Njoj jedna pesma (ponovljeno)

Koliko je tebi proslo dana?
Meni je mnogo,da ne moze vise.
Tamo ti je,kazes,dobro,
a kazu i da vreme sve nam brise.

Izbrisano nije to da mi falis,
da mi te je oduvek bilo malo,
ni mesto ono u srcu gde si bila.
Prazno je,za tebe ostalo.

Ne trazim da se opet vratis
i budes ono sto si nekada bila,
niti bih volela da patis.
Ne bih da ti ja skupim krila.

Znam da moram biti samo svoja,
da naucim da se borim i sama,
da uzimam,dajem,smejem se i placem.
Hocu,samo me zagrli,mama.

 

[orfej sa ibra]

Bojim se ću te preboleti… Znam, čudno je, ali bojim se.
Zna se dogoditi da se probudim ponekog jutra i ne mislim na tebe.

Šta više, uverena sam kako mi ne trebaš. Ali nisam srećna. Ja te želim zaista.
Jer kako ću onda skratiti sekunde, misleći na tebe sa suzama i osmehom?

Ako te prebolim, nestaju i suze i osmeh. Ja prestajem biti ja bez tebe.
I toga me strah. Ne želim te preboleti, jer to bi značilo da si se zauvek odselila iz mog srca.

 

[Whispers]

Bojim se ću te preboleti… Znam, čudno je, ali bojim se.
Zna se dogoditi da se probudim ponekog jutra i ne mislim na tebe.

Šta više, uverena sam kako mi ne trebaš. Ali nisam srećna. Ja te želim zaista.
Jer kako ću onda skratiti sekunde, misleći na tebe sa suzama i osmehom?

Ako te prebolim, nestaju i suze i osmeh. Ja prestajem biti ja bez tebe.
I toga me strah. Ne želim te preboleti, jer to bi značilo da si se zauvek odselila iz mog srca.