Novi zivot

moj drugi nalog

Primećen član
Banovan
Poruka
869
Aleksandar Veliki je, po legendi, posle osvajanja sveta ostao bez posla. Bez svrhe. Nezaposleno izdrzavano lice.
Osvajanje je izgubilo svrhu, i osvajač je izgubio svrhu. Prestao je da, kao takav, postoji.

Ratnik se ne rađa kao dete, nego kad odluči da uđe u rat. Ratnik umire kada završi rat. Prestaje da postoji kao ratnik.

Ali čovek koji u sebi nosi tog ratnika nije mrtav. Pred njim stoji raskrsnica na kojoj bira novi život. I svaka od tih ulica, svaki od tih života, moraju se jednom završiti.
Tada će doći do nove raskrsnice.
Raskrsnica je mesto suda. Na raskrsnici su i učinjeno i neučinjeno vidljivi i podložni osudi.

Koliko ste raskrsnica presli? Koliko razlicitih zivota ziveli?

"Koji bolan anarholiberali..."
 
Život je satkan od raskrsnica
I ne može se težiti ratu, teži se miru, valjda... tj normalan čovek mu teži
rat zbog rata je besmislen
Rat se vodi samo kad moraš da braniš ono što ti je sveto.
Ok...ima i onih ratova koje bi rado vodio, ali ti treba vojska istomišljenika
vojska - ključna reč
 
svi smo mi ratnici jer svako od nas bije neke svoje bitke
citav zivot se sastoji od raskrisnica i nasa odluka u kom pravcu da krenemo nas dovede ili do corsokaka ili do dela prolaznog puta
ja verujem da nam se sve sto nam se u zivotu desava, desava sa nekim razlogom
razlozi su razliciti, ali uglavnom da se nauce zivotne lekcije koje smo preskocili i koje treba da nas promene
citav zivot prolazimo kroz transformacije, kao leptiri
od larve preko leptira do smrti
i u tim fazama sazrevamo i zbog toga postavljamo sebi drugacije prioritete, jer smo jednostavno one ranije proziveli i prerasli
 
1547822696814.jpg
 
Raskrsnica teža od svih je - ostati ovde ili otići što dalje odavde.
To je priča o tamnom vilajetu.
O tome peva Graha danas, o tome je pevao i Šantić nekada.
To je izbor između imati i biti.
U svim vremenima težak izbor, najteži rat sa samim sobom.

Da je Aleksandar bio manje gramziv u želji da osvoji svet,
mnogi narodi bi imali srećniji život, a i njegov bi bio bolji i duži.
Da nije umro mlad, ko zna gde bi se zaustavio.
Samo istorija zna zašto ga naziva velikim, običnom čoveku je svaki
rat neshvatljiv, osim onog koji mora da vodi sam sa sobom.
 
Poslednja izmena:
Tačno, tako razmišljaju svi koji odavde odlaze.
Nemaju drugi izbor, taj je iznuđen.
Pitanje je kakav će život taj novi čovek voditi i kakav će postati?
I šta će od njega ostati?
Opekotine su opekotine, ostavljaju ožiljke.

Peva Graha...
Dok Nela iz Minhena plače, Mirela ovde ima sve, nedostaju joj samo seksi gaće. z:)
 
Zivot se ubrzao i tera ljude da brzo menjaju zivote, prelazeci iz jednog u drugi, napustajuci sve staro i postajuci neko ko nisu bili.
Vlast je postala dostupna svima koji umeju da pred tajkunima sagnu glavu i ogole vrat.
Slava je dostupna svima koji imaju youtube kanal i nedostatak stida.
Vlast i slava teraju ljude da napuste i naglo zavrse svoje obicne zivote da bi zapoceli nove koji obecavaju.
Starih se zivota odricu i neretko stide (a trebalo bi da bude obrnuto).

I ti novi, koji se vise ne secaju da su imali ranije zivote, nas uce kako treba ziveti, gaziti, izgledati, biti.
Svet se izvrnuo kao prazan dzep.

- - - - - - - - - -

Život je satkan od raskrsnica
I ne može se težiti ratu, teži se miru, valjda... tj normalan čovek mu teži
rat zbog rata je besmislen
Rat se vodi samo kad moraš da braniš ono što ti je sveto.
Ok...ima i onih ratova koje bi rado vodio, ali ti treba vojska istomišljenika
vojska - ključna reč
:heart:
https://forum.krstarica.com/entry.php/46634-Odiseja
 
Aleksandar Veliki je, po legendi, posle osvajanja sveta ostao bez posla. Bez svrhe. Nezaposleno izdrzavano lice.
Osvajanje je izgubilo svrhu, i osvajač je izgubio svrhu. Prestao je da, kao takav, postoji.

