Пред Новаком је да донесе неке одлуке, прије свега које турнире ће играти у наредном времену а које ће прескочити. У наставак спортског пута улази растерећено, освојио је и превише тога, 24 грен слема, 40 тирнира из серије 1.000, 7 завршних АРП турнира, у свим рубрикама највише и најдуже држи неприкосновено прво мјесто. Тек у једној јединој не држи, достигнуће Џимија Конорса од 109 освојених турнира неће достићи. Пребацио би он и то да је у најбољим годинама играо више турнира из серије 500 и 250, могао је тада док је био у пуној снази, но не мари, у свим најважнијим категоријама је најбољи у историји ове игре.
Париз и олимпијада су некако круна каријере, том олимпијадом заокружио је свој спортски пут, више апсолутно ништа не недостаје. Све што се могло, остварио је. И сада је пред новим изазовима, наћи мотив да настави мукотрпно тренирати, како одржати физичку спрему ма највишем нивоу, како он сам каже наћи "гориво" за нове изазове, бити и физички и ментално спреман за нова искушења. То је ужасно тешко, загазио је у тридесет осму, млади лавови долазе, млађи 15+ година, у пуној снази, набријани, са огромним мотивом, и ту ће Новак на турнирима за које обезбиједи то "гориво", потребан физички и ментални ниво, играти, када то не буде у стању, те турнире ће прескочити.
Све до дана, а тај дан ће доћи, када ће велики шампион, највећи у историји ове игре, рећи "готово је". Тек тада ће свијет тениса схватити шта губи, и каква је привилегија била бити савремеником и пратити ову игру у ери Новака Ђоковића.