Нови министар у косовској влади Ненад Рашић: Рада Трајковић ће ми бити саветница

[ziltoid]

Shkëlzen Maliqi: Vučića je uhvatila vrtoglavica​

Bijesan zbog odluke predsjednika Vlade Kosova Albina Kurtija da Nenada Rašića imenuje za svog ministra, a Radu Trajković za Rašićevog zamjenika, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nije birao riječi: u direktnom televizijskom prenosu, sa pozicije šefa države Srbije, premijera Kosova nazvao je „terorističkim ološem“, dodavši da su Kosovari „izabrali najgori srpski ološ sa dna kace, koji nemaju nikakvo poverenje u Srbiji, ali imaju poverenje Kurtija i zapadnih agentura“.
U međuvremenu, premijer Kurti u Pragu predaje prijavu za punopravno članstvo Kosova u EU, a predsjednik Vučić od KFOR-a traži da se određeni broj srpskih vojno-policijskih snaga vrati na Kosovo. I dok iz Moskve stiže predlog o ujedinjenju Srbije i Rusije, ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil i specijlni američki izaslanik Gabrijel Eskobar svoja podilaženje Srbiji pravdaju nastojanjem da predsjednika Vučića nekako izvuku iz ”ruskog zagrljaja”.
Osvrćući se na uvrede koje je srpski predsjednik izgovorio na račun premijera Kurtija, Rade Trajković i Nenada Rašića, kosovski filozof i politički analitičar Shkëlzen Maliqi u intervjuu za Autonomiju podsjeća da je od „te izuzetno nervozne reakcije” predsjednika Vučića prošlo više od nedelju dana.

”U međuvremenu, Vučić je pokazao lepezu histeričnih političkih raspoloženja, koja odaju čoveka koji se više ne snalazi u ulozi političkog balansera, iako je verovao da se odlično snalazi. Vučić je, naime, već duže umislio da se i danas, u uslovima izbijanja novog ‘hladnog rata’, pregrejavanog u Ukrajini, može oponašati politika koju je nekada, upravo iz Beograda, vodio Josip Broz Tito kao ‘vođa nesvrstanog sveta’, vešto balansirajući između interesa Zapada i SSSR-a. Pošto Vučič često boravi u Titovim vilama na Dedinju, verovatno misli da baštini i politiku nesvrstanosti, odnosno Srbiju vidi kao nautralnu državu. Problem je što on tu ulogu igra sa kapacitetima sentimetalnog provincijalnog glumca”, kaže Maliqi.

”Do sada je Vučićevo glumatanje opisivano kao ‘sedenje na dve stolice’. Mislim da bi ispravnije bilo reći – sedenje na rotirajućoj stolici, na kojoj se Vučić sada sve brže okreće, menjajući prozapadnu za prorusku masku a i obratno. Ne čudi što ga je uhvatila vrtoglavica: izgubio je i kontrolu šta i kako treba da govori. Otuda vulgarne reakcije, neprimerane za normalnog i odgovornog političara”.

AUTONOMIJA: Kako ocjenjujete potez premijera Albina Kurtija da u Vladu uvede ministra Nenad Rašića? S obzirom na ranije odluke Srpske liste o povlačenju iz kosovskih institucija, je li ova odluka politički opravdana?

