Њушкање и праћење

[Radoje III]

zasto d, radovic kaze,da deca dobrih roditelja,nemaju nista cvrsto na sta bi se oslonili u zivitu?
to ne razumem

 

[havalius]

ovo nema bas direktne veze sa temom, ali pitam se sta ako primetis?
i ako po svemu sudeci deluje da je tako ali nisi i ne mozes da budes siguran?
skoro sam imala priliku da razgovaram o jednom detetu koje se po spoljnim manifestacijama gotovo sigurno drogira, a on to uporno negira
sve to nazalost, nije nesto sto je primetio njegov roditelj
kako uopste da dodjete do te istine koja je preduslov da bi se nesto promenilo?
niti mozes da ga optuzujes, ako nemas dokaz da je to tako, niti mozes da mu pomognes dok se to ne obelodani
ja ga jedva poznajem, i time nemam prema njemu odnos kao prema bliskoj osobi, ali sam, iskreno receno, odmah predlozila istragu

Pa, ne znam. Ako je neko službeno lice, moguće je preduzeti neku akciju. Ti si pravnik, kažeš da si predložila istragu, pretpostavljam da je u pitanju slučaj sa posla. Opet, može da primeti i nastavnik, profesor, valjda i oni imaju neku moć da pokrenu stvari u određenom smeru. Sad, šta će biti dalje, primarno zavisi od roditelja - neki ležerno gurnu problem pod tepih, krijući ''sramotu'', neki preuzmu svoj deo odgovornosti i bore se za svoje dete. Pouzdano znati da dete koristi drogu, na žalost, ne znači da će prestati sa tim, jer vrlo često izostane podrška bliskih ljudi. ******, život je nekom zla maćeha.

 

[*TASKA*]

Hellen odlicna je tema,i nemoj sad si se previse uozbiljila
Da li cu biti roditelj koji njuska i prati ne zna se,jos nije dotle doslo,ali ne mogu da garantujem da necu.Sa sinom otvoreno pricam odavno,droga, alkohol,o intimnijim stvarima vise muz.Hellen je u pravu sto kaze da opasnost vreba svuda.Ali dijete mora imati svoju privatnost,i ja to postujem.Prije nego udjem u njegovu sobu ja kucam,jedan primjer.Svjesna sam da ce proci kroz tezak period saznavanja i dobrog i loseg.I meni je ovo novo kao roditelju,ali treba biti veliki psiholog,postupiti ispravno a ne povrijediti njegovu sujetu i osjecanja.Znam da sam i ja tada bila osjetljivija,malo i buntovnik.Meni je razgovor najvise falio sa mojima,i nadam se da cu njihovu gresku ispraviti.Moji su isli samo na strogocu.
Ne znam svi smo mi razliciti,ali da bi vjerovali djetetu,sto kaze Pile treba se dijete upoznavati i vaspitavati od rodjenja.
Ali sta mi nikako nije jasno
kako oni koji nemaju djecu budu uvijek najpametniji "roditelji"?

 

[Lexa]

Шта мислите о тој врсти залажења у личне ствари?

Dok dete ne odraste bar delimično to i nije tako strašna stvar, dok ono ne primećuje može napraviti neku glupost, a da mi to i ne znamo..... posle toga to je ipak mala ličnost..... nije svejedno zadirati u privatnost, ipak je ono ima.

Mene nisu nešto kontrolisali, ali privatnost nikada nisam imala, to me je jako iritiralo. Brata manje-više, i šta znam..... mogu reći da sam imala retku slobodu da radim šta hoću i ostajem dokle hoću... gde hoću. To je zato što nikada nisam lagala, mada sad sam počela da ćutim o stvarima koje ih se, svakako, ne tiču

 

[vd]

И зато што сам скоро причала са родитељима вршњака моје деце где ми је већина њих рекла да изокола и повремено контролишу децу у смислу: повремено им завире у смс, понекад их издалека надзиру док су са друштвом на улици, тек да виде са киме се друже и шта раде...

Сад тек размишљам, ко зна, можда су и мене моји некада тако контролисали, али никада то нисам ни приметила ни осетила...
Можда тај систем и није тако лош...

Hellen zabrinjavaš me
otkad je ponašanje većine kriterijum za procenu sebe u pozitivnom smislu?

 

[gost 36952]

pa loš je....jer ćete da utripoojete glooposti........i prećiće vam u naviku....

A sta ako nisu gluposti?

 

[gost 36952]

Била сам на више различитих семинара на којима су говорили и психијатри, и психолози, и полицајци, и лечени наркомани, и људи из невладиних и хуманитарних организација који се баве тиме...
И тамо је речено, а писало је и у многим брошурама које су штампане тим поводима...

