Eckhart Tolle: "Um nesvesno voli probleme jer vam oni daju neku vrstu identiteta. To je normalno i suludo."
- Ta izjava je sama po sebi suluda jer je nelogična. Normalnost i suludost se isključuju. Ako je nešto suludo onda nije normalno.
"Um nesvesno voli probleme" Um nije odvojen od nas/našeg bića/svesti, već je svesni nivo koji omogućava nesvesnom da se ispolji i realizuje da bi se rešio neki potisnuti konflikt i shvatila trenutna situacija.
Da bi se to razumelo najpre se moraju razjasniti pojmovi svesnog i nesvesnog. Svesno su misli, a nesvesno osećanja. Misli su (s razlogom) neprestana aktivnost. Jedino se kroz aktivnost može postizati promena u vidu razvoja/učenja.
Osećanja su sažeti intenzitet/snaga koja može biti i destruktivna i konstruktivna. Da li je to slučajno ili ima razlogom za to? To ukazuje da u nesvesnom postoji i podsvesno i nadsvesno.
Frojd je svrstao Id u podsvesno. Definisao ga je kao urodjeni, nerazumni, divlji nagon ograničen telom i instiktom samoodržanja. U podsvesnom se akumuliraju i svi nerasčišćeni konflikti/traume i dogadjaji koji nam se dese.
Mada se prošlost s vremenom gubi u spoljašnjem svetu ne nestaje u nama. Tu ostaje kao potisnuto osećanje "utkano" u telo. Ono se uvek pojavi u umu ukoliko ga aktivira neki spoljašnji nadržaj i dogadjaj kroz neku asocijaciju. Razlog zašto se pojavljuje je težnja da se razreši ili shvati.
Medjutim, time se stvori konfuzna reakcija u mozgu i umu pošto se nastoje razjasniti trenutna zbivanja, ali se u njih upliću prošla kroz ranije preživljena osećanja. Zato misli postanu nesredjene, konfuzne i iracionalne. Ne misli se jasno, pa je teško naći izlaz iz takvog stanja i rešenje problema.
Šta je nadsvesno? Skoro sva duhovna učenja i religije navode da smo više od tela. Da je suština svesti duša i duh, odnosno neuništivi, bezgranični, konstruktivni potencijal i smisao.
Zašto ta dvojnost? Šta je duša, a šta duh? Oni su Jedan život/svest. S obzirom da život nije mrtva statičnost i nepromenljivost, već dinamičan proces osmišljavanja i samoobnavljanja prisutan je stalni pokret i promena. Hinduizam ga objašnjava disanjem ili neprekidnim sažimanjem i širenjem.
Jedna svest se spoznaje istovremenim ulaskom i izlaskom iz sebe. Ulazeći u sebe sažima se u dušu i postaje živa ljubav. Medjutim, time istovremeno izlazi iz sebe i rasprostire se kao živi duh/razum. Sve što je sažeto u unutrašnjoj dubini duše (živoj ljubavi) rasprostranjeno je u spoljašnjoj visini duha kao informacija.
Um je izmedju. On spaja i spoznaje i unutrašnju dubinu i spoljašnju visinu. Kako? Preko bića. Šta je biće? Biće je ego ili živo Ja koje se razvija/spoznaje/uči. Dakle, duša i duh su bitak (suština) bića ili njegov viši potencijal.
Kada ego ostaje samo u domenu podsvesnog ili pod uticajem niskih nagona i strasti ne koristi svoj potencijal, pa nema pravilno razumevanje niti može uspešno rešavati probleme.
Za to je potreban konatak s nadsvesnim bitkom. Kroz tu konekciju ego dobija suštinski uvid u sebe, situaciju i problem. To mu omogući da ga reši. Ali, to se ne može desiti jednom za svagda, već se mora postizati uvek i u svakoj situaciji.
- Ta izjava je sama po sebi suluda jer je nelogična. Normalnost i suludost se isključuju. Ako je nešto suludo onda nije normalno.
"Um nesvesno voli probleme" Um nije odvojen od nas/našeg bića/svesti, već je svesni nivo koji omogućava nesvesnom da se ispolji i realizuje da bi se rešio neki potisnuti konflikt i shvatila trenutna situacija.
Da bi se to razumelo najpre se moraju razjasniti pojmovi svesnog i nesvesnog. Svesno su misli, a nesvesno osećanja. Misli su (s razlogom) neprestana aktivnost. Jedino se kroz aktivnost može postizati promena u vidu razvoja/učenja.
Osećanja su sažeti intenzitet/snaga koja može biti i destruktivna i konstruktivna. Da li je to slučajno ili ima razlogom za to? To ukazuje da u nesvesnom postoji i podsvesno i nadsvesno.
Frojd je svrstao Id u podsvesno. Definisao ga je kao urodjeni, nerazumni, divlji nagon ograničen telom i instiktom samoodržanja. U podsvesnom se akumuliraju i svi nerasčišćeni konflikti/traume i dogadjaji koji nam se dese.
Mada se prošlost s vremenom gubi u spoljašnjem svetu ne nestaje u nama. Tu ostaje kao potisnuto osećanje "utkano" u telo. Ono se uvek pojavi u umu ukoliko ga aktivira neki spoljašnji nadržaj i dogadjaj kroz neku asocijaciju. Razlog zašto se pojavljuje je težnja da se razreši ili shvati.
Medjutim, time se stvori konfuzna reakcija u mozgu i umu pošto se nastoje razjasniti trenutna zbivanja, ali se u njih upliću prošla kroz ranije preživljena osećanja. Zato misli postanu nesredjene, konfuzne i iracionalne. Ne misli se jasno, pa je teško naći izlaz iz takvog stanja i rešenje problema.
Šta je nadsvesno? Skoro sva duhovna učenja i religije navode da smo više od tela. Da je suština svesti duša i duh, odnosno neuništivi, bezgranični, konstruktivni potencijal i smisao.
Zašto ta dvojnost? Šta je duša, a šta duh? Oni su Jedan život/svest. S obzirom da život nije mrtva statičnost i nepromenljivost, već dinamičan proces osmišljavanja i samoobnavljanja prisutan je stalni pokret i promena. Hinduizam ga objašnjava disanjem ili neprekidnim sažimanjem i širenjem.
Jedna svest se spoznaje istovremenim ulaskom i izlaskom iz sebe. Ulazeći u sebe sažima se u dušu i postaje živa ljubav. Medjutim, time istovremeno izlazi iz sebe i rasprostire se kao živi duh/razum. Sve što je sažeto u unutrašnjoj dubini duše (živoj ljubavi) rasprostranjeno je u spoljašnjoj visini duha kao informacija.
Um je izmedju. On spaja i spoznaje i unutrašnju dubinu i spoljašnju visinu. Kako? Preko bića. Šta je biće? Biće je ego ili živo Ja koje se razvija/spoznaje/uči. Dakle, duša i duh su bitak (suština) bića ili njegov viši potencijal.
Kada ego ostaje samo u domenu podsvesnog ili pod uticajem niskih nagona i strasti ne koristi svoj potencijal, pa nema pravilno razumevanje niti može uspešno rešavati probleme.
Za to je potreban konatak s nadsvesnim bitkom. Kroz tu konekciju ego dobija suštinski uvid u sebe, situaciju i problem. To mu omogući da ga reši. Ali, to se ne može desiti jednom za svagda, već se mora postizati uvek i u svakoj situaciji.