MALIQI: Premijer Kurti je prema Ustavu Kosova obavezan da u Vladi ima predstavnike etničkih manjina i, izričito, određeni broj Srba. Pošto je Vučić Srpskoj listi naredio da svi Srbi izađu iz kosovskih institucija, ostavke su stvorile institucionalni vakuum u Vladi i Skupštini Kosova. U tom smislu je naročito osetljiva postala situacija u četiri opština na severu Kosova, u kojima su pomenute ostavke praktično sasvim izbrisale lokalnu administraciju i bezbednosne strukture. Za ostavke poslanika Skupštine Kosova postoji procedura njihove zamene sa kandidatima koji su bili visoko plasirani na poslednjim izborima. To se i dogodilo. Ipak, kada su prozvana imena novih poslanika, gde su ponovo na čelu bili njeni kandidati, Srpska lista je odlučila da prihvati zamenjene mandate, s tim što ih je odmah i zamrzla.
AUTONOMIJA: Zašto? Šta je bio plan?
MALIQI: Cilj manevra bio je onemogućavanje kandidatima drugih srpskih partija, voljnih da popune vakuum, da uzmu mandate Srpske liste. Jedan od deset mandata ipak je, prema prioritetnim listama, popunio Nenad Rašić iz Progresivne demokratske stranke – političkog protivnika Srpske liste, čime je ispunio uslov za ulazak u Vladu Kosova kao predstavnik srpske manjine.
AUTONOMIJA: Premijer Kurti je, dakle, iskoristio svoje pravo da imenuje Rašića za ministra, a Radu Trajković za savjetnicu u Vladi?

MALIQI: Tako je. Ipak, ovaj potez kosovskog premijera vidim kao ”utuk na utuk”. Ako predsednik Srbije može otvoreno dirigovati Srpskom listom i naterati je da bojkotuje kosovske institucije, čime se, s obzirom na odredbe kosovskog Ustava, protivustavno ucenjuje i pokušava paralizovati ne samo deo sistema na severu Kosova, već i funkcionalnost celine kosovskih institucija, i kosovski premijer je ocenio da može uzvratiti promocijom iskusnih srpskih političara, koji drugačije vide položaj i perspektivu srpske zajednice na Kosovu.

AUTONOMIJA: Beogradski mediji prenijeli su tumačenje bivšeg predsednika Ustavnog suda Kosova Envera Hasanija da je ”premijer Kurti, imenovanjem Nenada Rašića za ministra, prekršio Ustav“. Da li je?

MALIQI: Oni koji prilježnije čitaju ustavne odredbe kažu da kosovski premijer po jednom paragrafu ima diskreciono pravo da imenuje ministre bez konsultacija sa Skupštinom i političkim partijama, ali da postoji i drugi paragraf, koji ga obavezuje da za imenovanje Srba u Vladu i državne položaje mora osigurati podršku dve trećine srpskih poslanika u Skupštini. Zato jedni kažu „prekršio je Ustav“, drugi „nije prekršio“. Odredba o dvotrećinskoj podršci srpskih poslanika važi pri usvajanju zakona od vitalnog i opšteg interesa za srpsku zajednicu, a ne i za popunjavanje upražnjenih mesta u Vladi, za šta kosovski premijer prema Ustavu ima pravo.

---

Pročitajte još i: DAVOR GJENERO: Projekt Otvoreni Balkan je jedan od najopasnijih oblika stvaranja kaosa

---

AUTONOMIJA: Kako vidite konstantno sudaranje predsednika Srbije i premijera Kosova? Mogu li njih dvojica zaista postići istorijski sporazum koji su, inače, navodno načelno prihvatili u okvirima francusko-njemačkog predloga, čiji je puni sadržaj još uvijek nepoznat javnosti?

MALIQI: To je, čini se, velika enigma: zašto se, što je bliži momenat razrešenja krize, i Kurti i Vučić ponašaju sve neurotičnije. Predsednik Srbije, uprkos retoričkom zalaganju za sporazumno rešenje Kosova, pokazuje nespremnost da staloženo radi na normalizaciji odnosa sa Kosovom, baš kao da se boji rešenja. Sa druge strane, premijer Kosova je tvrdoglavo opsednut preduzimanjem simboličkih akcija dokazivanja Kosova kao suverene države, nestrpljiv da sačeka veliki sporazum, zbog čega su mu EU i SAD tražili još malo vremena za pregovore. Kurti se poziva na demokratiju, kaže da je narodu koji ga je izabrao dužan „sprovođenje kosovskih zakona“, ali previđa političku procesualnost problema.
Da bih pojasnio ovu konstataciju o previdu, moram se osvrnuti na slepu mrlju u političkim pogledima Albina Kurtija, koji ga navode da stalno ponavlja iste zablude.

AUTONOMIJA: Kakve zablude?

