Nove mere i novi dugovi: Koliko smo već dužni i kakve veze Bugarska ima s tim

ScipioAfricanus

Stara legenda
Poruka
92.441

Nove mere i novi dugovi: Koliko smo već dužni i kakve veze Bugarska ima s tim​


Nove mere donose trošak od oko 550 miliona evra i ne mogu da se sprovedu bez zaduživanja države i to po veoma nepovoljnim stopama, kaže Fiskalni savet. Novca ima, nećemo se zbog povećanja plata i penzija zaduživati, poručuje Siniša Mali. A gde smo sad?


Estonija, pa Bugarska su, prema podacima zvanične evropske statistike, najmanje zadužene države u EU.

Naši istočni susedi, prema podacima svog ministarstva finansija, imaju javni dug od 19,37 milijardi evra, što je 20,5 odsto BDP Bugarske.

Javni dug Srbije je 34,94 milijarde evra, što čini 50,6 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda.

Mereno „po glavi“ stanovnika, država je svakog žitelja Bugarske zadužila za 2.971 evro.

Srbija je, pak, svakog svog žitelja zadužila za 5.256 evra, koliko iznosi javni dug po glavi stanovnika.

Dug „po glavi“ 2011. godine

Prema poslednjem popisu Srbija ima 6,6 miliona stanovnika, dok je na prošlom popisu 2011. godine „izbrojano“ ukupno 7,18 miliona građana.

Te godine, poslednjeg dana decembra, javni dug bio je 14,79 milijardi evra, što je iznosilo 42,8 odsto BDP.

Zaduženost po glavi stanovnika na kraju 2011. bila je – 2.058 evra. Do danas je – više nego udvostručen.

Nakon najave vlasti o povećanju plata i penzija i novim jednokratnim pomoćima, stručnjaci upozoravaju da će Srbija zbog toga u narednom periodu morati da se ponovo zadužuje.

To će se u narednim godinama odraziti i na kvalitet života, a javni dug raste iz meseca u mesec.

Najavljene mere opteretiće državni budžet za oko 550 miliona evra, pokazuju procene Fiskalnog saveta.

Ministar finansija, pak, poručuje – novca ima, a mere u 2023. koštaju 23 milijarde dinara (oko 196 miliona evra).

Iako ministar kaže da su mere planirane mesecima, Fiskalni savet nijednog trenutka o tome nije obavešten.

„Vođenje fiskalne politike od danas do sutra, na osnovu diskrecionih odluka državnih zvaničnika predstavlja već veoma ozbiljan problem javnih finansija Srbije“, poručio je Fiskalni savet.

Mere su, kaže savet, suprotne onome što piše u Fiskalnoj strategiji i takvo zaduživanje – nije bilo predviđeno.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta ocenjuje da nam zbog novih mera ne preti neposredna kriza, „ali ćemo imati smanjenje životnog standarda u narednim godinama jer ćemo morati da otplaćujemo taj dug“.

Iako vlast tvrdi da je manjak u budžetu daleko manji od planiranog, stručnjaci podsećaju da ne možete uštedeti na nečemu što nemate.

„Problem je što mi imamo deficit u budžetu i svako novo davanje se daje iz javnog duga, odnosno mora da se pozajmi, a problem je što su kamate sve više i više“, kaže ekonomski novinar Miloš Obradović.

Navodi i da je za kamate u prva četiri meseca ove godine izdvojeno više nego za socijalna davanja.

Novo zaduživanje samo će pogoršati poziciju Srbije, krediti će biti skuplji.

1686335332-Eurostat-javni-dug-drzava-EU-u-2021.-i-2022.png


Fiskalni savet ukazuje da se država trenutno na finansijskom tržištu zadužuje po visokoj kamatnoj stopi od oko 6,5 odsto.

A, kod nekih od poslednjih kredita s varijabilnom kamatnom stopom ona dostiže i oko osam odsto, upozorio je Fiskalni savet.

Nije samo zaduživanje problem, već i to što država novac često deli neselektivno, što može da utiče na inflaciju.

„Kada novac dajete tako lineralno, bez ikakvih kriterijuma, vi ubrzavate inflaciju. Glavni rezultat toga koji možemo da očekujemo je ubrzanje inflacije“, poručuje on.

I sam ministar finansija Siniša Mali naveo je, u izjavi za RTS, da je Narodna banka Srbije podigla referentnu kamatnu stopu „da balansira povećan iznos davanja za naše građane“.

Ministar kaže da će inflacija u proseku ove godine biti oko 10 ili 11 odsto.

1686323598-Zaduzenost-Srbije-i-Bugarske-N1-Lazar-Lazic-900x506.jpg
 
Najvažnije je da se dug može sanirati. U karti su i zemlje slabo razvijene, a i veoma razvijene (Danska Luxemburg,..).


SFRJ je 1982. bankrotirala jer nije mogla vraćati dugove, a bilo je daleko manje zadužena.

Mislim da balkansko-mediiteranske zemlje idu u razvoj s većim zaduživanjem, dok Bugarska, s malim dugom, stagnira.
 

Back
Top