- Poruka
- 403.450
Naučnici upozoravaju da se gotovo ceo Njujork polako sleže pod sopstvenom težinom - i to bukvalno.
Najnovije istraživanje otkriva da je impresivnih 760 miliona tona čelika, betona i stakla pritisnulo tlo ispod „grada
koji nikad ne spava“, pa se pojedini delovi milionske metropole spuštaju brže nego drugi.
I dok zvuči kao zaplet iz filma o katastrofi, naučnici naglašavaju da je ovo sasvim realan, meren i zabrinjavajući trend.
Dok se Njujork spušta, okolna voda, naravno, raste. Kombinacija podzemnog sleganja i ubrzanog porasta nivoa mora stvara „savršen” rizik za priobalne četvrti. Obale Menhetna, Bruklina i Kvinsa posebno su ranjive, a stručnjaci podsećaju da je ova suptilna, tiha pretnja jednako ozbiljna kao i orkanske oluje koje povremeno pogađaju grad. Jer dok oluja dođe i prođe, sleganje tla je konstantno i neumoljivo, piše Dejli mejl.
Neki delovi grada tonu svega nekoliko milimetara godišnje, dok drugi propadaju i duplo brže. Razlozi za to su ogromna koncentracija nebodera, složena geologija ispod njih, ali i ljudska aktivnost koja menja raspored podzemnih voda. Što je više tereta iznad, to je veći pritisak na već opterećeno tlo, a gravitacija, naravno, radi svoje.
Najnovije istraživanje otkriva da je impresivnih 760 miliona tona čelika, betona i stakla pritisnulo tlo ispod „grada
koji nikad ne spava“, pa se pojedini delovi milionske metropole spuštaju brže nego drugi.
I dok zvuči kao zaplet iz filma o katastrofi, naučnici naglašavaju da je ovo sasvim realan, meren i zabrinjavajući trend.
Dok se Njujork spušta, okolna voda, naravno, raste. Kombinacija podzemnog sleganja i ubrzanog porasta nivoa mora stvara „savršen” rizik za priobalne četvrti. Obale Menhetna, Bruklina i Kvinsa posebno su ranjive, a stručnjaci podsećaju da je ova suptilna, tiha pretnja jednako ozbiljna kao i orkanske oluje koje povremeno pogađaju grad. Jer dok oluja dođe i prođe, sleganje tla je konstantno i neumoljivo, piše Dejli mejl.
Neki delovi grada tonu svega nekoliko milimetara godišnje, dok drugi propadaju i duplo brže. Razlozi za to su ogromna koncentracija nebodera, složena geologija ispod njih, ali i ljudska aktivnost koja menja raspored podzemnih voda. Što je više tereta iznad, to je veći pritisak na već opterećeno tlo, a gravitacija, naravno, radi svoje.
