frost0
Aktivan član
- Poruka
- 1.511
Da li zaista postoje NLO-i?
Svakog dana u institutima za posmatranje NLO-a, nepoznatih letecih obljekata, dolaze vesti kao sto je ova: primeceno tajanstveno letece telo! Te se vesti istrazuju i uglavnom odbijaju kao "nedokazane", ponekad i kao "dokazane". Samo u Francuskoj je registrovano 800 "dokazanih" slucajeva. U SAD-u mnogo vise. Nijedna tema u medjunarodnoj nauci nije toliko razmatrana kao pitanje postojanja posetilaca iz svemira. Doduse, nekma je uspelo da snime NLO-e. Postoje i izvestaji astronoma i kosmonauta o NLO-ima. Ali, uprkos tome, mnogi naucnici su skepticni. Druki su, pak, uvereni da NLO-i, s gostimai iz svemira, hiljadama godina posmatraju Zemlju.
Odakle ime "leteci tanjiri"?
Godine 1947. Kenet Arnold je naleteo ne grupu NLO-a kad je privatnim avionom leteo u blizini Mont Reinijera (americka drzava Vasington). Arnold je iznad planinskog masiva izbrojao devet srebrnih obljekata u obliku ploca koji su jurili u formaciji nalik na lanac. Iskusni pilot je procenio da lete brzinom od 2000 kilometara na sat. Po sletanju, Arnold je ispricao nekom novinaru kako su se obljekti "stalno ljuljali tamo-amo kao tanjiri kad klize iznad vode". U svom izvestaju, on je strana leteca tela nazvao "flying saycers" (leteci tanjiri).
Da li su NLO-i vec snimljeni?
"Stvar leti mahnito brzo. Duguljasta je i okruzena zelenom svetloscu. Tako nesto nisam jos nikada video. Sada mi se priblizava. To nije avion. To je..." Upravo u tom trenutku prekinula se rado-veza sa Frederikom Valenticem. Ni pilot ni njegov avion vise nikada nisu vidjeni. Danima posle Valenticevog nestanka juzno od Melburna, gomilale su se vesti o svetlecim predmetima na australijskom i novozelandskom nebu: radilo se o nepoznatim zelenim predmetima koji su leteli nakolo mahnitom brzinom. Televizijska ekipa iz Melburna je 31. decembra pokusala da otkrije sta se zapravo dogadja na nebu. Australijanci su u teretnom avionu leteli na deonici izmedju Hristcerca i Velingtona, istocno od Novog Zelanda, gde su poslednjih dana vise puta bili primeceni takvi predmeti. Ubrzo posle ponoci televizijska ekipa je otkrila neobicna svetla koja su se uvek nakratko pojavljivala, ali isto tako brzo i nestajala. Na radarskom ekranu vazdusne luke Velington primecena je ta neobicna pojava. Kada su se nepoznata letca tela priblizila australijskom avionu, televizijsku ekipu je zaslepila jaka svetlost iz predmeta. Pilot teretnog aviona opisivao je predmete ovako: "Odozdo su jako svetleli, a gore je bila svojevrsna providna kugla.." Snimatelji su snimili svaki vidljivi pokret i tako napravili 23 hiljade pojedinacnih slika. Film je pokazivao kako je jedan od predmeta leteo u elegantnoj petlji. Istrazivanja su pokazala da su predmeti imali raspon izmedju 18 i 30 metara. Osim toga, ustanovljena je brzina od 6000 kilometara na sat. Film, zapis radara na zemlji i tonski zapisi snimljeni tokom leta predoceni su dvadesetorici americkih naucnika, strucnjacima iz astronomije, elektronike, biofizike i tehnike letenja. Slozili su se u sledecem: pojava ne moze da se obljasni. Inace, obljasnjenja koja su data kada su primeceni NLO-i, da su to meteori ili sateliti, izricito su odbacena. Posle dugih vecanja i sastanaka, strucnjaci su utvrdili: to su najverovatnije vanzemaljske letelice.
Zasto cuti americka vlada?