MALIQI: Od 2005. godine, kada je osnovao Pokret Samoopredeljenje! (piše se sa uskličnikom i značenjem: Samoopredeljenje ili Suverenost sada i odmah), Kurti previđa suštinu procesa koji je omogućio proglašenje nezavisnosti Kosova u saradnji sa zapadnim silama. Kosovo je, naime, nezavisno i (ograničeno) suvereno zahvaljujući intervenciji NATO, koji je posle 1999. godine, preko KFOR-a, preuzeo ulogu garanta za mir i sigurnost dok se politički bude rešavao konačni status Kosova.

AUTONOMIJA: Kada smo kod “sudaranja” premijera Kurtija i predsjednika Vučića, što se zapravo krilo iza nedavnog ”rata tablicama” između Kosova i Srbij?

MALIQI: Rat tablicama je vrsta simboličke suverenističke tlapnje za obe strane. Srbija brani praksu koja je apsolutno anahrona: tablice koje se koriste na severu zemlje iz vremena su kada je Kosovo bilo socijalistička autonomna pokrajina. Premijer Kurti, pak, želi da preko tablica suverenistički pokori sever Kosova, da tamošnji Srbi, kao i oni sa južne strane reke Ibar, priznaju realnost. Problem je u tome što sve „suverene“ mere Albina Kurtija nisu politički koordinirane sa Zapadom, a izazivaju seriju bezbednosnih kriza zbog militantnih reakcija lokalnih Srba i zvaničnog Beograda. Kurti time samo razgolićuje krhkost suverenosti Kosova, jer se u poslednjoj instanci mora obratiti KFOR-u da skloni barikade koje postavljaju Srbi.

Brisel i Vašington su stalno tražili od Kurtija da ne prenagljuje i ne trči pred rudu, ponavljajući da je u pravu za tablice, za lična dokumenta itd, jer mora da se radi na temeljnom sporazumu kojim će, pored neupitne afirmacije nezavisnosti Kosova, jasno biti definisane i garancije za srpsku i druge manjine, kako bi se zadovoljila i primirila i druga strana.

AUTONOMIJA: Beograd insistira i na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je predviđene Briselskim sporazumom. Zašto Priština, pozivajući se na odluku Ustavnog suda, i dalje odbija da primijeni ono što je potpisala u Briselu?

MALIQI: Briselski dijalog bio je relativno uspešan jer su potpisani mnogi sporazumi koju su normalizovali odnose između Kosova i Srbije i olakšali građanima komunikaciju i ostvarivanja elementarnih ljudskih prava. Ipak, za nekoliko od tih sporazuma, veoma bitnih, realizacija je blokirana, i to sa obe strane.

AUTONOMIJA: Zašto?

MALIQI: Zato što nije bilo saglasnosti o suštinskom statusnom pitanju. Za Srbiju je Zajednica opština sa srpskom većinom bila apsolutni prioritet, a Kosovo je smatralo da ona treba da se realizuje tek na kraju procesa, kada se postigne završni sporazum. Ustavni sud nije osporio formiranje Zajednice, već je ukazao na manjkavosti u nacrtu predloga statuta, koji je dubiozno ostavljao mogućnost proširenih izvršnih kompetencija te Zajednice, koje mogu voditi ka neustavnom formiranju trećeg stepena vlasti, odnosno Zajednice kao teritorijane autonomije. To nije bilo predviđeno Ahtisarijevim planom, a ni Ustav Kosova ne dozvoljava autonomiju. Zvanična Srbija je, pak, davala interpretacije koje su Zajednicu videle kao približni pandan entitetu Republika Srpska, a to je na Kosovu pojačalo strahove da bi Zajednica mogla postati blokirajući faktor za normalno funkcionisanje Republike Kosovo.

AUTONOMIJA: Jesu li ta strahovanja opravdana? Ima li, dakle, premijer Kurti pravo kada kaže da je ta Zajednica isto što i RS u BiH?

