No smoking
May 18, 2004 13:28
Prestao sam da pušim. Četvrti dan. A stvarno je već i bilo vreme. Pričam o tome odavno. Ono (samo)uništavanje od pre nekoliko dana od alkohola je ko zna koje po redu uprkos činjenici da sam kategorično rekao da ću početi da trčim i da se bavim jogom.. Mislim, stiglo je proleće. Sve se budi, vrabci cvrkuću, napolju je divno vreme.. a ja? .. sedim za računarom i gledam kako se osvežava frekvencija monitora svakih 75 puta u sekundi i mislim na cigarete. Užas! Ima li ko gori od mene? Totalno sam nezdrav.
Hmm. Mogao bih sada da izađem napolje, recimo da ne mislim o cigaretama, mogao bih recimo da se zaljubim, da prevarim devojku sa starom devojkom ili da prevarim sebe sa nekom novom koja sigurno kahm puši?
Puši mi se. Tako bih rado uvukao jedan ogromantan dim. Povukao bih ga laganim udisajem, dugim.. kao kad bi trebao da zaronim 20 m bez opreme. Potom bih ga gutao na delove. Malo po malo.. onako unutarnje.. razlagao na sitnije dimove...
Jao, ko će danas da radi sve ono što trebam da uradim. A tako me mrzi.. Jedva čekam da što pre završim sa ovim trenutnim poslom i odem da čuvam ovce. Da ih učim da bleje. Negde na nekoj naj naj većoj čuki gde ovce pasu pod ručnom. I baš bih voleo da budem sam. Da ne vidim nikog, da ne čujem nikog, da ne moram nisakim da pričam, i da konačno zaboravim da govorim. Tamo gde nema gde da se kupe cigarete.
Eh, lepo je pobeći od svega. Ionako je život skup senatorijumskih slika, razlomljenih ljudi, sarkastični kompleks "usklađivanja želja i mogućnosti" bez ljubavi koja u stvari (da se ne lažemo) nikad nije ni postojala, zar ne? Postoji samo sex, i cigareta posle... kolutovi od dima.. sex simbolika platonovih krugova, circulum vitae.. nikotin. Alfa i Omega.
Danas sam bio na groblju. Mojoj jako dobroj drugarici je umrla majka. Moj jako dobar drugar s kojim sam bio na sahrani se ženi. Ja sam ostavio pušenje. Rekao sam mu: Ne volim sahrane. Odgovorio mi je: A ko ih voli? A onda je otpuhnuo dim. (Bilo je mnogo ljudi koji su pušili, i dim je izgledao nestvaran, duševni..) Potom sam ga u pauzi pripreme popa za pevanje zamolio da odemo zajedno da kupimo sveće i da ih zapalimo dvadeset metara dalje.. gde je grob mog oca. Kupili smo ih i ja sam prišao spomeniku i otvario vratanca izvadio sveću i shvatio da nemam upaljač. Ali.. oduvek sam ga imao! Kada god sam prolazio do groba uvek me je presretala ljubazna prodavačica i nudila šibicu. Uvek sam joj se zahvaljivao i govorio da imam upaljač. Prednost pušenja. Nemam ocu da zapalim sveću. Prestao sam da pušim. Idem po šibicu kod one ljubazne prodavačice što puši.
Zapalio bih SAD jednu cigaretu. Zaista ne mogu više. Mnogo sam nervozan. Imam osećaj da me nešto guši i davi u grlu.. da moram stalno nešto da žvaćem ili da pijem nešto gazirano. Kako bih se samo smirio.. seo bih verovatno pod neko drvo da zapalim jedan marlboro i gledao lišće kako treperi. Šta ima lepše od toga? Oblaci bi promicali kao ogromni bregovi dima.. a ja bih u sebe uvukao nebo..
Danas sam očigledno nešto jako loše volje. Nemam pojma šta mi je. Skroz sam rastrojen. Sigurno je nervoza od cigareta. Nešto sam ono beše hteo.. Šta sam ono beše počeo da vam pričam? Ah, da.. prestao sam da pušim. Jesam li vam već pričao o tome? Četvrti dan..
Konj na belom princu
May 18, 2004 13:28
Hmm. Mogao bih sada da izađem napolje, recimo da ne mislim o cigaretama, mogao bih recimo da se zaljubim, da prevarim devojku sa starom devojkom ili da prevarim sebe sa nekom novom koja sigurno kahm puši?
Puši mi se. Tako bih rado uvukao jedan ogromantan dim. Povukao bih ga laganim udisajem, dugim.. kao kad bi trebao da zaronim 20 m bez opreme. Potom bih ga gutao na delove. Malo po malo.. onako unutarnje.. razlagao na sitnije dimove...
Jao, ko će danas da radi sve ono što trebam da uradim. A tako me mrzi.. Jedva čekam da što pre završim sa ovim trenutnim poslom i odem da čuvam ovce. Da ih učim da bleje. Negde na nekoj naj naj većoj čuki gde ovce pasu pod ručnom. I baš bih voleo da budem sam. Da ne vidim nikog, da ne čujem nikog, da ne moram nisakim da pričam, i da konačno zaboravim da govorim. Tamo gde nema gde da se kupe cigarete.
Eh, lepo je pobeći od svega. Ionako je život skup senatorijumskih slika, razlomljenih ljudi, sarkastični kompleks "usklađivanja želja i mogućnosti" bez ljubavi koja u stvari (da se ne lažemo) nikad nije ni postojala, zar ne? Postoji samo sex, i cigareta posle... kolutovi od dima.. sex simbolika platonovih krugova, circulum vitae.. nikotin. Alfa i Omega.
Danas sam bio na groblju. Mojoj jako dobroj drugarici je umrla majka. Moj jako dobar drugar s kojim sam bio na sahrani se ženi. Ja sam ostavio pušenje. Rekao sam mu: Ne volim sahrane. Odgovorio mi je: A ko ih voli? A onda je otpuhnuo dim. (Bilo je mnogo ljudi koji su pušili, i dim je izgledao nestvaran, duševni..) Potom sam ga u pauzi pripreme popa za pevanje zamolio da odemo zajedno da kupimo sveće i da ih zapalimo dvadeset metara dalje.. gde je grob mog oca. Kupili smo ih i ja sam prišao spomeniku i otvario vratanca izvadio sveću i shvatio da nemam upaljač. Ali.. oduvek sam ga imao! Kada god sam prolazio do groba uvek me je presretala ljubazna prodavačica i nudila šibicu. Uvek sam joj se zahvaljivao i govorio da imam upaljač. Prednost pušenja. Nemam ocu da zapalim sveću. Prestao sam da pušim. Idem po šibicu kod one ljubazne prodavačice što puši.
Zapalio bih SAD jednu cigaretu. Zaista ne mogu više. Mnogo sam nervozan. Imam osećaj da me nešto guši i davi u grlu.. da moram stalno nešto da žvaćem ili da pijem nešto gazirano. Kako bih se samo smirio.. seo bih verovatno pod neko drvo da zapalim jedan marlboro i gledao lišće kako treperi. Šta ima lepše od toga? Oblaci bi promicali kao ogromni bregovi dima.. a ja bih u sebe uvukao nebo..
Danas sam očigledno nešto jako loše volje. Nemam pojma šta mi je. Skroz sam rastrojen. Sigurno je nervoza od cigareta. Nešto sam ono beše hteo.. Šta sam ono beše počeo da vam pričam? Ah, da.. prestao sam da pušim. Jesam li vam već pričao o tome? Četvrti dan..
Konj na belom princu