Vlada SAD-a uzdrzana je u pogledu NLO-a, iako vec gotovo 50 godina istrazuje taj fenomen. Ocigledno je da se kod tih istrazivanja, pod razlicitim imenima projekata, zaista vise rado o prikrivanju nego o ozbiljnom, naucnom radu. To najbolje zna astronom Alen Hjunek, u pocetku ostar kriticar "gluposti u vezi sa NLO-ima". Njemu je americko vazduhoplovstvo poverilo projekat za niz istrazivanja pod konspirativnim imenom Plava knjiga. Prihvatio je posao i godinama ostao krajnje skeptican na tragu fenomena NLO-a. On je obljasnoi pojavljivanje NLO-a ili kao odraze u vazduhu, kao sto je to bilo 1956. godine iznad americke drzave Micigen, ili je smatrao da se to ljudi poigravaju. Ali, sto se Hjunek vise udubljivao u rad i sto ga je vise obuzimala "grosnica NLO-a", to je postajao sve manje nepoverljiv: godine 1969. istrazivac je javno izjavio da projekat Plava knjiga, na kojem je radio godinama, nije nista drugo nego "antikampanja da bi se demantovale cinjenice". Zajedno sa drugim naucnicima, Hjunek je osnovao Centar za istrazivanje NLO-a u Ivstonu (americka drzava Ilinois). Detaljnim istrazuvanjima utvrdjeno je da se NLO-i pojavljuju u pravilnim razmacima. Svakih pet godina nizu se odgovarajuci prizori. I naucno je dokazano da za te predmete ne vaze prirodni zemaljski zakoni. Osim toga, leteca tela krecu se, navodno, nadzemaljskim brzinama. Americka vlada ne potvrdjuje postojanje letecih tela, ali ih i ne demantuje. Poput neke formule, neprestano se ponavlja sledece: cak i ako postoje NLO-i, oni nisu nikakva opasnost za SAD.
Da li NLO-i postoje odskora?
NLO-i su se od davnina pojavljivali na nebu, cak i u doba kada ljudi uopste nisu znali za meteoroloske balone, satelite i avione. Tako su za Novu godinu 1254. godine engleski svestenici u Sv. Albansu videli "neku vrstu broda u vazduhu, ljupke konstrukcije i prekrasne boje". Tako pise u manastirskoj hronici. Godine 1546. jedan dogadjaj u Bazelu je izazvao uzbudjenje u tada jos malom svetu: roj sjajnih stakala prekrio je nebo. To je videlo i potvrdilo na hiljade ljudi. Umetnici su naslikali ili urezali u bakar tu pojavu. Dana 2. oktobra 1816. godine stanovnici Edinburga (Skotska) ugledali su na nebu velika svetleca stakla u obliku polumeseca. Istrazivac iz opservatorije u Napulju izvestava 11. maja 1845. godine o staklima koja svetle zelenkasto. A 27. maja 1863. godine iz opservatorije u Cirihu videla su se "leteca stakla" koja ispustaju "placljive tonove". Oficiri vise britanskih ratnih brodova primecuju 15. maja 1879. godine u Persijskom zalivu dva velika "tocka koja se okrecu" i koja lete tik iznad povrsine vode. Godine 1879. zabelezen je ceo niz neobicnih pojava. Tako se iz Karlinvila (americka drzava Ilinois) izvestava da je sleteo veliki leteci brod. Kada su se znatizeljnici priblizili "predmetu", on se digao i nestao u oblacima. Iznada Kanzas Sitija 10.000 ljudi je u avgustu videlo vazdusni brod sa zmirkajucim svetlima koji je desetak minuta lebdeo iznad grada. Takodje u avgustu, Aleksandar Hamilton primetio je da je u blizini njegove kuce u Le Rou (americka drzava Kanzas) sleteo "veliki predmet". Letece telo opisao je ovako: "Sto metara dugacko, u obliku cigare i sjajno osvetljeno". U brodu se videlo sest bica. Kada je Hamilton prisao obljektu, on je ponovo krenuo i odleteo "neverovatnom brzinom". Ovaj spisak primera opazanja NLO-a iz vremena bez meteoroloskih balona i masovne histerije, mogao bi da se nastavi unedogled. .