MALIQI: Onako kako je Zajednica zamišljena, nema pravo. Naime, Zajednica nije republika, čak ni autonomija u smislu da bi mogla imati sve organe izvršne vlasti. Ipak, ima pravo da se pribojava interpretativne lukavosti onih koji Zajednicu vide kao mogućnost da se iz te jezgre izgradi teritorijalna autonomija za četiri opštine na Kosovu, u kojima je srpska većina velika i kompaktna. Zvanična Srbija nije krila aspiraciju da pripoji sever Kosova, otvoreno je zagovarala podelu Kosova ili razmenu teritorija. Sada je pitanje Zajednice postavila kao prioritetno. Premijer Kosova je, kao platformu za razgovor, trebalo da pripremi predlog statuta Zajednice, koji je saglasan sa Ustavom Kosova i Ahtisarijevim planom. Međutim, on odbija i samu mogućnost formiranja Zajednice na etničkoj bazi. Ipak, pošto je nedavno u Briselu postigao dogovor sa Vučićem da će biti poštovani svi Briselski sporazumi, mislim da će i Zajednica, kao deo tih sporazuma, biti formirana uz nekakve ustupke i kompromise sa obe strane.

 

[комшија]

​

​

Srpska lista se za sada nije žalila Ustavnom sudu Kosova za imenovanje Rašića​

26. decembra 2022. 10:54

Predstavnici Srpske liste zaključno sa petkom, 23. decembrom 2022. godine, nisu uputili kosovskom Ustavnom sudu najavljenu žalbu na imenovanje Nenada Rašića na mesto ministra za zajednice i povratak, saopšteno je za Radio Kim iz Kancelarije za komunikaciju i informisanje ove pravosudne instance.

Radio Kim je kontaktirao kosovski Ustavni sud i zatražio odgovor na pitanje da li je Srpska lista podnela žalbu zbog imenovanja Nenada Rašića na mesto ministra za zajednice i povratak.

„Do ovog momenta nismo primili nikakvu žalbu od predstavnika Srpske liste“, odgovorio je za Radio Kim kasno popodne u petak (23. decembra) elektronskom poštom direktor Kancelarije za komunikaciju i informisanje Ustavnog suda, Veton Dulja (Dula).

Isto pitanje je upućeno i Srpskoj listi, odnosno njenom potpredsedniku Igoru Simiću. Međutim, Radio Kim nije dobio nikakav odgovor.

Rašićev ulazak u kosovsku vladu se dogodio manje od mesec dana nakon što su predstavnici Srba na severu započeli bojkot institucija nezavodovoljni namerom Prištine da započne proces pregistracije vozila koja na srpskim tablicama imaju oznake kosovskih gradova, a koje su korišćene u tom delu Kosova.

Kršenje kosovskog Ustava i prava srpskog naroda?​

Podsetimo, Srpska lista je početkom meseca u saopštenju dostavljenom medijima navela da će se žaliti kosovskom Ustavnom sudu jer je odlukom o imenovanju Nenada Rašića na mesto ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi od 1. decembra ove godine, Aljbin Kurti prekršio „član 96, stav 5 kosovskog ustava, kojim se za imenovanje ministra iz redova srpskog naroda, a koji nije poslanik, mora tražiti saglasnost većine srpskih poslanika“, što u ovom slučaju kosovski premijer nije učinio.

Srpska lista je tada poručila da će „podneti žalbu Ustavnom sudu Kosova od kojeg očekuje da će potvrditi da se radi o kršenju Ustava, ali i prava srpskog naroda“.

Baraljiju: Srpska lista ima pravo da se žali Ustavnom sudu; Ustav Kosova „škrt i tvrd“​

„Srpska lista ima legitimno pravo da uputi žalbu Ustavnom sudu zbog imenovanja Nenada Rašića na mesto ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova ako smatra da je njihovo pravo povređeno“, rekao je za Kim radio profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazlum Baraljiu.

„Pravo je svakog građanina i političkog subjekta da podnese žalbu kod bilo kog organa na glavne odluke kojima su nezadovoljni ako smatraju da je neko njihovo pravo pogaženo ili ukinuto“, dodao je Baraljiu.

