• Dragi prijatelji, kreiran je nov forum "Socijalna zastita" na kome ce se pricati o svim pitanjima vezanim za ovu aktuelnu temu u drustvu

Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu 2022

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
281.976
9003587df19da38e99bbf03e2dfa0a5e_orig.jpg


Dobitnik švedski genetičar Svante Pabo koji istražuje DNK neandertalaca

Obrazlažući nagradu, Nobelov komitet je saopštio da je Pabo "postigao nešto naizgled nemoguće", kada je sekvencirao prvi genom neandertalca i otkrio da se homo sapiens ukrštao sa neandertalcima.Izveo je, kako su dodali, "senzacionalni" podvig jer je otkrio i ranije nepoznatu, a srodnu vrstu ljudima - Denisovu.

Dokazi za njegovo otkriće prvi put su se pojavili 2010. godine, kada je Pabo pronašao metode kako da izdvoji, sekvencira i analizira drevni DNK iz kostiju neandertalca.
Švedskog genetičara Paba su zanimali stari, degradirani genetski materijali naših predaka.
Bio je prvi koji je uspeo da odvoji deo DNK materijala iz dela kostiju neandertalaca starog 40.000 godina.

Ti rezultati pokazuju da se neandertalci razlikuju kako od savremenog čoveka, tako i od šimpanzi.
Pabo se u istraživanjima bavi pre svega hominima - modernoj grupi kojoj pripadamo i mi, Homo sapiensi, ali i naši izumrli preci.
Zahvaljujući njegovom radu, naučnici sada mogu da uporede genome neandertalaca sa genetskim zapisima današnjeg čoveka.

Pabo je rođen u Stokholmu 1955. godine i odrastao je sa majkom, estonskom hemičarkom Karin Pabo. Njegov otac je bio biohemičar Sune Bergstrom,
koji je podelio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu sa Bengtom I. Samjuelsonom i Džonom R. Vaneom 1982. godine.

Naučnici su 2008. godine pronašli kost prsta staru 40.000 godina u pećini Denisova u Sibiru.
Profesor Pabo je uspeo da sekvencira uzorak DNK i rezultati su pokazali da se radi o ranije nepoznatom homininu - poznatom kao Denisovi.
Sekvenciranje genetičkog koda je proces koji ukazuje na koji način se organizam razvija, raste i nastaje.
Istraživanja su pokazala da se Homo sapiens razmnožavao sa Denisovima.
Šest odsto stanovnika jugoistočne Azije ima DNK Denisova.
Nagradu dodeljuje Švedska akademija nauke, a dobitniku sledi i 10.000.000 švedskih kruna (oko 912.000 evra).

Prethodni dobitnici

2021 - David Džulijus i Ardem Pataputijan dobili su nagradu za rad o tome kako telo reaguje na dodir i temperaturu.
2020 - Majkl Hjuton, Harvi Alter i Čarli Rajs za otkriće virusa hepatitisa C.
2019 - Peter Ratklif, Vilijam Kelin i Greg Semenza otkrili su kako se ćelije osećaju i prilagođavaju nivoima kiseonika.
2018 - Džejms P Alison i Tasuku Honjo za otkriće kako se boriti protiv raka koristeći imunološki sistem tela.
2017 - Džefri Hol, Majkl Rosbaš i Majkl Jang za otkrivanje kako tela održavaju cirkadijalni ritam ili telesni sat.
2016 - Jošinori Ohsumi za otkriće kako ćelije ostaju zdrave recikliranjem otpada.
2015 - Vilijam C. Kembel, Satoši Omura i Juju Tu za otkriće lekova protiv parazita.

Izvor: BBC News na srpskom
https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2022&mm=10&dd=04&nav_id=2222317
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.