I ja sam to cula na tv-u i od narkomana i od strucnjaka i to mnogo puta.

 

[gost 10000]

a je l mleko crno?......nije....da li je pretooranje stvarno način da saznaš.....ne možeš da provališ da ti dete doova povremeno.... provalićeš tek kad se navooče...a navooći će se, što kaže mačkić najčešće zbog problema u porodici, u emotivnom razvoju, socijalizaciji....begu od realnosti na koji ih roditelji nisu pripremili...........ako ti je dete nesigoorno, nezainteresovano, doogo van kooće.....nemaš komoonikaciju sa njim je pokazatelj.......a ne daj ti torbu.....pa da pretoora mama....mama će tada možda da otkrije nešto o torbi, a ne o svom sinu....on je za nju nepoznanica.....jer ne bi pretoorala...to je poenta.....
.......lexa reče jednu pametnu stvar, koju je hellen previdela...a ja se setio jer je to osnova svega....nema laži....ne sme da se laže od malih nogu.......gde si bilo? u bioskopu.........a ne...kod pere radili matematiku...i mora da se kažnjava za laž i samo za laž....naravno da će roditelji steći poverenje i neće te pitati za intimne stvari, samo tvoje...roditeljima je osnovno da se dete pravilno razvija, ne da li je "imao" nešto sa zoricom....pametni roditelji znaju gde je granica....a nerazoomni roditelji će od školske torbe preći i na pretooranje račoona za strooju u kooći svog sina, ne mož da omane........a sva su deca sklona lažima....vaspitavanje je proces...sticanje poverenja ne može da se uterooje..........to zna hellen i neće biti problema..........

 

[*milkshake*]

Hm, mislim da ti strucnjaci preteruju zato sto su se previse sretali sa slucajevima narkomanije.
Imam jednu drugaricu kojoj je cale policajac, i stalno je uplasen da bi nesto moglo da joj se desi... mora da je kuci u 9 itd... Profesionalna deformacija Pa tako i ovde. I tako dolazimo do savetovanja roditelja na PARANOJU.

Ti poznajes svoje dete, i znas da li je ono sklono time. E, sad, reci cete da svaki roditelj misli tako, pa ipak necija deca postanu narkomani. U tome je razlika. Ima roditelja koje stvarno briga za dete, i koji uopste ne razmisljaju o njemu. Smatram da takvo dete ima vece sanse da postane narkoman - ko sto neko vec rece, sve potice iz porodice.

 

[S_K_V_O]

Pa, ne znam. Ako je neko službeno lice, moguće je preduzeti neku akciju. Ti si pravnik, kažeš da si predložila istragu, pretpostavljam da je u pitanju slučaj sa posla. Opet, može da primeti i nastavnik, profesor, valjda i oni imaju neku moć da pokrenu stvari u određenom smeru. Sad, šta će biti dalje, primarno zavisi od roditelja - neki ležerno gurnu problem pod tepih, krijući ''sramotu'', neki preuzmu svoj deo odgovornosti i bore se za svoje dete. Pouzdano znati da dete koristi drogu, na žalost, ne znači da će prestati sa tim, jer vrlo često izostane podrška bliskih ljudi. ******, život je nekom zla maćeha.

ma jok, kakvu istragu sa posla
ja to figurativno
predlozila sam da mu prevrnu dzepove

 

[*TASKA*]

Lako je kad se gleda sa objektivne strane.

 

[havalius]

ma jok, kakvu istragu sa posla
ja to figurativno
predlozila sam da mu prevrnu dzepove

E, lepo se zalomih. Da je moje dete i da ozbiljno sumnjam da se drogira, ja bih mu predložila da da krv, mokraću na analizu kako bi me razuverio, a ako odbije, odsekla bih mu pramičak kose kad spava ili pokupila dlake sa češlja ili iz kade i odnela na analizu.

 

[S_K_V_O]

nema veze
e a znas da su ga vodili da da mokracu (ali samo na travu, a sumnja se i na nesto ozbiljnije)
i trazili su saglasnost deteta ako je navrsilo 10 godina
mada su uspeli da ga istestiraju, i to vise puta, vidi i to medicinsko osoblje o cemu se radi
ja se generalno slazem sa munjinim poslednjim postom
ali treba pored ljubavi imati razvijenu svest pa biti takav roditelj
a koliko procenata je takvih?

 

[mackica ns]

Ja samo znam da ako je moja mama čitala moje dnevnike, to je moglo više štete da nanese njoj nego meni :?
Stvarno ne treba roditelji da znaju sve o deci zbog njih samih.