Da bi podneli žalbu, potrebno je da prikupe potpise od „svojih poslanika u Skupštini Kosova“, kazao je ovaj profesor.

„Ima mnogo uslova koje moraju ispuniti, to se radi preko poslanika koje imaju u Skupštini Kosova. Pored predsednika Vlade Kosova i poslanici u Skupštini, u odgovarajućim uslovima, imaju pravo da podnesu predstavke pred Ustavni sud. Treba da se organizuju, ali je bitno da imaju pravo“, naglasio je on.
Ipak, Baraljiju je u istom razgovoru rekao i da je kosovski ustav „dosta škrt i nedemokratski“.

„Predstavnici Skupštine i Vlade Kosova su, kada su usvojili taj Ustav, propagirali da je to ’najdemokratskiji Ustav u Evropi’. Zapravo, to nije tačno. Ovaj Ustav, po meni, spada u kategoriju tvrdih Ustava. Prema tome, trebaju nam opšti uslovi, odnosno mogućnosti, da bi se određeno pravo ostvarilo. U ovom slučaju, radi se o jednom kolektivnom sastavu, kao što je politička partija Srpska lista, koja smatra da je njima uskraćeno određeno pravo“, zaključio je on.

Kako Srpska lista može da se žali Ustavnom sudu?​

Upravo navode profesora Baraljiua o „škrtom i tvrdom ustavu“ posredno su za Radio Kim potvrdili pravni eksperti sa kojima su razgovarali, a koji su želeli da ostanu anonimni. Naime, njihova mišljenja se u ovom slučaju razlikuju.

Prema jednom od njih, Srpska lista može, shodno članu 113 stav 6 kosovskog ustava da uputi žalbu Ustavnom sudu ukoliko sakupi potpise najmanje 30 poslanika kosovske skupštine. Ovo je i stav nekih činovnika Evropske unije na Kosovu.

Ipak, u članu 113 i stavu 6 kosovskog ustava se doslovce navodi:

„Trideset (30) ili više poslanika Skupštine može da pokrene postupak ako je predsednik Republike Kosovo ozbiljno prekršio Ustav“.

Dakle, pominje se kosovski predsednik, a ne predsednik kosovske vlade, na čiju odluku Srpska lista ima, barem nominalne, primedbe.

Poslanicima kosovske skupštine i stav 5 istog člana (113) kosovskog ustava dozvoljava žalbu Ustavnom sudu i to:

„Deset (10) ili više poslanika Skupštine može, u roku od osam (8) dana od usvajanja, da ospori ustavnost bilo kog zakona koji je usvojila Skupština, kako zbog sadržaja tako i zbog procedure sprovođenja“.

Međutim, ni na osnovu ovog člana poslanici ne mogu osporiti odluku kosovskog premijera, pa ni onu o imenovanju Rašića.

U stavu 2 člana 113 kosovskog ustava se navodi da „Skupština Kosova, predsednik Republike Kosovo, premijer i ombudsman su ovlašćeni za podnošenje sledećih pitanja: (1) saglasnost zakona, dekreta Predsednika i Premijera i uredbi Vlade, sa Ustavom“, pa bi se u ovom delu ustava možda mogla nalaziti osnova za žalbu Srpske liste. Ali, u njemu se ne navodi ništa o broju poslanika koji mora da potpiše predstavku Ustavnom sudu.

Usled pomenutih nejasnoća, neki pravnici tvrde da Srpska lista može samo pojedinačno, recimo preko Gorana Rakića ili Igora Simića da potraži pravdu, ali da bi njihova eventualna žalba stigla do Ustavnog suda, potrebno je da prethodno budu iscrpljena sva ostala pravna sredstva regulisana zakonom. U praksi, to znači da bi žalba morala da bude upućena najpre Upravnom, odnosno Apelacionom, Vrhovnom, pa tek na kraju samom Ustavnom sudu.

Upravo to garantuje stav 7 člana 113 kosovskog ustava: „Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva regulisana zakonom“.

