Novac i djeca

zendeli

Elita
Moderator
Poruka
15.161
Pretpostavljam da nas ovde ima dosta koji imamo djecu koja su odrasla i zaradjuju. Kakav je vaš stav u odnosu na davanja novca zdravoj, pravoj i zaposlenoj djeci? Da li je ispravno posuditi im ili im poklanjati?Treba li ih posudjivanjem učiti na odgovornost prema novcu, da budu sposoni da ispravno raspolažu onim šta imaju.
Mišljenja sam da im treba pomoći kad su neke krupne stvari u pitanju a za neke svakodnevne da treba da se uklope u ono šta zaradjuju, naravno ako im plate nisu baš pretjerano male, tad je pomoć neophodna dok ne nadju bolji posao.
 
Зависи од ситуације и карактера деце. Да ли имају пороке или поштено живе па једва крпе.
Неки деци купују цигаре и док се школују. Ја не бих. О кладионицама, дуговима... да не причам. Али је то много и до нас. Он зна да сам као Тарас Буљба - Је те родила, ја ћу те убити. Ако би скренуо са пута.
Да млад, током школовања постане отац ту бих помогла у сваком смислу. И њима и беби. И материјално и морално и физички.
Да има идеју а нема почетни капитал и ту бих. Не може ни успети ако не проба.
Не бих помагала за бахаћење, доказивање другима и представљање себе кроз погрешне вредности.
Такође, да имам фирму и дете хоће да ради у њој кренуо би од нуле. А не хоп- одмах неки директорчић.
 
mozes da postavis i kontra pitanje
da li je sa pravom ocekivati da sad kad recimo odes u penziju i imas manja primanja, ta deca pomazu tebe?
Ништа не очекујем. Моја љубав није кредит за старост.
Ако нешто не подносим је оно- док си под мојим кровом, док те ја храним... А ко ће их хранити, мајке ти?
Али су здрави односи узрочно последични. Па када са децом имамо добру комуникацију и препознавање на истим таласним дужинама, када смо заиста породица и дом онда то иде само од себе. Није то враћање, обавеза. То је просто тако.
Ако је моја бака могла мене да храни и мења ми пелену, па наопако, наравно да ћу и ја сада њој. Нема ту калкулације, то је природно.
 
Kad je djete dobro stvar je jednostavna. Kad ima problem šta onda?
Да се ми преиспитамо?
Некада морају ударити о дно да би се дигли.
Мој бивши свекар је цео живот био скупљач гов.ана свога сина. А добар је, поштен човек. Но, није му помогао. Тј. тиме му је помогао да се овај још више углиби.
 
Да се ми преиспитамо?
Некада морају ударити о дно да би се дигли.
Мој бивши свекар је цео живот био скупљач гов.ана свога сина. А добар је, поштен човек. Но, није му помогао. Тј. тиме му је помогао да се овај још више углиби.
sta je onda po tvom misljenju trebao da radi?
 
sta je onda po tvom misljenju trebao da radi?
Да буде доследан код прве грешке. И да га пусти да се сам ископрца. Присутан, да посматра иза жбуна, а да овај то не зна. Да мисли да је сам и да му је то последње.
Па или пуковник или покојник.
Мислим да је највећа грешка родитеља попуштање.
 
Да се ми преиспитамо?
Некада морају ударити о дно да би се дигли.
Мој бивши свекар је цео живот био скупљач гов.ана свога сина. А добар је, поштен човек. Но, није му помогао. Тј. тиме му је помогао да се овај још више углиби.
Ja sam za to da je moje moje pa makar i najgore. Najlakše je gurnuti ga još dublje. Treba mu pomoći da ispliva.
 
ali se mi nekako udaljavamo od pravog pitanaj same teme.
a to je podrska u novcanom smislu.

samo nisi razjasnila, u smilu kad mu treba pomoc ili onako, preko 'leba i pogaca?
 
Ево, моја мама је дошла са мном код својих када се развела. И ништа није напредовала, није се макла. Само је падала дубље у очај и самосажаљење.
А имала је леп посао, била лепа жена, није имала још ни 30.
Да се деда другачије поставио, да је рекао ОК, будите овде годину дана, скупи 13 плата и онда организуј свој живот, убеђена сам да би све било сасвим другачије, боље по њу. Морала би бити борбенија. Не би имала времена за свој мрак.
Овако је њена плата била наш џепарац, све је деда, бака кувала, она тако ваздушасто живела у свом свету и умрла од туге.
Морам се чврсто сагласити са Табом да љубав није попуштање него баш некада стегнути срце.
 
Kad mu treba pomoć. Da li je ispravnije pokloniti ili dati na zajam?
Знаш шта бих ја?
Дала на зајам. А када ми врати то остављала у неку кутију за њега.
Мислим, наравно да бих му дала, нисмо странци, али овако има и одговорност и уштеђевину за коју не зна.
 
Знаш шта бих ја?
Дала на зајам. А када ми врати то остављала у неку кутију за њега.
Мислим, наравно да бих му дала, нисмо странци, али овако има и одговорност и уштеђевину за коју не зна.
I ja mislim da je to ispravnije. Kad jednom počneš davati to nema kraja i nije stvar u novcima koje daješ već u tom šta kad više ne budeš mogao a oni se navikli i ne umiju bez toga da žive.
 
Да буде доследан код прве грешке. И да га пусти да се сам ископрца. Присутан, да посматра иза жбуна, а да овај то не зна. Да мисли да је сам и да му је то последње.
Па или пуковник или покојник.
Мислим да је највећа грешка родитеља попуштање.
Izvinite što upadam, al te bolesti su do problema u porodici. Vrlo teško da je dete koje krene tom stranputicom, srećno dete iz harmonične, funkcionalne porodice.
 

Back
Top