aure, sa našom kolkrivnom svešću. Kao i o mnogim drugim prednostima života koje to spajanje omogućuje. Ali da ne pričam o tome, jer je moja priča o tome već snimljena i objavljena na Youtube, pa koga zanima, neka pogleda. Pa posle gledanja, ako nekoga još nešto interesuje o životu u Novom dobu, možemo razgovarati i šire od toga.

 
Poslednja izmena:
A kad se pitamo čime bi se kranili, odgovr glasi da bi se svi ljudi i sva živa bića hranili disanjem. To podrazumeva da bi svi energije svojih tela obnavljali udišući energiju naše kolektivne svesti. A da je to moguće, treba pogledati video Argentinca Viktora Truviana, koji više od sedam godina, niti šta jede, niti vodu puje i još se hvali kako se udebljao. Viktor nije jedini takav slučaj na Zemlji. Ima još takvih slučajeva, a i u prošlosti ih je bilo.

У том новом добу људи такође неће ходати, него ће левитирати. Као доказ погледати видео:

 
A kako se izlazi iz zatvora?

Како се излази из кошмарног сна? Тако што се човек пробуди. Нешто слично је и са сном који зовемо живот.
Али немој мислити да ћеш се тако лако пробудити.

Biti prenesen u neki drugi svet i promeniti sve svoje biće, to je u stvari, jedno te isto. Na tome počiva, u krajnjoj liniji, i ova zavisnost objektivnog od subjektivnog. Kada se ovo uzme u obzir, onda ćemo shvatiti da je buđenje iz sna života samo tako moguće ako se sa njim raspadne i svo njegovo osnovno tkivo. A to tkivo je upravo njegov organ, intelekt, zajedno sa svojim oblicima, sa kojim bi se san razvijao u nedogled, toliko je on čvrsto srastao sa intelektom. No ono što je san snevalo, ono je ipak drugo no san, i ono jedino i ostaje. Nasuprot tome, briga da će sa smrću svega nestati može se porediti sa tim da neko u snu misli da postoje samo snovi, bez sanjajućeg.

Šopenhauer
 
Како се излази из кошмарног сна? Тако што се човек пробуди. Нешто слично је и са сном који зовемо живот.
Али немој мислити да ћеш се тако лако пробудити.
A kako se probuditi?
Meditacija, Astralna projekcija i lucidno sanjanje?
Jel praktikuješ neku tehniku?
 
A kako se probuditi?
Meditacija, Astralna projekcija i lucidno sanjanje?
Jel praktikuješ neku tehniku?
Mогло би се рећи да практикујем "урањајући у чисто трајање". Проблем је што се то дешава само за неколико тренутака. Као да постоји механизам који "брани" свест од таквих искустава. Из неког разлога није нам дозвољено да се тако лако пробудимо.

Како је говорио Бергсон:
Требало би да, окретањем и увијањем око саме себе, способност гледања буде једно са актом хтења. Болан напор, који можемо дати нагло присиљавањем природе, али који не можемо одржати изнад неколико тренутака. У слободној акцији, кад скупимо целокупно наше биће да га хитнемо напред, ми имамо свест више мање јасну о мотивима и о побудама, и чак, строго узевши, о постајању којим се они организују у акт; али, чисто хтење, струја која пролази кроз ову материју дајући јој живот, јесте једна ствар коју једва осећамо, и коју, у најбољу руку, окрзнемо у пролазу.

Често сам размишљао шта би се десило када би се ти тренуци продужили.

Бергсон је о томе на једном месту писао овако:
Интуиција, када би се могла продужити изнад неколико тренутака, осигурала би не само сагласност филозофа са својом сопственом мисли, већ такође и сагласност филозофа између себе. Таква каква постоји, нестална и непотпуна, она је, у сваком систему, оно што више вреди него систем и што га надживљује. Предмет филозофије био би достигнут када би интуиција могла доказивати се, уопштавати се, и нарочито осигурати се помоћу спољних знакова да се не би изгубила. Зато је потребно једно непрекидно тамо амо између природе и духа.

Можда је и у тој области слично као у многим другим. Потребна је критична маса. Као код атомске бомбе, или кључања воде. Можда би, када би неко те тренутке продужио до извесног степена, дошло до фундаменталне промене у свести, стварности, свему.
 
Mогло би се рећи да практикујем "урањајући у чисто трајање". Проблем је што се то дешава само за неколико тренутака. Као да постоји механизам који "брани" свест од таквих искустава. Из неког разлога није нам дозвољено да се тако лако пробудимо.

Како је говорио Бергсон:


Често сам размишљао шта би се десило када би се ти тренуци продужили.

Бергсон је о томе на једном месту писао овако:


Можда је и у тој области слично као у многим другим. Потребна је критична маса. Као код атомске бомбе, или кључања воде. Можда би, када би неко те тренутке продужио до извесног степена, дошло до фундаменталне промене у свести, стварности, свему.
Probaj samo da posmatraš sve svoje pokrete, misli, osećanja, to je ono što budisti zovu vipasana.
Al treba biti potpuno indiferentan posmatrač u odnosu na njih. Ne treba da postoji nikakva namera iza toga. Najbolji dokaz da li si usao u to je ako možeš da ga radiš satima. Pri tom ne mislim neku iscrpljujuću usredsređenost, baš naprotiv što je veću moguću opuštenost. I kad dođe do prekida prakse i ti utoneš u misli umesto samo da ih posmatraš u momentu u kom to shvatiš vratiš se u posmatranje. Al bitno je to raditi u dugom vremenskom perioodu, naročito za tebe koji voliš da filozofiraš, jer tvoj um će se poigrati s tobom i neće biti efekta, ako bi to radio samo pola sata sat.
Više treba da bude frustrirajuće za um jer si ga odvojio od njegove redovne prakse sanjarenja koje mi zovemo razmišljanje i imaginacija, al ne naporno za ostatak bića.
 

Back
Top