Striženo ili košeno​

O tome da li je Rašićevim imenovanjem na mesto ministra za povratak i zajednice u kosovskoj vladi zaista prekršen kosovski ustav, bilo je mnogo javne polemike u proteklom periodu.

Tako je direktorka Nove društvene inicijative (NSI) Jovana Radosavljević nedavno u emisiji „Marker“ TV Insajder, rekla da je odluka da se imenuje Nenad Rašić na poziciju Ministra za zajednice i povratak neustavna, pozivajući se upravo na već pominjani član 96. kosovskog ustava.

„U suštini, kada po kosovskom Ustavu, članu 96 tačka 5, kada se ministar bira iz srpske zajednice on mora, a ne dolazi, nije jedan od poslanika, on se može postaviti samo uz odobrenje poslanika iz srpske zajednice koji se u tom parlamentu nalaze“, objasnila je Radosavljević.
U Rašićevom slučaju se, kako je kazala, to nije desilo i „došlo je do kršenja Ustava“.

Zaista, u članu 96 tačka 5 kosovskog ustava se navodi: „Ako se imenuju van članstva Skupštine Kosova, za ove ministre i zamenike ministara se zahteva službeno odobrenje većine poslanika Skupštine koji pripadaju strankama, koalicijama, građanskim inicijativama i nezavisnim kandidatima, koji su se izjasnili kao predstavnici relevantne zajednice“.

U sličnom tonu je govorio, između ostalih, još i portparol Evropske komisije Petar Stano. On je izjavio da Evropska unija (EU) i svih 27 članica pozivaju Kosovo da se kod postavljanja ministara poštuju sve neophodne procedure i primetio da kod imenovanja Nenada Rašića za ministra nije poštovana ustavna procedura.

„Unija i sve države članice pozivaju Kosovo da osigura potpuno poštovanje svih proceduralnih koraka u imenovanju ministara koji predstavljaju manjinsku zajednicu i naše preliminarno tumačenje imenovanja je da ne ispunjava sve uslove predviđene Ustavom Kosova. To je svakako sada na Ustavnom sudu Kosova da procesuira i mi očekujemo od Prištine da se uskladi sa Ustavom, što je od suštinske važnosti za vladavinu prava“, kazao je Stano.
Međutim, sam Rašić je više puta ponovio da je legalno izabran i da kosovski premijer Aljbin Kurti, u skladu sa kosovskim zakonima, ima pravo da razrešava i postavlja ministre i njihove zamenike bez saglasnosti parlamenta.

Njegove reči je potvrdio i portparol kosovske vlade Perparim Krieziju (Krueziu).

„Prepoznajući ga kao neprikosnovenog šefa Vlade, Ustav daje premijeru ovlašćenje da smeni ministra bez saglasnosti Skupštine, kako bi obezbedio sprovođenje svoje politike od strane vladinog kabineta. Procedura izbora ministara koji dolaze iz zajednica kroz njihovo odobrenje u Skupštini i od strane poslanika nevećinskih zajednica, prema članu 96, poštovana je prilikom izglasavanja aktuelne vlade“, rekao je on.
Krieziju je dodao da se nakon ostavke prethodnog ministra Gorana Rakića, član 96 kosovskog ustava tumači u svetlu člana 94 stava 4 o ovlašćenjima premijera.

„Smenjuje članove Vlade, bez saglasnosti Skupštine“, navodi se u tom stavu člana 94 kosovskog ustava koji se odnosi na sprovođenje nadležnosti premijera.

Teške reči​

Podsetimo, imenovanje Rašića, ali i imenovanje Rade Trajković na mesto njegove savetnice, izazvalo je žestoku reakciju predsednika Srbije koji je zbog toga zapretio neodlaskom u Tiranu na samit EU – Zapadni Balkan. Ipak, odluku o izostanku sa samita u Albaniji je brzo povukao, ali teške reči nije, pa je za Rašića i Trajkovićevu rekao da su „najgori srpski ološ, najgori, sa dna kace“ i „kvislinzi“, a imao je i poruku za deo međunarodne zajednice: „Vi iz Evrope, sram vas bilo!“

Predsednik Srbije je 1. decembra uveče izjavio da je to što je uradio „teroristički ološ (kosovski premijer) Aljbin Kurti“ imenovanjem Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak zaslužilo svaku osudu i da je EU pokazala „bedni antisrpski“ odnos koji ima sa Srbijom.

