- Poruka
- 1.014
Kad zaživi zona slobodnog kretanja bez pasoške kontrole, potoci ilegalnih imigranata koji hrle ka EU postaće reke
Do kraja godine deset novih članica Evropske unije ući će u šengensku zonu, što znači da će svi koji pređu granicu Poljske, Slovačke ili Mađarske moći slobodno da se kreću po EU bez dalje provere pasoša.
Ali proširenje šengenske zone znači i veći pritisak na nove „prve komšije“ koje se na istoku graniče sa EU, prenosi Fonet. Unija je u obezbeđivanje svojih novih istočnih granica uložila puno novca i energije, ali postoje ljudi čija rešenost da „pobede sistem“ i pošto-poto uđu u EU nadmašuje umeće pogranične policije. Ivan, Rus koga je dopisnik Bi-Bi-Sija upoznao u Ukrajini, jedan je od ljudi zbog kojih nadležni u Evropi imaju noćne more. On je, naime, do sada bio izbacivan iz više zemalja EU nego što može da ih nabroji - Češke, Nemačke, Slovačke, Francuske, Holandije, Belgije... Ali, kaže da ne odustaje od pokušaja da u njih uđe. Prilikom poslednjeg pokušaja uhvaćen je na ukrajinskoj granici, gde ga je novinar britanskog radija našao u prihvatnom centru u pograničnom gradiću Čopu. - Odrastao sam u sirotištu. Nemam nikoga u Rusiji i tamo ne posedujem bilo kakvu imovinu. Nemam dom, nemam lične isprave... Zato želim da budem u Evropi - jednostavno objašnjava Ivan.
Ukrajina je ionako sve češća tranzitna ruta za ljude koji žele da od bede i ratova pobegnu u EU: graniči se sa četiri njene članice, a tri od njih, Poljska, Slovačka i Mađarska, krajem godine pristupiće šengenskoj zoni slobodnog kretanja bez pasoške kontrole. Ilegalni migranti uhvaćeni u Ukrajini padaju na teret te zemlje. - Kad ih uhvatimo, mnogi su iscrpljeni i bolesni. Pružamo im lekarsku negu i dajemo im odeću i hranu. Mnogi su umrli od zime pokušavajući da pređu pogranične planine noću. To nije samo ukrajinski problem, to je problem cele evropske zajednice. Sa svoje strane, činimo sve što možemo, ali nam je pomoć stvarno potrebna - ispričao je Bi-Bi-Siju upravnik prihvatnog centra u Čopu Bogdan Čajka, prenosi Fonet.
I u sabirnom centru Pavsino, u zapadnoj Ukrajini, ilegalni migranti su smešteni privremeno, dok im se obrađuju useljeničke lične isprave. Pritom, niko od njih nije rekao da želi da ostane u Ukrajini. - Ukrajina je kao Avganistan, ništa nije bolja. Želim da budem slobodan, da imam ono što ima svaki Nemac. To je moj san i nastaviću da pokušavam. Neki mafijaši će nas prebaciti preko granice u Slovačku. A ako ne uspemo... Pa, pokušaćemo opet - tvrdi jedan od njih.
Slovačka vlada ponavlja da procesuira sve koji zatraže azil kada su uhvaćeni bez isprava, ali ukrajinski graničari tvrde da većina takvih azilanata biva vraćena u Ukrajinu. Tamo je pak, do sada, pozitivno rešeno samo četiri odsto azilantskih zahteva. U isto vreme, humanitarne organizacije su ozbiljno zabrinute zbog odnosa Ukrajine prema azilantima. EU zato finansira izgradnju još dva prihvatna centra uz ukrajinsku granicu, uprkos upozorenjima humanitaraca da Ukrajina nema dovoljno kapaciteta za rešavanje pitanja ljudi koje Evropa ne želi na svom tlu.
Početkom januara iduće godine, obaveza slovačke, kao i policije svih zemalja na novoj istočnoj granici EU, biće da zaustavi svakog neželjenog posetioca. Slovačke vlasti tim povodom kažu da, posle mnogo ulaganja i tehničke pomoći EU, danas imaju u proseku po jednog graničara na svakih deset metara svoje istočne granice. Ser Endrju Grin, iz britanske nevladine organizacije Migrejšn voč, upozorava da je neophodno da razvijene zemlje EU što pre usvoje novu politiku čak i prema legalnim useljenicima. On navodi da bi projektovani porast broja stanovnika Britanije za čak deset miliona do 2031, delom i zbog većeg broja useljenika, nije moguć bez ozbiljnih posledica po kvalitet života stanovništva, uslove na tržištu rada i, kako kaže, „socijalnu koheziju“ u zemlji, prenosi Fonet.