Ratnik se ne rađa kao dete, nego kad odluči da uđe u rat. Ratnik umire kada završi rat. Prestaje da postoji kao ratnik.

Ali čovek koji u sebi nosi tog ratnika nije mrtav. Pred njim stoji raskrsnica na kojoj bira novi život. I svaka od tih ulica, svaki od tih života, moraju se jednom završiti.
Tada će doći do nove raskrsnice.
Raskrsnica je mesto suda. Na raskrsnici su i učinjeno i neučinjeno vidljivi i podložni osudi.

Koliko ste raskrsnica presli? Koliko razlicitih zivota ziveli?
"Koji bolan anarholiberali..."
Kada dodjem do cilja, ciljna struktura se rastvara. Onda ka novom cilju krenem.
I sve bi to fantasticno bilo da nemam istovremeno vise ciljeva I da oni nisu u suprotnosti. I da ne zaboravjam jedan cilj, krenem ka drugom, petom, pa vise ne znam ni kud idem, al iluziju da sve vreme znam kud sam posla, ne pustam.
Ti bi to nazvao zivorima, ja licnostima, al svejedno je.
Primecujemo samo velike ciljeve, pa mozemo zivote na prste nabrojati. A zapravo u jednom samo danu mnogo razlicitih zivota zivimo.
 
Kada je Isus na magarcu ujahao u Jerusalim, bio je od zitelja grada odusevljeno docekan, svi su na put bacali cvece i slavili.
Smeju se prosti i naivni ljudi i prave šale, govore kako je magarac tada bio potpuno siguran da njega docekuju.
Posmatrali su magare iz svog skucenog ugla, iz svoje plitke perspektive. Iz hronicnog nerazumevanja drugog. Sa podsmehom.
Magare je pametna zivotinja. Magare razume, magare je srecno i magare voli.
funny-donkey-car-window-pet-neighbor-happy.jpg
 
I dete razume i srećno je kad voli.
Srodne duše. :)


Novog života i novog čoveka nema bez ljubavi.
Ako si se na nekoj raskrsnici s njom mimoišao, nastavićeš da tumaraš i tražiš
ne znajući šta ti nedostaje.
Ljubav, makar ona stara, vrednija je od novog života. :)
 
Promeni drustvo. Ili kupi magare :)

Većina se boji da skoči... u nepoznato... od straha ostaju da žive u prosečnosti, ili ispod nje, u sigurnosti na koju su navikli... većini je problem da ostave pušenje...jer, šta ako budu imali krizu?? kako će sa krizom izaći na kraj? strah od krize, neuspeha, nepoznatog...oduzima ljudima snagu, pa i pamet...
šta ima lepše nego promeniti ono što ne valja? sama promena je iskorak iz kruga zamke u lošem...kako ljudska svest ne shvata da je sve bolje nego biti na tačci koja ne valja?
lično sam imala desetak raskrsnica u životu...trenutno se nalazim na jednoj...jednoj divnoj... verujem da ću naći pravac koji će me odvesti iz ove rupetine nerazumevanja i animoziteta i u porodici,a i šire... Pametni autori kažu: "sever i jug nisu pogodni...put se gubi... zapad i jug su pogodni, jer ostaješ na ispravnom putu"...
moram da nađem busolu - da ne pogrešim... a dotle, skupljam sve više ljubavi u sebi za susret i sa ljudima i sa putem koji nisu - promašaj...
Divna ti je tema, Prijatelju! mogla bih da pišem bez prestanka na njoj, ali ću dati i drugima prostor...z:lol:
grlim te
:zimag:
 
Ljudima je potrebna zastita, krov. Ali krov ne moze stajati samo na stubovima, odnece ga vetar. Potrebni su zidovi.
Zato ljudi grade zidove, da bi jednog dana imali na cemu da podignu krov.
Zastitu.
A onda,
umore se od rada, zaborave, odustanu na pola puta, i nadju se bez krova, pod otvorenim nebom, ali okruzeni teskim i cvrstim zidovima.
Ogradjeni. Uhapseni. Zatvoreni.
I pitaju se ko je taj zatvor napravio, ko ih je u zatvor smestio.

- - - - - - - - - -
 
Poslednja izmena:

Back
Top