Beograd ima onoliko lica koliko ima ljudi u njemu. Svako od nas moze da ima potpuno razlicitu perspektivu. Svako od nas postoji u Beogradu neko vreme i iz tog vremena gleda Beograd. Svako lepo ili istinito vidjenje Beograda mi je interesatno jer mogu da pogledam istu stvar kroz necije drugacije oci i kroz neko drugo iskustvo. Beograd nije isti kad si mlad, i kad si star. Ljudi koji govore da je Beograd bio razlicit u neko (koje) vreme, gledaju mozda iz perspektive detinjstva u Beogradu, ili skole, ili studija, ili onih koji rade ili su radili. Sve su to razlicita vidjenja.
Moje vidjenje je obojeno mojim iskustvom. Rodjen sam, isao u skole, studirao, a pritom i radio u Beogradu. A onda sam dobranu polovinu zivota proveo negde drugde (sto je takodje dragoceno iskustvo za mene). A onda sam opet dosao da zivim i radim u Beograd. Sad vec neko znacajnije vreme. Preskocicu motive i razloge i pomenucu samo impresije nekog ko je bio, nije bio, bio, pa opet nije bio, pa opet bio i biva u Beogradu - sve mereno u decenijama ili mozda polovinama decenija.
Beograd moje mladosti je naravno poznavanje svake Beogradske rupe, na svim stranama Beograda. Taj neki Beograd, nacin zivota i svasta ostalo je snimljen u mnogo filmova, koji jesu mozda apstraktna dela, ali koji govore o vremenu, shvatanjima i ponasanjima. Tako da ne moram o tome da pricam. Ko god je gledao neki film iz nekog perioda neke generacije vise ili manje ce da se slozi da je to bilo otprilike tako.
Naj interesatnija iskustva se sticu dovoljno dugim zivotom negde ili sa druge strane dovoljno dugim ne-zivotom negde drugde ili u Beogradu. Dobra vecina ljudi koje ja znam se krece izmedju 2 tacke postojanja kad je u pitanju inostranstvo. Ja sam se kretao izmedju 3 tacke. Kad neko negde nije dugo tu, pa je tu, moze vise da primeti sta se promenilo. Tako da pogled na Beograd u mom slucaju je pogled iz jedne od te tri tacke, ali isto tako ako nije Beograd tacka postojanja onda je perspektiva iz te tacke u kojoj se trenutno postoji.
Sta se desilo? Prvo i osnovno - nazidalo se. Nije se samo nazidalo u Beogradu. Nazidalo se u svim tackama mog vidjenja. Negde cak vrlo dramaticno. Sta je sledeca impresija? Sledece je broj automobila i vrsta automobila. I onda kad se te dve impresije malo smire onda krenu ljudi. Koji su se mogu slobodno da kazem isto nazidali koliko se nazidao Beograd.
Sad dolazi onaj svakodnevni Beogradski zivot. Ni taj zivot vise nije isti, i on se nazidao. Nazidao se onoliko raznovrsno koliko se nazidao Beograd i koliko su se nazidali ljudi.
Onaj neki Beograd iz doba moje mladosti, osim nekolicine stvari koje se bas i nisu promenile, bez obzira na svu nazidanost, sigurno nije isti kao ovaj Beograd.
Taj neki Beograd je imao neki ritam, neki duh, neka stremljenja i neke snove (sto bi sad moglo da se nazove nostalgija). Ovaj sad Beograd je jedan sizofrenican grad koji je nepredvidljiv, raznovrstan na jedan nacin i krajnje monoton na neki drugi nacin, sa potpuno neocekivanim ljudima. Ovaj sad Beograd me vise podseca na neki Pariz (koji meni nije bas nesto omiljen) a ona starija varijanta me vise podseca na Nju Jork (koji je meni prilicno omiljeno mesto). Naravno da je sve to krajnje subjektivno.
Ali mozda najveca impresija ovog novijeg Beograda je da je da kako ga ja vidim vrlo negostoljubivog (i to ne mozda za one koji dolaze da ga vide ili ga proputuju) nego za nas koji zivimo u njemu. Nije da nije postojala doza negostoljubivosti u onom Beogradu, ali sada to nekako malo previse udara u glavu. Pritom ovde misllim na 'centar' grada - poteg mozda od kalenic pijace do kalemegdana. Moj snazni utisak kad dodjem u 'centar' je: 'sta ces ovde? ajde gubi se negde drugde.' Kao da se Beograd brani cak i od nas koji zivimo u njemu.
I onda sta? Pa nista, Beograd je sad toliko veliki, i sa tolikom ponudom na svakoj tacki da je cesci slucaj da se ode negde 'okolo' van centra grada, i tada se primeti da su to ustvari novi mali centri grada gde sve funkcionise lokalno bez neke narocite potrebe da se ode u 'centar' grada. Odatle moja opaska da je Beograd selo koje je onako nepovezano sastavljeno od lokalnih 'centara' - u kojima se odvija zivot za sebe.
Ja sam starobeogradjanin. Zivim s ove strane reka nadomak Sumadije i svoju blizu okolinu zovem Sumadijski venac (pojam koji ne postoji ali opisuje jedno vidjenje i prostor). Ponekad i to vrlo retko prelazim u ravnicu bila ona Ca Ca Ca, Novi Beograd, ili Zemun a onda naravno ista takva nazidanost van tog uzeg dela.
Koliko god je u vreme moje mladosti Novi Beograd bio pojam nepreglednog prostranstva, sad me je Novi Beograd sabio u mega gradjevine, enormnu prenaglasenu prenazidanost i potpuno nepoznate bulevare, naselja i mesta. Savrseno se vise ne snalazim po njemu bez navigacije. Naravno iz istog razloga i ne idem tamo cesto, jedva ponekad. A tek ono iza... novog beograda - i dalje prenazidana terra-inkognita u kojima sam se u poslednjih nekoliko godina recimo 'zadesio' (pritom obicno pojma nemam gde sam uopste)
U Zemunu nisam bio ne pamtim. A inace volim taj neki ravnicarski duh Zemunskog brda. Istini za volju lakse mi je bilo da nedavno odem u Novi Sad, nego u Zemun.
Zakljucak se sam namece. Beograd vise nije grad. On je vec postao megalopolis i kao i svaki megalopolis ima tacke kongregacije.
Ovde cu samo da dodam jednu prilicno davnu impresiju i da zavrsim ovo sto niko nece citati.
U Pariz sam putovao vozom. Poslednja stanica ako se ne varam gar-de-lion. Voz ide kroz nepreglednu ravnicu sa poljima i selima onda TRI sata voz prolazi kroz naselja sa nekim kucama i soliterima i pogled seze daleko i u toj daljini jos kuca i solitera. I posle ta TRI sata konacno posle mnogih sve guscih solitera voz ulazi u stanicu. I to malo traje, kao u usporenom filmu. Da bi na kraju covek izasao sa perona i poceo da gleda kuda dalje i shvatio da jos uvek nije ni blizu 'centra' grada. Naturalno uskace u metro (koji je meni bio naj fantasticnija stvar mog zivota do tada) i bira kuda i kako ce u bilo koju tacku grada. Pariski metro je bila vrsta impresije koju sam ja tako zarko pozeleo da imam u Beogradu, ali to se naravno nece desiti dok sam ziv. U to sam nekako sasvim siguran.
Svaka cast onome koji je dovde citao. Hvala na paznji.