Quantcast

Nostalgija ili neko slično sranje

Dušica D.

Zainteresovan član
Poruka
253
Mora da sam strašno omatorila jer mi je u poslednje vreme mnogo bliža i draža prošlost no sadašnjost, a budućnost... (koja budala još o budućnosti sanja u ovoj zemlji dembeliji).
Dok kuvam ručak obično uključim tv u dnevnoj pa malko zveram, malko kuvam, ručak mi često zagori ako se nađe nešto zanimljivo na tv-u. Juče na RTV-u bila neka emisija o staroj Jugi i radnim akcijama (brate Lončar ako ovo slučajno čitaš, uzdrži se od negativnih komentara kumim te bogom). Danas to izgleda baš smešno, čak i meni, a sećam se da sam kao klinka jedared popila poštene batine od matere jer sam baš bila rešila da zbrišem na neku radnu akciju, išlo celo društvo, pa i ja htela, a kod kuće posla do guše, brat na faxu, treba zaraditi koju kintu za sledeću godinu, a cura rešila da radi za DŽ, to moja mati nikako nije mogla skontati.
Došao mi i mlađi sinak na kafu pa zajedno gledili, ja se raspilavila a malac mrtav ozbiljan. Pitam ga o čem' je reč, znam da njemu to što gleda baš nepojmljivo, a on kaže, gleda puteve, kako puteve majku mu, ja gledam mlade momke i devojke dlanova punih žuljeva kako plaču jer se rastaju, a on gleda puteve, pa kaže gleda kako ide autobus i nigde rupe na putu, a baš trajalo to putovanje jedno pet minuta na tv-u, hahah, putevi, danas bismo mogli da snimimo 50 nijanski sive, ali od zakrpa na našim putevima, garant bi bilo i više od 50 nijansi, rupe ne računam.
Danas na svim javnim glasilima divane o tome kako je oteto detence usred BG-a, pa ga na sreću vratiše roditeljima, a meni pade napamet kako ovo moje komšijsko žgebče od pet ipo godina, roditelji ni pred kuću ne puštaju bez nadzora, a ulica mirna i puna zelenih bašti, jok more, nema više ko nekad da se deca igraju na ulici 'nako sami bez dede i babe ili bilo kog starijeg, tu se više ne razlikujemo ni za IČ od zapada i Jevrope, isto brajko, i moja bratanica u Holandiji decu ne pušta ni pred kuću a da ona nije prisutna, isto kao kod nas danas, Jevropa bato. Ja sam do škole šipčila dobar kilometar ipo bez ikakve zaštite, sem drugara iz komšiluka, danas u mom malom gradu decu voze u školu ili ih prate, mogu zamisliti kako je u većim gradovima.
Ali, sve to nastranu, meni ljudi fale dudinje. Nađoh ovih dana na netu neke "retke biljke" koje su vrlo zdrave, a među njima i dudinje, pa gde dudinje majku mu, otkud sad to, ova današnja deca garant ni ne znaju šta su dudinje, a nekad smo se baš znali nabokati istog "retkog" voća da ni ručati nismo mogli posle te konzumacije.
Sad ih samo ponegde pronađem kad sa matorim idem sporad njegovog posla po nekim selima, desi se da natrapam na neki dud, tada matori mora sam da meri, piše, računa, od mene vajde nema, a kad završi sve što smo čoporativno trebali poraditi, nađe ma zabrljanu i musavu ispod nekog starog duda kako uživam i blaženo se smejuljim na sve njegove psovke i negodovanja, meni svedno, samo ti laj matori, ja se nabokala dudinja.
Kako god, nema veze što više nema stare Juge, ne trebaju mi braća Hrvati ni pod razno, ali, sigurna sam da i njima fale dobri stari putevi (verovatno tamo oko Zagreba izgleda da su u Evropi, ali samo oko Zagreba), za dudinje manje više, kupiće ih u nekom tržnom centru po paprenim cenama, prodavaće ih kao što danas prodaju "aroniju" ili neko slično sranje bez mirisa i ukusa, ali "sa zapada brajko", a njihove babe i dede će se smejati dok se ne upiške i pričaće im kako su dudinje jeli 'nako sa zemlje kad otpadnu, a slatki kad otpadnu, uuuuuhhhhhh, a oni neće verovati, uh, kako da veruju u takvu nebulozu da se "takvo bilje-voće" jede sa zemlje, haha, ni moji malci ne veruju kad im pričam kako smo se nekad igrali na ulici bez da nas iko nadgleda, što žmurke, vije, pa ćorave bake, i sve to do duboko u letnju noć na ulici gde smo naložili vatricu na kojoj smo pekli mlad kukuruz i slaninicu (mangulica naravno, opet popularna), pod koju smo stavljali kriške hleba koji se jeo po pet dana bez da se ne mrvi, a ona mast curne na hleb da bude slađi, i niko iz moje okoline iz detinjstva nije bolovao od ovih sadašnjih bolesti, a danas se svi zdravo hrane, nije nego............jesmo li srećniji, jesmo pametniji..... baš kad bismo se zezali....(brate Lončar aj me zaobiđi sa sarkazmom)
 

