Pre nego što kažem nešto o ovom novom virusu, za kojeg je Korona mačiji kašalj, interesuje me – šta ako je moj kućni ljubimac slepi miš?
Okej..dakle ovaj novi virus, gori od svih ostalih koje čovečanstvo poznaje, upravo se pokazuje na svim mestima i preti svakom čoveku bez obzira na distancu, maske i rukavice.
Prenosi se brzo i kako stvari stoje, nikada nikakva vakcina neće moći da se napravi za njega.
Pogađa sve polove, sva godišta bez obzira na zdravstveno stanje i genetiku i ostavlja trajne posledice koje će najverovatnije rezultirati devastiranjem civilizacije kakvu danas poznajemo.
On za sada nema nikakav naziv i mutira od čoveka do čoveka, pretvarajuć i se u boljku koja ostaje da živi u nama do kraja.
Ime ovog virusa postoji i na latinskom, ali je poznat kao - nepoverenje.
Svi su već zaraženi njim i stvar je čiste sreće kako će se i da li će se svako od nas sa njim izboriti.
Što je više podataka i informacija, to je jači i manifestuje se tako da više niko ničemu ne veruje.
I pored milijardi podataka kojima punimo naše mozgove, nepoverenje je sve veće, dublje i kod ljudi stvara opštu konfuziju i nesigurnost koje opet, dovode do raznih psihosomatskih tegoba, od panike do samoubistva.
Niko ne zna kako je nepoverenje nastalo i kada tačno.
Stručnjaci se kunu da su radili sve što je u njihovoj moći da čovečanstvo oslobode svih tajni i mrakova, te da su pustili sve informacije da se nesmetano šite planetom, ali nisu sposobni da razluče zbog čega je došlo do kontraefekta.
Niko nikome više ne veruje. Nema više autoriteta koji se ne da srušiti sumnjama, kompromitujućim detaljima..svi su sumnjivi, nema te informacije koja se ne dovodi u pitanje.
A filosofski nastrojeni idioti (poput mene) toliko su zaraženi sumnjom da čak sumnjaju i u to da li treba sumnjati.
Rešenja nema. Leka nema.
Pogasiti internete, pobacati kompjutere i pametne telefone, postaje utopistički san nas romantika koji se sećaju nekih glupljih i srećnijih vremena i jednako je nerealan kao kada bi očekivali da svi ljudi na planeti u isto vreme naruče par viršli sa senfom..
Kako opet postati srećan i glup?
Kako zaboraviti ono što se zna i postati ponovo srećan sa vrlo malo, praktičnog i jednostavnog znanja?
neko je rekao kako nije svako znanje bolje od neznanja..i bio je u pravu.
Sada je već kasno.
Okej..dakle ovaj novi virus, gori od svih ostalih koje čovečanstvo poznaje, upravo se pokazuje na svim mestima i preti svakom čoveku bez obzira na distancu, maske i rukavice.
Prenosi se brzo i kako stvari stoje, nikada nikakva vakcina neće moći da se napravi za njega.
Pogađa sve polove, sva godišta bez obzira na zdravstveno stanje i genetiku i ostavlja trajne posledice koje će najverovatnije rezultirati devastiranjem civilizacije kakvu danas poznajemo.
On za sada nema nikakav naziv i mutira od čoveka do čoveka, pretvarajuć i se u boljku koja ostaje da živi u nama do kraja.
Ime ovog virusa postoji i na latinskom, ali je poznat kao - nepoverenje.
Svi su već zaraženi njim i stvar je čiste sreće kako će se i da li će se svako od nas sa njim izboriti.
Što je više podataka i informacija, to je jači i manifestuje se tako da više niko ničemu ne veruje.
I pored milijardi podataka kojima punimo naše mozgove, nepoverenje je sve veće, dublje i kod ljudi stvara opštu konfuziju i nesigurnost koje opet, dovode do raznih psihosomatskih tegoba, od panike do samoubistva.
Niko ne zna kako je nepoverenje nastalo i kada tačno.
Stručnjaci se kunu da su radili sve što je u njihovoj moći da čovečanstvo oslobode svih tajni i mrakova, te da su pustili sve informacije da se nesmetano šite planetom, ali nisu sposobni da razluče zbog čega je došlo do kontraefekta.
Niko nikome više ne veruje. Nema više autoriteta koji se ne da srušiti sumnjama, kompromitujućim detaljima..svi su sumnjivi, nema te informacije koja se ne dovodi u pitanje.
A filosofski nastrojeni idioti (poput mene) toliko su zaraženi sumnjom da čak sumnjaju i u to da li treba sumnjati.
Rešenja nema. Leka nema.
Pogasiti internete, pobacati kompjutere i pametne telefone, postaje utopistički san nas romantika koji se sećaju nekih glupljih i srećnijih vremena i jednako je nerealan kao kada bi očekivali da svi ljudi na planeti u isto vreme naruče par viršli sa senfom..
Kako opet postati srećan i glup?
Kako zaboraviti ono što se zna i postati ponovo srećan sa vrlo malo, praktičnog i jednostavnog znanja?
neko je rekao kako nije svako znanje bolje od neznanja..i bio je u pravu.
Sada je već kasno.