Pranje ruku (ne)sposobnih​

Stav EU koji je izneo Peter Stano u ovom slučaju – „To je svakako sada na Ustavnom sudu Kosova da procesuira“ – može se tumačiti kao „pranje ruku“ međunarodnih faktora i prebacivanje odgovornosti na lokalne aktere.

Sa druge strane, svedoci smo da se na Kosovu ni odluke koje Ustavni sud „procesuira“ ne poštuju uvek i do kraja, ali, istini za volju, u ovom slučaju najviša pravosudna instanca još uvek nema šta da obradi, jer joj žalba nije ni podneta.

Javnost može samo da pretpostavlja iz kog razloga Srpska lista još uvek nije podnela najavljenu žalbu na imenovanje Nenada Rašića na funkciju koju je donedavno obavljao Goran Rakić, te da li će i kada to uopšte i učiniti.

Ukoliko žalba izostane, njeno nepostojanje bi moglo da se pravda „tvdoćom“ kosovskog ustava, kao i aktuelnim tenzijama na Severu Kosova.
Ipak, ima i onih koji smatraju da Srpska lista u svom timu nema „ozbiljne pravnike“, kao i da nijedan takav nema vremena da se bavi slučajem čiji je ishod, u najmanju ruku, vrlo neizvesan.

 

[ziltoid]

Rašić potvrdio učešće na diskusiji SAD o Zajednici opština​

Ministar za zajednice u povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je dobio poziv Sjedinjenih Država da učestvuje na diskusiji 31. januara o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Očekujem da će biti dobar sastanak", rekao je Rašić.

On je na mesto ministra u Vladi Kosova Aljbina (Albin) Kurtija imenovan u decembru prošle godine, nakon što je Goran Rakić iz redova Srpske liste podneo ostavku u znak protivljenja odluci zvanične Prišine o preregistraciji srpskih vozila na kosovske.

Rašić kaže da je njegov stav da se sporazumi ne mogu ignorisati i u tom kontekstu podvlači da treba izanalizirati preporuke Ustavnog suda iz 2015. godine o usklađivanju formiranja Zajednice sa Ustavom i zakonima Kosova.


Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije 2013. godine i godinama je kamen spoticanja ka daljoj normalizaciji odnosa dveju strana.


Kosovo odbija da realizuje taj Sporazum uz obrazloženje da ne mogu biti formirana monoetnička udruženja, te da je on u suprotnosti sa Ustavom Kosova.


Dve godine nakon potpisivanja prvog sporazuma o formiranju Zajednice, odnosno 2015. godine, usaglašeni su i principi, ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa zakonima Kosova ali da mogu biti usklađeni.


Da će razgovori o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom početi u januaru prethodno je najavio specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Escobar (Gabriel Escobar).


RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li je premijer Kosova Aljbin Kurti pozvan na diskusiju o Zajednici, te ukoliko jeste da li će se odazvati pozivu ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.


Ista pitanja su upućena Srpskoj listi, najvećoj stranci kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, ali odgovor nije stigao.

Može li Rašić da ubedi Kurtija da prihvati Zajednicu?​

Ministar Rašić za RSE kaže da on, ali i drugi u Vladi Kosova, pokušavaju da pred kosovskog premijera Kurtija stave Zajednicu opština sa srpskom većinom kao tehničko pitanje a ne političko.


Nije precizirao ko su te druge osobe iz Vlade koje su spremne da rade na usaglašavanju formiranja Zajednice sa Ustavom Kosova.


"Mislim da smo izgubili previše vremena nečinjenjem. Nismo ta dva dokumenta (Sporazum iz 2013. i 2015.) spojili ili bolje reći, da se kroz rad na tehničkom nivou predstavi neka druga ili treća opcija", navodi Rašić.

