- Poruka
- 361.436
Kada govorimo o primeni veštačke inteligencije u medicini, mnogi ljudi zamišljaju scene slične onima u naučno-fantastičnim filmovima, gde roboti leče i operišu pacijente. Iako je takva stvarnost i dalje daleko, AI tehnologija uveliko se primenjuje i u zdravstvenom sektoru.
Nevenka Dimitrova, izvršna direktorka za biomedicinske podatke i tehnologiju u "Memorial Sloan Kettering Cancer Center" klinici u Sjedinjenim Američkim Državama za Euronews Srbija objašnjava da već sada veštačka inteligencija može da služi kao "kopilot" lekarima.
"Najveći napredak u medicini trenutno se ostvaruje u radiologiji, na primer, gde je različite vrste kancera moguće veoma rano otkriti uz pomoć veštačke inteligencije. On mogu da detektuju vrlo fine strukture koje su skoro nevidljive za radiologe", objašnjava Dimitrova, koja boravi u Beogradu na Međunarodnoj konferenciji "AI 4 LIFE: Biotech Future Forum".
Naša sagovornica ističe da primena veštačke inteligencije u ovoj oblasti najviše zavisi od podataka za obuku.
Nobel za otkriće zasnovano na veštačkoj inteligenciji
Da je reč o oblasti koja se rapidno transformiše, dokaz je i to što su ove godine Nobelove nagrade za fiziku i hemiju dodeljene upravo za otkrića koja se tiču veštačke inteligencije.Priznanje za hemiju ravnopravno je dodeljeno Dejvidu Bejkeru za kompjuterski dizajn proteina i Demisu Hasabisu i Džonu M. Džamperu za predviđanje strukture proteina.
Bejker, biohemičar Univerziteta Vašington u Sijetlu je sa svojim kolegama još 1998. napravio kompjuterski program "Rosetta", koji od na osnovu kratke sekvence amino kiseline može da predvidi izgled 3D strukture proteina.
Oni su, zatim, ideju obrnuli naglavačke i na osnovu trodimenzionalnog nacrta proteina kakav ne postoji u prirodi, tražili od "Rosetta" programa da dođe do rešenja koja sekvenca aminokiselina bi mogla da se uklopi u tu strukturu.
To im je pošlo za rukom. Kada je Bejkerov tim sintetizovao tu sekvencu u laboratoriji, ona se baš onako kako je "Rosetta" predvidela, uklopila u protein.
Značaj ovog otkrića je ogroman, naročito u farmaciji, jer je pronašao primenu u borbi protiv virusa, čiji je omotač sačinjen od proteina.
Nevenka Dimitrova objašnjava da je to ključno za drugu fazu pravljenja mnogih lekova, koja je sa dve do tri godine, skraćena na dva do tri minuta.
Ipak, traže se primene i u svim ostalim fazama razvoja lekova i kliničkih ispitivanja.Naučnici kažu da inteligencija može da pomogne i u svim repetitivnim koracima prilikom opsežnijih istraživanja.link