Soradze

Domaćin
Poruka
4.644
Ovo tvoje divno sećanje na detinjstvo i dudove, vratiše i mene u vreme, kada sam, kao dete, raspuste i zimske i letnje provodila u divnom selu pored Tise u Banatu. U tom selu je bilo dudova po ulicama ispred kuća, ali i u avlijama.... Sećam se pijanih gusaka kako se teturaju ispod nekog zrelog duda :D... Ispred kuća su bile i šljive i rogači.....i poneki jablan....ispred crkve debela hladovina divljeg kestena.... Upadoh i ja u nostalgiju! A, to je bilo u nekom prošlom životu......Hvala ti na divnom tekstu i veliki pozdrav :zag:
 

vision7

Zainteresovan član
Poruka
284
Vaše pisanje je podstaklo sećanje na prošla vremena, dudova koje smo svakodnevno morali da kupimo.. i svega što ste napisali.. pecanja žaba na ružu kao i mnogih drugih nestašluka koje smo pravili sa našom kreativnošću kao "slobodna deca".
Hvala na ovakvom zapisu i sećanju na prošla vremena koja u nama zauzimaju posebno mesto :)

:kpozdrav:
 

zlatan0

Zainteresovan član
Poruka
499
Eh Dusice,Dusice.Ko i obicno veoma lepo napisano.Divni delovi sem onog o Hrvatima.Moram ti reci da mi se nikako neslaze sa tvoim "osecajnim"pisanjem.Ali navikao sam na to.I nemoj molim te ovo uzimati za zlo,jer ipak svak ima pravo da oseca kako on zeli.Ja samo nevoim mrzeti nikog.Ovim nekazem da ih ti mrzis,samo se stice utisak da ih nevolis mnogo.No dobro.Htedoh u stvari nesto drugo reci sto me je odusevilo opet u tvom pisanju(posle naletoh na Hrvate,bez veze bas).Radne akcije su divna stvar.Iako je to vreme davno proslo i onako velikih kao nekad vise nema,ili barem retko,u ponekom mestu,mozda malom,kao recimo moje,se organizuju poneke.Na srecu ja sam obicno ukljucen barem delom u njih.Imam doduse jednog prijatelja koji me ubedjuje da se batalim toga jer je totalno besmisleno,a meni nekorisno i zamalo da pristanem,cak sam i rekao,medjutim ipak necu.Iako se ,istina,radi dzabe uvek mi je bilo odlicno na svakoj,pa cak i u onom mom "strasnom"periodu zivota kada mi drustvo bas i nije prijalo.Divan je osecaj.Uvek je to neki rad ali korz salu,zaje..banciju.A obicno se tu nadje neko ko je smesan tako ko Ckalja pa ceo dan pravi komediju.A kod mene dao bog ima i takvih.Niko se neljuti,ali svi se kao zajedaju,i tako ceo dan.Jedna mi je ostala posebno u secanju,kada je posao moj jedan komsija koji je inace smesan i kad se vidi,ali vrhunac dostize kad malo popije.A taj dan se nalivao ceo.Posao nije bio bas lak,ali smo se smejali ceo dan i vodili racuna da ne ispustimo grede koje smo nosili i tako prebijemo noge.Ja sam relativno mlad,u stvari kod mene mzoe da se uzme kao primer ona "casa do pola puna-prazna".Pa sam ja tu negde valjda na sredini .Iskreno bih preporucio svakom ko ima prilike da ucestvuje u tome.Divan osecaj.I meni najlepse druzene i zabavljanje od svega.Eto toliko.Nadam se da nije mnogo.
Jos jednom,divan tekst.:kpozdrav:
 

Dušica D.

Zainteresovan član
Poruka
253
Eh Zlatane, ako čitaš moje nebuloze bar povremeno, morao si shvatiti da ja obično lajem bez da dobro razmislim. Moja najbolja prijateljica više od 30 godina je Hrvatica. Nemam ja ništa ni protiv koga, kad napisah ono što napisah na pameti su mi bili političari u Hrvatskoj, a da budemo iskreni isto mislim i o našima ovde, sve ****** do govnara. Najsrećnija bih bila da mogu da se vratim u ono vreme kada nije bilo ove mržnje, a ako je i bilo nije se smelo zucnuti. Dokaz više da balkancima ne treba demokratija, nismo mi još za to, za nas je korbač najbolji lek za sve boljke.
Oprosti mi molim te, zaista nisam mrzitelj nikoga sem ovih na vlasti, ne samo sadašnjih već i onih prethodnih i onih koji će doći u budućnosti, ne očekujem da će biti išta bolje.
Pozdrav i hvala da čitaš moje nebuloze.
 

zlatan0

Zainteresovan član
Poruka
499
Moram ti odgovoriti jos jednom.
Prvo.Nema na cemu.A drugo, nisam citao bas mnogo.Tako neki put kad sam raspolozen ja izaberem ono sto se meni svidja i procitam.S toga sto nisam bas dosta toga citao nisam znao za to sto pricas za sebe,ja sam stekao drugaciji utisak.Ali eto.Ispostavilo se sada da je razmisljanje nama identicno.I ja ne mrzim dobre ljude,ali zle nevolim pa i mrzim(mada mrznja je jako osecanje ,pa zato ipak mislim da to nije mrznja),a smatram da kod nas i svuda u svetu na zalost ima njih dosta.I isto tako kao ti mrzim politicare(ovo nije bas bukvalno,verovatno ih i ti ne mrzis,vec ih bas jako nevolis) i sam pojam politike mi je postao mrzak vec odavno.Tesko da ce za zivota moga ,jedino ako budem ziveo vecno,da neki od njih zavredni moje postovanje,a pogotovo poverenje.Ali necu o njoj.Necu da zagadjujem jezik i usta.
I meni je Hrvat najbolji prijatelj i najbolja osoba koju znam pored moje majke.
Takodje nema na cemu.Veoma su dobre ove tvoje nebuloze i kad ih citam rado ih citam.
:hvala:
 
Poslednja izmena:

Top