Autor:
E. G.
Do kraja godine deset novih članica Evropske unije ući će u šengensku zonu, što znači da će svi koji pređu granicu Poljske, Slovačke ili Mađarske moći slobodno da se kreću po EU bez dalje provere pasoša.
Ali proširenje šengenske zone znači i veći pritisak na nove „prve komšije“ koje se na istoku graniče sa EU, prenosi Fonet. Unija je u obezbeđivanje svojih novih istočnih granica uložila puno novca i energije, ali postoje ljudi čija rešenost da „pobede sistem“ i pošto-poto uđu u EU nadmašuje umeće pogranične policije. Ivan, Rus koga je dopisnik Bi-Bi-Sija upoznao u Ukrajini, jedan je od ljudi zbog kojih nadležni u Evropi imaju noćne more. On je, naime, do sada bio izbacivan iz više zemalja EU nego što može da ih nabroji - Češke, Nemačke, Slovačke, Francuske, Holandije, Belgije... Ali, kaže da ne odustaje od pokušaja da u njih uđe. Prilikom poslednjeg pokušaja uhvaćen je na ukrajinskoj granici, gde ga je novinar britanskog radija našao u prihvatnom centru u pograničnom gradiću Čopu. - Odrastao sam u sirotištu. Nemam nikoga u Rusiji i tamo ne posedujem bilo kakvu imovinu. Nemam dom, nemam lične isprave... Zato želim da budem u Evropi - jednostavno objašnjava Ivan.
Ukrajina je ionako sve češća tranzitna ruta za ljude koji žele da od bede i ratova pobegnu u EU: graniči se sa četiri njene članice, a tri od njih, Poljska, Slovačka i Mađarska, krajem godine pristupiće šengenskoj zoni slobodnog kretanja bez pasoške kontrole. Ilegalni migranti uhvaćeni u Ukrajini padaju na teret te zemlje. - Kad ih uhvatimo, mnogi su iscrpljeni i bolesni. Pružamo im lekarsku negu i dajemo im odeću i hranu. Mnogi su umrli od zime pokušavajući da pređu pogranične planine noću. To nije samo ukrajinski problem, to je problem cele evropske zajednice. Sa svoje strane, činimo sve što možemo, ali nam je pomoć stvarno potrebna - ispričao je Bi-Bi-Siju upravnik prihvatnog centra u Čopu Bogdan Čajka, prenosi Fonet.
I u sabirnom centru Pavsino, u zapadnoj Ukrajini, ilegalni migranti su smešteni privremeno, dok im se obrađuju useljeničke lične isprave. Pritom, niko od njih nije rekao da želi da ostane u Ukrajini. - Ukrajina je kao Avganistan, ništa nije bolja. Želim da budem slobodan, da imam ono što ima svaki Nemac. To je moj san i nastaviću da pokušavam. Neki mafijaši će nas prebaciti preko granice u Slovačku. A ako ne uspemo... Pa, pokušaćemo opet - tvrdi jedan od njih.
Slovačka vlada ponavlja da procesuira sve koji zatraže azil kada su uhvaćeni bez isprava, ali ukrajinski graničari tvrde da većina takvih azilanata biva vraćena u Ukrajinu. Tamo je pak, do sada, pozitivno rešeno samo četiri odsto azilantskih zahteva. U isto vreme, humanitarne organizacije su ozbiljno zabrinute zbog odnosa Ukrajine prema azilantima. EU zato finansira izgradnju još dva prihvatna centra uz ukrajinsku granicu, uprkos upozorenjima humanitaraca da Ukrajina nema dovoljno kapaciteta za rešavanje pitanja ljudi koje Evropa ne želi na svom tlu.
Početkom januara iduće godine, obaveza slovačke, kao i policije svih zemalja na novoj istočnoj granici EU, biće da zaustavi svakog neželjenog posetioca. Slovačke vlasti tim povodom kažu da, posle mnogo ulaganja i tehničke pomoći EU, danas imaju u proseku po jednog graničara na svakih deset metara svoje istočne granice. Ser Endrju Grin, iz britanske nevladine organizacije Migrejšn voč, upozorava da je neophodno da razvijene zemlje EU što pre usvoje novu politiku čak i prema legalnim useljenicima. On navodi da bi projektovani porast broja stanovnika Britanije za čak deset miliona do 2031, delom i zbog većeg broja useljenika, nije moguć bez ozbiljnih posledica po kvalitet života stanovništva, uslove na tržištu rada i, kako kaže, „socijalnu koheziju“ u zemlji, prenosi Fonet.
Autor:
E. G.
Predvidljivo.