 

[moje srce]

Hmm... ja verujem u to da narkosi nastaju prvenstveno zbog nejasne pozicije u porodici. Ipak sve to pocite iz same kuce. Znam dva narkosa (i to ozbiljna, ne ono puse travu) koji su izuzetno bili i ostali nesrecni u svojim porodicama, i nisu sigurni u roditeljsku ljubav.

isto...

 

[havalius]

Za S_K_V_O

E, a ne samo to što Munja i Mačkić kažu. Čudo jedno kako mnogi roditelji ništa ne znaju o drogama. Sećam se jednog dečka koji je 'ladno u saksijama ispred ulaznih vrata kuće gajio travu, a na pitanje roditelja šta mu je to, složio im je priču da je to nešto za povećavanje mišićne mase, nešto je u to vreme bilo popularno, ne sećam se šta. Ljudi su mu poverovali, ne znaju kako izleda list marihuane, taman posla da prepoznaju kako izgleda naduvana osoba. Edukacija je zakon.

 

[pile_babino]

Pazi, to je tvoje dete, dakle nosi tvoje gene. Seti se kako si se ti ponasala u njegovim/njenim godinama. Da li bi ti prijalo da svojim roditeljima pricas o tome kako si bila na orgiji? A i zasto bi to uopste njih interesovalo, jel tako? Njhov posao, a sada tvoj, je da svoje dete edukujes maximalno i da ga jednostavno pustis da zivi svoj zivot. Jednostavno budi tu kada ti dete dodje da pita za savet, ali nemoj da ga juris da bi ga posavetovala.
Evo bas me interesuje jedna stvar, pa eto da pitam jednog roditelja, tj tebe - zasto uvek pomislis da ce se nesto lose desiti tvom detetu? Da li mozes da budes toliko sigurna u vaspitanje svog deteta da mozes da se uzdas u njegov/njen sud?

Pa bas tako nosi moje gene. Sto bi znacilo ko zna sta ce da bude i kakav ce zeznuti karakter da ima
orgije su bile rec za neku brljotinu....mislim da si pogresno shvatila ono sto sam ja htela da kazem...
a posle ne mislim da ce mu se nesto lose desiti...nego mislim na sva iskusenja u koja ce doci...ponavljam se ali mislim na drogu, alkohol, kriminal...sto ne znaci da zelim da ga cuvam u staklenom zvonu...i sa mnom i bez mene on ce proci kroz svakojaka iskustva...
a i s'obzirom na te moje gene...ne znam da li cu uspeti da pobegnem mnogo od "opanaka" mojih roditelja...sto se one njihove lose strane tice... nisam ni ja volela sto me uhode, pa ne bih ni ja volela da uhodim...ne volim da neko ni na koji nacin krsi moju privatnost vise od onoga sto dozvolim, pa iz toga da ne zelim ni da je nekome ugrozavam...
sve su ovo preispitivanja jednog mladog roditelja, sto, mozda, i nema mnogo veze sa Helleninom temom, ali ako ja sebi postavim to isto pitanje, a zamislim sebe i svoje roditelje sigurno je da bih uradila nesto...a posto nismo umeli da pricamo onda bih pribegla bezbolnijoj metodi koju je upotrebila hellenina mama, samo da bih znala gde da trazim svoje dete ako je u nevolji...sa ove distance toliko na ovu temu
a sada ja sam mlada mama i nadam se od sveg srca da cu svoj posao odraditi sto bolje budem mogla...ma i bolje od toga...da ga odradim onako da neke stvari budu dobro odradjene za njegovo dobro (mislim na vaspitanje)...pa nadam se da sam sad shvacena

 

[Kad_LupimLupim]

Е, кад лупиш, стварно лупиш!

Nije smeshno, Helen, kad se malo razmisli.

 

[gost 79626]

Malo je reci da sam sokirana vasim odgovorima :|
Da roditelj cita sms poruke, prisluskuje razgovore i slicno mogu da razumem, ali dnevnik je nesto najintimnije. Do sad sam racunala da ne treba posebno da ga krijem od mojih roditelja[uvek stoji na istom mestu] ali nakon vasih postova pocinjema da se pitam da li mogu da nastavim da im verujem da ga ne citaju [sto sam do sada uzimala zdravo za gotovo]. Cim se diskonektujem idem da ga bolje sakrijem :shock:
Shvatate li vi, da ako se dete unese u taj dnevnik, ako pise sve sto ga muci, i vi to procitate... TO JE KRAJ poverenja!
Normalno je da se brinete za dete, ali citanje dnevnika je stvarno previse.

