Ne dodiruj me,
ostavi me, tu nadohvat
dok stojimo na brisanom prostoru kućnog praga
obuzdaj želju, obuzdaj žeđ svoju
zagrli sebe, čvrsto i meko
kao mene da grliš odsutnog
ogrni me ljubavlju svojom
nevidljivim oblakom srca
Gledaj me, samo me gledaj
kao prvi put da me vidiš
I nemoj plakati
suze će poteći i ko će ih sakupiti
te bele zumbule duše,
bolje ih čuvaj, trebaće ti
kada budeš plakala od sreće
Ne, neću te dotaći
Ti na suncu, ja u senci, na pragu
na granici svetova za koje znamo
Ali ko da ne krene u zagrljaj tvoj
Staću, vratiću korak svoj
Dok te čekam ozebla
Dok strahujem da ne izgubim osmeh tvoj
bićeš hleb na praznom stolu
u mom domu
Bićeš svetlost, ognjište srca mog
Zato plačem, sreća drma telo moje
i nemoj nikad otići
Ne, neću te dotaći
ostavi me, tu nadohvat
dok stojimo na brisanom prostoru kućnog praga
obuzdaj želju, obuzdaj žeđ svoju
zagrli sebe, čvrsto i meko
kao mene da grliš odsutnog
ogrni me ljubavlju svojom
nevidljivim oblakom srca
Gledaj me, samo me gledaj
kao prvi put da me vidiš
I nemoj plakati
suze će poteći i ko će ih sakupiti
te bele zumbule duše,
bolje ih čuvaj, trebaće ti
kada budeš plakala od sreće
Ne, neću te dotaći
Ti na suncu, ja u senci, na pragu
na granici svetova za koje znamo
Ali ko da ne krene u zagrljaj tvoj
Staću, vratiću korak svoj
Dok te čekam ozebla
Dok strahujem da ne izgubim osmeh tvoj
bićeš hleb na praznom stolu
u mom domu
Bićeš svetlost, ognjište srca mog
Zato plačem, sreća drma telo moje
i nemoj nikad otići
Ne, neću te dotaći