zbiljaš
Poznat
- Poruka
- 7.917
Kao i Miloševićeva (čitaj: Ćosićeva) "Jugoslavija s onima koji u njoj žele da ostanu" i Šešeljeva Velika Srbija (do Karlobaga), tako je Oskarov (čitaj: Ive Lole Vulina) projekat "Srpskog sveta" bio gromoglasno najavljivan, pa – skončao 
https://srbin.info/novi-zivot-milorada-dodika-i-kraj-vucicevog-nacionalnog-pitanja-u-regionu/
У овој ствари изузета је Црна Гора као чланица НАТО јер не располаже одговарајућим војним потенцијалом а чак и њено небо по уговору чувају авијације Грчке и Италије јер своју нема. Изузета је и Босне и Херцеговина, која је под формалним протекторатом мултинационалних јединица које одговарају ОХР.у (Office of the High representative- канцеларији Високог представника Уједињених нација).
Према изворима МТ, Вучић није реаговао на позив Марка Рутеа, већ је у исто време истим поводом отишао „на консултације по позиву“ код компромитованог амбасадора Руске федерације у Србији, Александра Боцан Харченка, који му је „ставио на знање“ да Москва рачуна на „војну неутралност Србије“.
Коначно, кад је у јавности одјекнула вест да је потписана некаква Декларација између Словеније, Хрватске и Албаније (са Косовом, такође као „посматрачем“), српски диктатор је, наводно зачуђен, рекао да су ти акти „јасно и изразито непријатељски према српском народу и држави Србији“ и да су се „слични савези пред Велики (Први светски) рат прављени на готово истоветан начин“, почео је његов вишедневни циркус.
Жалио се уцвељени диктатор грађанима Србије, као да ништа не зна о томе: „Забрињава ме ћутање ЕУ и НАТО“. А, најавио је и да ће „разговарати са Генералним секретаром НАТО“ (Руте га је пре тога већ позвао, а тај телефонски разговор десио се месец дана касније и није имао никаквог значаја).
У међувремену, министар спољних и европских послова Хрватске, такође више пута компромитовани Гордан Грлић Радман, врло невешто, у намери да разоткрије улогу Александра Вучића у вези са овим случајем, изјавио је како Декларација о војној сарадњи Хрватске и другиух поменутих учесника није усмерен против Србије: „То што је господин Вучић изјавио, он очито жели скренути поглед са врло тешке ситуације у Србији на друге ситуације, нема то никакве везе са Србијом или било каквим догађајем којим би се створио осећај да се ради против Србије“.
Вучић је „промптно“ на телевизији Пинк рекао да „морамо да будемо свесни нечијих намера“, као и да „морамо да добро разумемо да имају снажну залеђину у НАТО“.
Ове и сличне игре АВ пред српском јавношћу, све до недавно су му користиле у сврхе држања грађана у некој врсти сталног ванредног стања. Онда се десила масовна побуна студената и свих слојева српског друштва, која је његов разбојнички режим потпуно разоткрила, чак и тамо где је био сигуран да је „мрак стабилан“ а његова мафија неприкосновена.
Ипак, успео је овај болесни тиранин у протеклој деценији да рашири застрашујућу пропаганду о угрожености Србије у региону, најављује ратове, катасотрофе, подели народ, завади родбину, пријатеље, па чак и да представнике српског народа у БиХ, Црној Гори и Хрватској сукоби међу собом. Ћути већ дуго Милорад Пуповац у Загребу, али, није ћутао Милорад Додик у Бањалуци.
Пре само годину дана, званични став Сједињених Америчких Држава био је јасан: Додик је реметилачки фактор у Босни и Херцеговини и неко ко подрива стабилност регије. Још конкретније, Милорад Додик је за САД био „брутални криминалац“, како га је назвала Анн Wагнер, републиканска заступница из Ст. Лоуиса, која је рекла да „нема ни трунку стрпљења за Додикове најновије вратоломије о (покушаном) државном удару у Босни и Херцеговини“.
И, док је Додик био спреман да слуша Вучићеве „радикалне“ идеје, па чак и да их примењује у Босни и Херцеговини, за то време је тај исти Вучић јавно и тајно подржавао јединствену БиХ према Дејтонском мировном споразуму.
Кад је Додик схватио да ће га шизоидни диктатор са Андрићевог венца у Београду „пустити низ воду“, одлучио је да направи за себе један „историјски“ Паx Америцана, или договор са владом САД. И то, врло успешан.
Наиме, дипломатски извор МТ је врло прецизно сажео „помирење Додика и Вашингтона“ у једној реченици: „…Његов договор с Американцима указује на дубље промене у начину на који се води политика у Босни и Херцеговини. Више није питање „када она улази у ЕУ“, већ „ко дефинише услове и динамику уласка“.