Svakog dana u institutima za posmatranje NLO-a, nepoznatih letecih obljekata, dolaze vesti kao sto je ova: primeceno tajanstveno letece telo! Te se vesti istrazuju i uglavnom odbijaju kao "nedokazane", ponekad i kao "dokazane". Samo u Francuskoj je registrovano 800 "dokazanih" slucajeva. U SAD-u mnogo vise. Nijedna tema u medjunarodnoj nauci nije toliko razmatrana kao pitanje postojanja posetilaca iz svemira. Doduse, nekma je uspelo da snime NLO-e. Postoje i izvestaji astronoma i kosmonauta o NLO-ima. Ali, uprkos tome, mnogi naucnici su skepticni. Druki su, pak, uvereni da NLO-i, s gostimai iz svemira, hiljadama godina posmatraju Zemlju.
Odakle ime "leteci tanjiri"?
Godine 1947. Kenet Arnold je naleteo ne grupu NLO-a kad je privatnim avionom leteo u blizini Mont Reinijera (americka drzava Vasington). Arnold je iznad planinskog masiva izbrojao devet srebrnih obljekata u obliku ploca koji su jurili u formaciji nalik na lanac. Iskusni pilot je procenio da lete brzinom od 2000 kilometara na sat. Po sletanju, Arnold je ispricao nekom novinaru kako su se obljekti "stalno ljuljali tamo-amo kao tanjiri kad klize iznad vode". U svom izvestaju, on je strana leteca tela nazvao "flying saycers" (leteci tanjiri).
Da li su NLO-i vec snimljeni?
"Stvar leti mahnito brzo. Duguljasta je i okruzena zelenom svetloscu. Tako nesto nisam jos nikada video. Sada mi se priblizava. To nije avion. To je..." Upravo u tom trenutku prekinula se rado-veza sa Frederikom Valenticem. Ni pilot ni njegov avion vise nikada nisu vidjeni. Danima posle Valenticevog nestanka juzno od Melburna, gomilale su se vesti o svetlecim predmetima na australijskom i novozelandskom nebu: radilo se o nepoznatim zelenim predmetima koji su leteli nakolo mahnitom brzinom. Televizijska ekipa iz Melburna je 31. decembra pokusala da otkrije sta se zapravo dogadja na nebu. Australijanci su u teretnom avionu leteli na deonici izmedju Hristcerca i Velingtona, istocno od Novog Zelanda, gde su poslednjih dana vise puta bili primeceni takvi predmeti. Ubrzo posle ponoci televizijska ekipa je otkrila neobicna svetla koja su se uvek nakratko pojavljivala, ali isto tako brzo i nestajala. Na radarskom ekranu vazdusne luke Velington primecena je ta neobicna pojava. Kada su se nepoznata letca tela priblizila australijskom avionu, televizijsku ekipu je zaslepila jaka svetlost iz predmeta. Pilot teretnog aviona opisivao je predmete ovako: "Odozdo su jako svetleli, a gore je bila svojevrsna providna kugla.." Snimatelji su snimili svaki vidljivi pokret i tako napravili 23 hiljade pojedinacnih slika. Film je pokazivao kako je jedan od predmeta leteo u elegantnoj petlji. Istrazivanja su pokazala da su predmeti imali raspon izmedju 18 i 30 metara. Osim toga, ustanovljena je brzina od 6000 kilometara na sat. Film, zapis radara na zemlji i tonski zapisi snimljeni tokom leta predoceni su dvadesetorici americkih naucnika, strucnjacima iz astronomije, elektronike, biofizike i tehnike letenja. Slozili su se u sledecem: pojava ne moze da se obljasni. Inace, obljasnjenja koja su data kada su primeceni NLO-i, da su to meteori ili sateliti, izricito su odbacena. Posle dugih vecanja i sastanaka, strucnjaci su utvrdili: to su najverovatnije vanzemaljske letelice.
Zasto cuti americka vlada?