Pisala sam dnevnik kao klinka i mislim da ga nisu citali
Kad sam ga kasnije otvorila, bilo me je sramota od sebe same, sta sam sve pisala. Neke stvari treba da se zadrze samo za sebe, neke druge i treba da odu u zaborav.
Vazno je da deca znaju da su neki problemi koji im se desavaju normalni, prolazni, deo odrastanja. Takodje i da roditelji ne zaborave da su i oni nekad imali iste zelje, strahove, potrebe.

 

[Ines1864]

Pisala sam dnevnik kao klinka i mislim da ga nisu citali
Kad sam ga kasnije otvorila, bilo me je sramota od sebe same, sta sam sve pisala.

Isto .

 

[scarlet.ohara]

i ja. ja sam svoj čak bacila da mi ne ide na živce

 

[medved_bg]

Moji su sprovodili kontrolu bez prestanka, granica i skrivanja, naprotiv. Njihovo ubeđenje u opravdanost i pravo na apsolutnu kontrolu na osnovu argumenta "ja moram da znam šta ti misliš, govoriš i radiš, jer ja sam ti roditelj i brinem se za tebe" je i na mene i na sestru imalo sve samo ne planirani efekat...
U principu se svodilo na to da sve što pronađu u džepovima i radnim stolovima, a što ima "problematičnu" sadržinu stave na sto i sačekaju nas na "brifingu". Nekad se postupak sprovodio u smislu kazne, u slučajevima popuštanja u školi, kašnjenja kući i sl...."sedi tu, pa da vidimo šta imaš ovde".
Elem, poenta je u tome da sam vrlo, vrlo rano naučila da prvo treba da nađem dobro mesto za skrivanje dnevnika pre nego počnem da ga pišem, da smislim uverljivu priču o ovom-onom pre nego što dođem kući i pritom sve iskoordiniram sa društvom, da falsifikujem đačke knjižice i lekarska opravdanja
E sad kao matora: Nije da mi to razvijanje snalažljivosti nije poslužilo u životu, niti se toga sećam sa traumom, ali...
Iako je moj veseli pubertet pao u veselim devedesetim u zaebanom kraju, (što znači brljalo se svašta)ispadoh na kraju dobro dete Samo što za to ne mogu da zahvalim mojim roditeljima. Za oko recimo 70% nisu imali pojma, samim tim nisu mogli da mi pruže pomoć. Sad kad se sećam toga, u nekim stvarima sam imala sreće...

Neam pojma šta ću ja raditi kad budem imala klince, ali ne može se sve amnestirati roditeljskom brigom. Možda se ta granica nalazi na tački kad dete počne da ti priča ono što želiš da čuješ. Samo što to znači da si granicu već prešao. Zaebano.

 

[gost 52128]

Moji roditelji me nisu spijunirali, nisu bili strogi i nisu mi preturali po stvarima. Mentalni sklop im je drugaciji - pricali su sa nama o svemu i svacemu, jos kao klinci smo znali sta je narkomanija, nezeljena trudnoca i tako to Sada kada razmisljam o tome shvatam kakvi su bili heroji - nikada nas nisu smarali svojim strahovima, a sigurno su se bojali jer nisu bili ni naivni ni neinformisani...
Ne znam kakav roditelj bih ja bila (ili kakav cu biti). Mozda malo manje tolerantan? Mislim da dnevnik nikada ne bih citala - svako ima pravo na svoje misli - ali mozda bih malo zavirila u fijoke da vidim da li sakrivaju neke narkotike? U stvari, sigurno znam da bih to uradila. Jeste grozno, ali morala bih bar da probam da saznam - nikada im nista ne bih rekla direktno, ali bih onako izokola mozda povecala broj strasnih (i istinitih) prica o drugarima koje je unistila droga...

 

[Mali čičak]

Ja samo znam da ako je moja mama čitala moje dnevnike, to je moglo više štete da nanese njoj nego meni :?
Stvarno ne treba roditelji da znaju sve o deci zbog njih samih.

To i ja kazem za moju...
Verujem da bi joj sada bilo draze da nije citala... ali ko cacka mecku...
E moja mama je nedavno krenula da salje neki mail i procitala moju poruku upucenu bratu, a pisalo je kako me smara do bola, kako cu da poludim itd... Prvo je glumila kao sve ok... ali ja je provalila... i onda me je svojim uznemirenim glasicem pitala:" pa dobro maki, jel ja tebe toliko smaram?"

 

[Mali čičak]

Kad sada gledam takve situacije i pisanje dnevnika mislim da ga nikad ne bi ni pisala da sam imala potpuno poverenje u roditelje vec bi sve to njima lepo rekla...
Mislim da to sto mladi ljudi pisu u dnevnik da su to neke stvari kojih se oni stide da podele sa nekim... bilo sta da je u pitanju...