Rašić: Naziv nije toliko bitan, koliko je pravni status


Prema njegovoj oceni, postoje dva sporna elementa oko formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom a to je naziv i pravni status.


"Mislim da naziv nije toliko bitan, koliko je bitan pravni status", dodaje on i ukazuje da u drugoj tački Sporazuma iz 2015. piše da će on biti usklađen sa Ustavom Kosova te napominje da on zato ne vidi pravno-tehnički problem oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.


Prema njegovoj oceni, Vlada Kosova može da izradi dokument kojim bi bile zadovoljene preuzete obaveze iz Briselskog sporazumoma o formiranju Zajednice i istovremeno bio u skladu sa kosovskim zakonima.


U tački Briselskog sporazuma na koju se Rašić poziva, stoji da će "na osnovu prvog sporazuma koji priznaje njen poseban karakter, Vlada Kosova usvojiti uredbu koja će se neposredno primenjivati i koju će razmotriti Ustavni sud".

"Asocijacija/Zajednica će biti pravno lice definisano svojim Statutom, koje će sadržati najmanje dole navedene elemente".

Ustavni sud, iako je utvrdio da neke tačke sporazuma nisu u skladu sa zakonima Kosova, nije dao preporuku da se Zajednica ne formira već je naveo da ona može biti usklađena statutom ili nekim zakonskim aktom.

'Intervencija' Sjedinjenih Država​

Sjedinjene Države i Evropska unija su više puta tražile od Kosova da ispoštuje sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.


Potom je američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar u intervjuu za RSE upozorio da će, ukoliko Vlada Kosova ne pronađe načina da formira Zajednicu, SAD tražiti "alternativne partnere".
Rekao je da bi ti partneri mogli da budu civilno društvo, multietničke grupe ili instituti, odnosno subjekti koji mogu da daju ideje na osnovu kojih bi Zajednica mogla da bude formirana bez kršenja Ustava Kosova.


Iz Američke Ambasade u Prištini nisu odgovorili na pitanje da li diskusija 31. januara označava početak formiranja Zajednice.


Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić napominje da za sada nema informacija o planovima SAD o tome koji su dalji koraci za formiranje Zajednice, ali navodi da je on uvek bio otvoren za saradnju.

"Ukoliko se desi da postoji nešto što pruža jače mehanizme, garancije za zajednice, naravno da ćemo razmotriti i dati doprinos na jedan odgovoran način", navodi on.

U međuvremenu, premijer Kosova Aljbin Kurti je 12. januara, na poziv višeg savetnika Stejt Departmenta Dereka Šolea (Derek Chollet) da na sto stavi predloge o formiranje Zajednice, rekao da bi to pitanje moglo da bude rešeno u okviru konačnog sporazuma sa Srbijom.

On je naveo i da manjinske zajednice na Kosovu imaju brojne privilegije na osnovu plana Martija Ahtisarija (Martti Ahtisaari) - dokumenta na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine.

Stav Srbije​

Zvanični Beograd uporno insistira na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, ali onako kako je ona dogovorena u Briselu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često kaže da nije bilo potrebno da se o njoj pregovara u Briselu ako mora da se usklađuje sa Ustavom Kosova.

U obraćanju javnosti 23. januara je rekao da sada "sledi velika borba za formiranje Zajednice".

Zajednica nije povezana sa planom EU o normalizaciji​

Pitanje formiranja Zajednice dolazi usled predloga EU o normalizaciji Kosova i Srbije a koji je dvema stranama predstavljen krajem leta 2022.

Taj predlog podržavaju Nemačka, Francuska i SAD.

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je u intervjuu za Glas Amerike 20. januara rekao da formiranje Zajednice i pregovori o francusko-nemačkom predlogu "nisu u potpunosti povezani".

Podvukao je da je Zajednica opština sa srpskom većinom "postojeća obaveza i mora da se implementira".

 

[ziltoid]

Gospodin Rašić nedvojbeno je novi lider Srba na Kosovu.