Vlada SAD-a uzdrzana je u pogledu NLO-a, iako vec gotovo 50 godina istrazuje taj fenomen. Ocigledno je da se kod tih istrazivanja, pod razlicitim imenima projekata, zaista vise rado o prikrivanju nego o ozbiljnom, naucnom radu. To najbolje zna astronom Alen Hjunek, u pocetku ostar kriticar "gluposti u vezi sa NLO-ima". Njemu je americko vazduhoplovstvo poverilo projekat za niz istrazivanja pod konspirativnim imenom Plava knjiga. Prihvatio je posao i godinama ostao krajnje skeptican na tragu fenomena NLO-a. On je obljasnoi pojavljivanje NLO-a ili kao odraze u vazduhu, kao sto je to bilo 1956. godine iznad americke drzave Micigen, ili je smatrao da se to ljudi poigravaju. Ali, sto se Hjunek vise udubljivao u rad i sto ga je vise obuzimala "grosnica NLO-a", to je postajao sve manje nepoverljiv: godine 1969. istrazivac je javno izjavio da projekat Plava knjiga, na kojem je radio godinama, nije nista drugo nego "antikampanja da bi se demantovale cinjenice". Zajedno sa drugim naucnicima, Hjunek je osnovao Centar za istrazivanje NLO-a u Ivstonu (americka drzava Ilinois). Detaljnim istrazuvanjima utvrdjeno je da se NLO-i pojavljuju u pravilnim razmacima. Svakih pet godina nizu se odgovarajuci prizori. I naucno je dokazano da za te predmete ne vaze prirodni zemaljski zakoni. Osim toga, leteca tela krecu se, navodno, nadzemaljskim brzinama. Americka vlada ne potvrdjuje postojanje letecih tela, ali ih i ne demantuje. Poput neke formule, neprestano se ponavlja sledece: cak i ako postoje NLO-i, oni nisu nikakva opasnost za SAD.
Da li NLO-i postoje odskora?
NLO-i su se od davnina pojavljivali na nebu, cak i u doba kada ljudi uopste nisu znali za meteoroloske balone, satelite i avione. Tako su za Novu godinu 1254. godine engleski svestenici u Sv. Albansu videli "neku vrstu broda u vazduhu, ljupke konstrukcije i prekrasne boje". Tako pise u manastirskoj hronici. Godine 1546. jedan dogadjaj u Bazelu je izazvao uzbudjenje u tada jos malom svetu: roj sjajnih stakala prekrio je nebo. To je videlo i potvrdilo na hiljade ljudi. Umetnici su naslikali ili urezali u bakar tu pojavu. Dana 2. oktobra 1816. godine stanovnici Edinburga (Skotska) ugledali su na nebu velika svetleca stakla u obliku polumeseca. Istrazivac iz opservatorije u Napulju izvestava 11. maja 1845. godine o staklima koja svetle zelenkasto. A 27. maja 1863. godine iz opservatorije u Cirihu videla su se "leteca stakla" koja ispustaju "placljive tonove". Oficiri vise britanskih ratnih brodova primecuju 15. maja 1879. godine u Persijskom zalivu dva velika "tocka koja se okrecu" i koja lete tik iznad povrsine vode. Godine 1879. zabelezen je ceo niz neobicnih pojava. Tako se iz Karlinvila (americka drzava Ilinois) izvestava da je sleteo veliki leteci brod. Kada su se znatizeljnici priblizili "predmetu", on se digao i nestao u oblacima. Iznada Kanzas Sitija 10.000 ljudi je u avgustu videlo vazdusni brod sa zmirkajucim svetlima koji je desetak minuta lebdeo iznad grada. Takodje u avgustu, Aleksandar Hamilton primetio je da je u blizini njegove kuce u Le Rou (americka drzava Kanzas) sleteo "veliki predmet". Letece telo opisao je ovako: "Sto metara dugacko, u obliku cigare i sjajno osvetljeno". U brodu se videlo sest bica. Kada je Hamilton prisao obljektu, on je ponovo krenuo i odleteo "neverovatnom brzinom". Ovaj spisak primera opazanja NLO-a iz vremena bez meteoroloskih balona i masovne histerije, mogao bi da se nastavi unedogled. .