Овај висока дипломатска пируета коју је Додик извео, разбеснела је Вучића до те границе, да је хитно упутио свога „емисара“ Милоша Вучевића у Бањалуку. Присутни сведок овог догађаја, В.Л. овако је описао шта се тада дешавало: „…Атмосфера у Банском двору била је веома непријатна и окупљени из кабинета су слушали и гледали како се Додик повишеним тоном, виком и претећом гестукилацијом обраћао Вучевићу, љут због порука које је донео из Београда, које су изгледа такође биле претеће. Вучевић се трудио да буде смирен али је више пута поновио Додику шта Вучић и Влада у Београду мисле о његовом путу у Америку, да га виде као издајника, те га оптужују зашто није обавестио Вучића шта намерава да уради…“
Шта је Вучића уствари разбеснело? Пре свега, чињеница да га Додик није ни обавестио да ће Ана Тришић Бабић бити именована за вршиоца дужности председника Републике Српске, и то што се са њим (као „врховним вођом“ није договарао о томе „шта ће причати у Америци“.
Након Додиковог говора у Банском двору коначно се сазнало да је доскорашњи председник БиХ ентитета Република Српска прихватио амерички предлог да БиХ уђе у НАТО пакт, а да се сва непокретна имовина оба ентитета региструје у Централни регистар и катастар државе Босне и Херцеговине!
Након свега штомсе десило, Додик је рекао: „Волимо Србију и кад се не разумемо“, али, Вучића више ниједном није поменуо.
Свему овоме, годинама раније, претходила је груба „употреба“ Милорада Додика од стране њему тада најближег човека, Александра Вучића. Ништа тако не може приказати подли карактер овог злог тиранина, као што то може његов однос према човеку кога је водио са собом као „бескомпромисног партнера“. Последњих месеци, кад је Додику запретила америчка и европска блокада послова и живота уопште, и кад је схватио шта Вучић уствари ради, кренуо је својим путем.
Сведоци који добро знају Додика кажу да му је „пукао филм“ кад је Вучић преко својих „Пинкова“, „Информера“ и „Хепија“ и сличних јазбина саопштио дословно ово: „…Морам да замолим Додика да позове све политичке актере у БиХ, али и представнике ЕУ и САД и Руске Федерације и Кине, да покрене дијалог, да покрене разговоре. Знам да му није сада лако, али да покаже српско опредељење за мир, за решавање проблема кроз дијалог, а не кроз претње“…И Додик му је одговорио у свом стилу: „Позивам их на разговор, стојим на располагању. Ако ме позову, нудим им се да сутра дођем у Сарајево, где год хоће, ја ћу доћи. Ја сам спреман на разговор“, и додао да Р.Српска нема ниједан ратни план те да је спремна на разговор.
Био је то тренутак кад је Вучић хтео да покаже како је „велики миротворац“, да покуша и на тај начин да се приближи председнику САД Доналду Трампу, који га већ дуго држи на „хигијенској дистанци“…Хтео је АВ да баш он о БиХ преговара са Американцима, да он прави договоре и за Косово и за Републику Српску, и за све друго, од инвестиција до наоружања, само да себе представља себе представи као „вођу свих Срба“.
Непосредно уочи Додиковог одласка у САД и његовог спектакуларног, победничког повратка, српски диктатор је већ јавно нудио „свој концепт новог модела Европоске уније“. И, као сваки умишљени идиот, доживео понижење. Додик је експресно обавио оно што он није годинама ни могао ни знао, а ни хтео. Очајнички је 9. децембра 2025., само дан уочи одласка у Брисел да присуствује радној вечери коју организују председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта, завапио да би „Улазак Западног Балкана у целини у ЕУ био најбоља идеја“. Па је почео да „паметује“ и пита: „Ако неко изостане, шта ћете радити са тим земљама? И знам да сви причају о усклађености, али овде се ради не само о будућности региона већ о будућности Европе. Да нас приме све заједно, без изузетка, сви ће се боље осећати, и Албанци и Босанци… Чујем само добре реакције на ову идеју и то ћу рећи Антонију Кошти и Урсули фон дер Лајен„.
https://srbin.info/novi-zivot-milorada-dodika-i-kraj-vucicevog-nacionalnog-pitanja-u-regionu/
Нови живот Милорада Додика и крај Вучићевог “националног питања” у региону
Завршена је дугогодишња манипулација Александра Вучића са српским народом у региону на који се редовно позивао и представљао као његов заштитник. Сукобио се диктатор са својим главним политичким ослонцима у БиХ (Р.Српска), у Црној Гори, па чак и у Хрватској…Како сада изгледа, десетине милионе евра које је из буџета Србије бацао на наводно „решавање националног питања“ од Бањалуке до Подгорице, завршавало је у џеповима и сефовима локалних разбојника и тајкуна. Диктатора никада није занимало ни неко „српско питање“, већ само манипулација ојађеним народом који би за њега гласао или био статиста у свакој представи. То је на својој кожи осетио и Милорад Додик, бивши председник српског ентитета БиХ, који је ипак нашао спас за себе и свој бизнис, „помирењем“ са Америком. Вучић неће имати са ким да се помири. Јер га нико не жели. Ни у рату ни у миру.
Првих дана септембра 2025. године, у време потписивања Декларације о војној сарадњи Хрватске, Словеније, Албаније и Косова (чланица НАТО), јавност у Србији није знала да је пре тог догађаја и српски диктатор Александар Вучић био позван од стране генералног секретара НАТО, Марка Рутеа (Рутте), како би био обавештен о намери ове алијансе да укључи и Србију у поменуту Декларацију, и то као „посматрача“ и пуноправну чланицу Партнерства за мир (при НАТО пакту).У овој ствари изузета је Црна Гора као чланица НАТО јер не располаже одговарајућим војним потенцијалом а чак и њено небо по уговору чувају авијације Грчке и Италије јер своју нема. Изузета је и Босне и Херцеговина, која је под формалним протекторатом мултинационалних јединица које одговарају ОХР.у (Office of the High representative- канцеларији Високог представника Уједињених нација).
Према изворима МТ, Вучић није реаговао на позив Марка Рутеа, већ је у исто време истим поводом отишао „на консултације по позиву“ код компромитованог амбасадора Руске федерације у Србији, Александра Боцан Харченка, који му је „ставио на знање“ да Москва рачуна на „војну неутралност Србије“.
Коначно, кад је у јавности одјекнула вест да је потписана некаква Декларација између Словеније, Хрватске и Албаније (са Косовом, такође као „посматрачем“), српски диктатор је, наводно зачуђен, рекао да су ти акти „јасно и изразито непријатељски према српском народу и држави Србији“ и да су се „слични савези пред Велики (Први светски) рат прављени на готово истоветан начин“, почео је његов вишедневни циркус.
Жалио се уцвељени диктатор грађанима Србије, као да ништа не зна о томе: „Забрињава ме ћутање ЕУ и НАТО“. А, најавио је и да ће „разговарати са Генералним секретаром НАТО“ (Руте га је пре тога већ позвао, а тај телефонски разговор десио се месец дана касније и није имао никаквог значаја).
У међувремену, министар спољних и европских послова Хрватске, такође више пута компромитовани Гордан Грлић Радман, врло невешто, у намери да разоткрије улогу Александра Вучића у вези са овим случајем, изјавио је како Декларација о војној сарадњи Хрватске и другиух поменутих учесника није усмерен против Србије: „То што је господин Вучић изјавио, он очито жели скренути поглед са врло тешке ситуације у Србији на друге ситуације, нема то никакве везе са Србијом или било каквим догађајем којим би се створио осећај да се ради против Србије“.
Вучић је „промптно“ на телевизији Пинк рекао да „морамо да будемо свесни нечијих намера“, као и да „морамо да добро разумемо да имају снажну залеђину у НАТО“.
Ове и сличне игре АВ пред српском јавношћу, све до недавно су му користиле у сврхе држања грађана у некој врсти сталног ванредног стања. Онда се десила масовна побуна студената и свих слојева српског друштва, која је његов разбојнички режим потпуно разоткрила, чак и тамо где је био сигуран да је „мрак стабилан“ а његова мафија неприкосновена.
Ипак, успео је овај болесни тиранин у протеклој деценији да рашири застрашујућу пропаганду о угрожености Србије у региону, најављује ратове, катасотрофе, подели народ, завади родбину, пријатеље, па чак и да представнике српског народа у БиХ, Црној Гори и Хрватској сукоби међу собом. Ћути већ дуго Милорад Пуповац у Загребу, али, није ћутао Милорад Додик у Бањалуци.
Пре само годину дана, званични став Сједињених Америчких Држава био је јасан: Додик је реметилачки фактор у Босни и Херцеговини и неко ко подрива стабилност регије. Још конкретније, Милорад Додик је за САД био „брутални криминалац“, како га је назвала Анн Wагнер, републиканска заступница из Ст. Лоуиса, која је рекла да „нема ни трунку стрпљења за Додикове најновије вратоломије о (покушаном) државном удару у Босни и Херцеговини“.
И, док је Додик био спреман да слуша Вучићеве „радикалне“ идеје, па чак и да их примењује у Босни и Херцеговини, за то време је тај исти Вучић јавно и тајно подржавао јединствену БиХ према Дејтонском мировном споразуму.
Кад је Додик схватио да ће га шизоидни диктатор са Андрићевог венца у Београду „пустити низ воду“, одлучио је да направи за себе један „историјски“ Паx Америцана, или договор са владом САД. И то, врло успешан.
Наиме, дипломатски извор МТ је врло прецизно сажео „помирење Додика и Вашингтона“ у једној реченици: „…Његов договор с Американцима указује на дубље промене у начину на који се води политика у Босни и Херцеговини. Више није питање „када она улази у ЕУ“, већ „ко дефинише услове и динамику уласка“.
Овај висока дипломатска пируета коју је Додик извео, разбеснела је Вучића до те границе, да је хитно упутио свога „емисара“ Милоша Вучевића у Бањалуку. Присутни сведок овог догађаја, В.Л. овако је описао шта се тада дешавало: „…Атмосфера у Банском двору била је веома непријатна и окупљени из кабинета су слушали и гледали како се Додик повишеним тоном, виком и претећом гестукилацијом обраћао Вучевићу, љут због порука које је донео из Београда, које су изгледа такође биле претеће. Вучевић се трудио да буде смирен али је више пута поновио Додику шта Вучић и Влада у Београду мисле о његовом путу у Америку, да га виде као издајника, те га оптужују зашто није обавестио Вучића шта намерава да уради…“
Шта је Вучића уствари разбеснело? Пре свега, чињеница да га Додик није ни обавестио да ће Ана Тришић Бабић бити именована за вршиоца дужности председника Републике Српске, и то што се са њим (као „врховним вођом“ није договарао о томе „шта ће причати у Америци“.
Након Додиковог говора у Банском двору коначно се сазнало да је доскорашњи председник БиХ ентитета Република Српска прихватио амерички предлог да БиХ уђе у НАТО пакт, а да се сва непокретна имовина оба ентитета региструје у Централни регистар и катастар државе Босне и Херцеговине!
Након свега штомсе десило, Додик је рекао: „Волимо Србију и кад се не разумемо“, али, Вучића више ниједном није поменуо.
Свему овоме, годинама раније, претходила је груба „употреба“ Милорада Додика од стране њему тада најближег човека, Александра Вучића. Ништа тако не може приказати подли карактер овог злог тиранина, као што то може његов однос према човеку кога је водио са собом као „бескомпромисног партнера“. Последњих месеци, кад је Додику запретила америчка и европска блокада послова и живота уопште, и кад је схватио шта Вучић уствари ради, кренуо је својим путем.
Сведоци који добро знају Додика кажу да му је „пукао филм“ кад је Вучић преко својих „Пинкова“, „Информера“ и „Хепија“ и сличних јазбина саопштио дословно ово: „…Морам да замолим Додика да позове све политичке актере у БиХ, али и представнике ЕУ и САД и Руске Федерације и Кине, да покрене дијалог, да покрене разговоре. Знам да му није сада лако, али да покаже српско опредељење за мир, за решавање проблема кроз дијалог, а не кроз претње“…И Додик му је одговорио у свом стилу: „Позивам их на разговор, стојим на располагању. Ако ме позову, нудим им се да сутра дођем у Сарајево, где год хоће, ја ћу доћи. Ја сам спреман на разговор“, и додао да Р.Српска нема ниједан ратни план те да је спремна на разговор.
Био је то тренутак кад је Вучић хтео да покаже како је „велики миротворац“, да покуша и на тај начин да се приближи председнику САД Доналду Трампу, који га већ дуго држи на „хигијенској дистанци“…Хтео је АВ да баш он о БиХ преговара са Американцима, да он прави договоре и за Косово и за Републику Српску, и за све друго, од инвестиција до наоружања, само да себе представља себе представи као „вођу свих Срба“.
Непосредно уочи Додиковог одласка у САД и његовог спектакуларног, победничког повратка, српски диктатор је већ јавно нудио „свој концепт новог модела Европоске уније“. И, као сваки умишљени идиот, доживео понижење. Додик је експресно обавио оно што он није годинама ни могао ни знао, а ни хтео. Очајнички је 9. децембра 2025., само дан уочи одласка у Брисел да присуствује радној вечери коју организују председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта, завапио да би „Улазак Западног Балкана у целини у ЕУ био најбоља идеја“. Па је почео да „паметује“ и пита: „Ако неко изостане, шта ћете радити са тим земљама? И знам да сви причају о усклађености, али овде се ради не само о будућности региона већ о будућности Европе. Да нас приме све заједно, без изузетка, сви ће се боље осећати, и Албанци и Босанци… Чујем само добре реакције на ову идеју и то ћу рећи Антонију Кошти и Урсули фон дер Лајен„.
Poslednja izmena:
