Njeno veličanstvo petica (i kad je ona kruna neostvarenih roditeljskih ambicija)

[Lagerta]

Borba za tron, kada su deca u pitanju, počinje još od rođenja. Mame upoređuju težinu i dužinu tek rođenih beba, pa koliko napreduju po mesecima, kada je dete počelo da sedi, govori prve reči, pravi prve korake…

U parkićima čujete razgovore mladih roditelja koji stalno licitiraju “uspehe” svojih mališana, pokušavajući jedni drugima da pokažu superiornost njihovih malih genijalaca u odnosu na njihove vršnjake. Tako sam nedavno čula da se sa pohađanjem mnogobrojnih aktivnosti započinje već od 2 godine, da bi se došlo do toga da roditelji deteta od 4 godine imaju gust raspored, sa celodnevnim obavezama, od ponedeljka do subote, u kome jedva da stižu da ga prevezu od jedne do druge.


Sve te aktivnosti pojedinačno su sjajne, lepo i kvalitetno osmišljene i na svakoj njihovo dete ima priliku da se razvija i uči nove stvari. Ono što je po mom mišljenju sporno, jeste da se postavlja pitanje na koje mi je teško da nađem dovoljno dobar odgovor, a to je:

KADA JE TO DETE SAMO DETE?
U kom to delu dana, nedelje, meseca, godine ono ima priliku da se spontano igra svojim lutkama ili autićem, da trči i isprobava svoje granice u neobavezno smišljenim igrama sa decom na igralištu?

 

[Lagerta]

Za kakav bi to život sve te razvojne aktivnosti trebalo da ga pripreme?

Takav trend polaskom deteta u školu se samo pojačava, jer tada se već uvode ocene i njeno veličanstvo petica kao neprikosnovena mera vrednosti deteta. Dete u želji da ne izneveri očekivanja svojih roditelja ulaže puno truda da dosegne sve one visine koje naslućuje da treba da osvoji. I neko vreme zaista i uspeva u tome, roditelji su srećni, a kada su roditelji srećni, srećno je i dete, jer je voljeno i prihvaćeno, jer je najbolje.

S vremenom zahtevi postaju veći, predmeta je više i gradiva je više, treninzi, časovi jezika, a dete bi malo da izađe napolje sa drugarima da se igra klikerima ili vozika biciklom.

Tada dolazi do prvih sukoba sa roditeljima, oni insistiraju na tome da se mora pratiti postavljeni trend i da se ne sme brukati pred odeljenjem, učiteljicom, nastavnikom. Deca se u ovim situacijama najčešće opredeljuju za jednu od dve mogućnosti.



Prva mogućnost je kada dete počinje da ulaže dodatni napor da postigne očekivanja roditelja da mora i treba da bude najbolji, guši svoje želje i potrebe i danonoćno nosi taj teret na svojim leđima. Stalno ga prati osećaj nedovoljnosti, povlači se u sebe, a njegovo samopouzdanje je sve niže, jer mu se čini da šta god da radi, da to nije dovoljno dobro. Dugoročno takvo dete izrasta u osobu punu nesigurnosti i strahova, sa željom da stalno zadovoljava tuđe potrebe, ali ne i svoje.

Druga mogućnost koju pojedina deca biraju jeste bunt, počinju namerno da krše pravila kako u školi, tako i kod kuće i tada dolazi do ozbiljnih sukoba sa roditeljima. Deca kontriraju roditeljima, biraju problematično društvo, okreću se rizičnim oblicima ponašanja. Sve u želji da svojim roditeljima pokažu da neće da budu ono što oni žele, a s druge strane i da privuku njihovu pažnju i ukažu im na svoje autentične potrebe koje su hronično nezadovoljene, a to su prihvatanje i bezuslovna ljubav roditelja.

Neostvarene ambicije roditelja su ogroman teret za njihovu decu koji pravi razdor u porodici i unazađuje odnos između deteta i roditelja. Stoga je važno da roditelj sa sobom naprav razliku između lične ambicije i ljubavi i želje za realizacijom punog potencijala svog deteta.

Suština se može izreći u svega nekoliko reči i za to bih citirala reči psihološkinje Mjurijel Džejms koja kaže da su 4 osnovne funkcije roditeljstva da decu nauče da:

● misle
● vole
● rade
● uživaju

Da nauče da misle mogu samo ako se trudimo da im ne namećemo svoje stavove i način posmatranja sveta, nego im pomažemo da sami tumače sve što ih okružuje.

Da vole im možemo pokazati ličnim primerom i odnosom sa njima samima, partnerom i ostalim članovima uže i šire porodice. Gde ćemo pokazati šta je to razumevanje i podrška, ljubav i zaštita.

Da rade će početi da uče kod kuće, a nastaviti u vrtiću, školi, fakultetu, tako što ćemo ih učiti preuzimanju lične odgovornosti za dobro i loše što činimo, a i tako što nećemo obaveze izvršavati umesto njih i za njih.

Da uživaju treba da nauče posmatrajući nas koji kao odrasli umemo da se zaigramo onako iskreno dečji i oponašamo njihovu spontanost.
Link

 

[Senna]

Kad dobijem 5, majka je zvala pola komsiluka na kafu

 

[Lagerta]

Kad dobijem 5, majka je zvala pola komsiluka na kafu

Koji si razred bio ?

 

[hm337]

Kad dobijem 5, majka je zvala pola komsiluka na kafu

mene roditelji nisu ni pohvalili ni za jednu peticu..to se nekako podrazumevalo da ja uvek imam sve petice...osim na faklultetu naravno...

 

[Senna]

Koji si razred bio ?

Svaki razred imao svoju tezinu 😁

 

[Lagerta]

Ovo je tekst o roditeljima koji roditeljstvo ne doživljavaju na pravi načina posebno neuspehe svoje dece, već ih nekako projektuju na svoje propale ambicije. Time štete deci a nisu ni svesni.

 

[Senna]

Ovo je tekst o roditeljima koji roditeljstvo ne doživljavaju na pravi načina posebno ne uspehe svoje dece, već ih nekako projektuju na svoje propale ambicije. Time štete deci a nisu ni svesni.

A ja mislio da se pohvalim nekim svojim peticama 😁

 

[Lagerta]

A ja mislio da se pohvalim nekim svojim peticama 😁

Samo ako i sada imaš koristi od njih

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Ocjenjivanje treba ukinuti. Uvesti + i -, prošla-nije prošla. E kad je riječ o ocjenjivanju tu mogu da kritikujem, osim roditelja, nastavnike. Mnogi nastavnici daju ocjenu po navici. Npr. dijete je "upoznala" kao odlikaša, nastavnica daje 5 čak i ako je odgovor bio za 3. Ali daje i manje uspješnom učeniku 3 čak i kada zna za 5. To je najčešće u višim razredima osnovne škole pa ti odlikaši imaju probleme, prvo na eksternoj maturi na kraju osnovne (ne znam da li u Srbiji ima eksterne mature?) a onda i u nižim razredima srednje-jer tamo postane jasno da petice iz 7., 8. i 9. razreda i nisu bile baš petice.

 

[Senna]

U prvom razredu osnovne sam imao sve petice i kao nagradu dobio knjigu "Muva bez glave"
Ne znam da li je @Baudrillard to citao

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

U prvom razredu osnovne sam imao sve petice i kao nagradu dobio knjigu "Muva bez glave"
Ne znam da li je @Baudrillard to citao

I ta je knjiga odredila tebe kao osobu vazda si ko bez glave

 

[Senna]

I ta je knjiga odredila tebe kao osobu vazda si ko bez glave

Sva sreca pa je nisam procitao 😁

 

[Black_star]

Moja skolska i u osnovnoj i u gimaziji sve petice, vukovac, roditelji prosvetni radnici, zahtevni, doduse ona bez brace,sestara, jedinica.. a i visprena svakako.
Danas uspesna, svetski putnik, vodi filijalu svetske mobilne mreze za evropu...srecno udata za strejndzera. Tako da stvari s peticama mozda imaju dve strane.

 

[Sizif]

A ja mislio da se pohvalim nekim svojim peticama 😁

Ja sam petice tek počeo dobijati na fakultetu.

 

[Senna]

Ja sam petice tek počeo dobijati na fakultetu.

Jesi li kuvao kafe i castio komsiluk 😁

 

[UltraVioletna]

U petak sam baš pričala u školi sa učenicom koja je,zbog batina koje dobija kući kad ima ocenu ispod 5, dogurala do psihijatra a izgleda i da će biti izmeštena iz porodice.

 

[крсташ]

Borba za tron, kada su deca u pitanju, počinje još od rođenja. Mame upoređuju težinu i dužinu tek rođenih beba, pa koliko napreduju po mesecima, kada je dete počelo da sedi, govori prve reči, pravi prve korake…

U parkićima čujete razgovore mladih roditelja koji stalno licitiraju “uspehe” svojih mališana, pokušavajući jedni drugima da pokažu superiornost njihovih malih genijalaca u odnosu na njihove vršnjake. Tako sam nedavno čula da se sa pohađanjem mnogobrojnih aktivnosti započinje već od 2 godine, da bi se došlo do toga da roditelji deteta od 4 godine imaju gust raspored, sa celodnevnim obavezama, od ponedeljka do subote, u kome jedva da stižu da ga prevezu od jedne do druge.


Sve te aktivnosti pojedinačno su sjajne, lepo i kvalitetno osmišljene i na svakoj njihovo dete ima priliku da se razvija i uči nove stvari. Ono što je po mom mišljenju sporno, jeste da se postavlja pitanje na koje mi je teško da nađem dovoljno dobar odgovor, a to je:

KADA JE TO DETE SAMO DETE?
U kom to delu dana, nedelje, meseca, godine ono ima priliku da se spontano igra svojim lutkama ili autićem, da trči i isprobava svoje granice u neobavezno smišljenim igrama sa decom na igralištu?

Одлично запажање. Родитељи се надмећу међусобно преко деце и терају их да раде оно што не желе, као и да постижу резултате изван њихових могућности.

 

[Lagerta]

U prvom razredu osnovne sam imao sve petice i kao nagradu dobio knjigu "Muva bez glave"
Ne znam da li je @Baudrillard to citao

Vidiš kako te je učiteljica dobro procenila

 

[Lagerta]

Ja sam petice tek počeo dobijati na fakultetu.

Mislim da lažeš

 

[Lagerta]

Одлично запажање. Родитељи се надмећу међусобно преко деце и терају их да раде оно што не желе, као и да постижу резултате изван њихових могућности.

Najgore što ne shvataju koliko štete nanose svojoj deci , na žalost. Deca, kao statusni simbol, grubo, ali često istinito.

 

[Senna]

Vidiš kako te je učiteljica dobro procenila

Ucitelj

 

[крсташ]

Najgore što ne shvataju kolik štete nanose svojoj deci , na žalost. Deca, kao stausni simbol, grubo, ali često istinito.

Да. Све чешће примећујем да људи истичу свој пород као статусни симбол, а не као нешто што искрено и истински воле. Знам људе који имају децу и који често то говоре другима, а највише онима без деце, као да покушавају да се представе успешнима и бољима. Још важније је и то што их знам више од 20 или 25 година и што ми је познато због чега то истичу - раније нису били довољно признати у друштву.

Некима ни тај одличан успех није довољан и онда захтевају да им деца похађају разне ваннаставне активности у виду спорта, музике или нечег другог, што опет истичу пред другима и наводе награде и трофеје.

Деца прихвате, са мање или више отпора, то што им родитељи наметну, а у каснијем животном добу схвате и некада признају јавно да то нису желели и да од тога на крају нису имали ништа, као и да им није пријало.

 

[Lagerta]

Ocjenjivanje treba ukinuti. Uvesti + i -, prošla-nije prošla. E kad je riječ o ocjenjivanju tu mogu da kritikujem, osim roditelja, nastavnike. Mnogi nastavnici daju ocjenu po navici. Npr. dijete je "upoznala" kao odlikaša, nastavnica daje 5 čak i ako je odgovor bio za 3. Ali daje i manje uspješnom učeniku 3 čak i kada zna za 5. To je najčešće u višim razredima osnovne škole pa ti odlikaši imaju probleme, prvo na eksternoj maturi na kraju osnovne (ne znam da li u Srbiji ima eksterne mature?) a onda i u nižim razredima srednje-jer tamo postane jasno da petice iz 7., 8. i 9. razreda i nisu bile baš petice.

Ocene često mogu biti pokazatelj celokupnog odnosa deteta prema predmetu i nastavniku, što znači, da je kod učiteljice imalo pozitivan stav ili dobar odnos prema njenom načinu predavanja dok u višim razredima ne ostvari odnos prema nastavniku, ne prihvata ili mu ne odgovara njegov način predavanja i može izgubiti interesovanje za predmet. Da ocene nisu presudne i jedino merilo nečijeg znanja je opštepoznato , ali jesu neophodne jer moraju bar na neki način imati saznanja o svom napretku ili nazadovanju.

 

[Берекин]

Borba za tron, kada su deca u pitanju, počinje još od rođenja. Mame upoređuju težinu i dužinu tek rođenih beba, pa koliko napreduju po mesecima, kada je dete počelo da sedi, govori prve reči, pravi prve korake…

U parkićima čujete razgovore mladih roditelja koji stalno licitiraju “uspehe” svojih mališana, pokušavajući jedni drugima da pokažu superiornost njihovih malih genijalaca u odnosu na njihove vršnjake. Tako sam nedavno čula da se sa pohađanjem mnogobrojnih aktivnosti započinje već od 2 godine, da bi se došlo do toga da roditelji deteta od 4 godine imaju gust raspored, sa celodnevnim obavezama, od ponedeljka do subote, u kome jedva da stižu da ga prevezu od jedne do druge.


Sve te aktivnosti pojedinačno su sjajne, lepo i kvalitetno osmišljene i na svakoj njihovo dete ima priliku da se razvija i uči nove stvari. Ono što je po mom mišljenju sporno, jeste da se postavlja pitanje na koje mi je teško da nađem dovoljno dobar odgovor, a to je:

KADA JE TO DETE SAMO DETE?
U kom to delu dana, nedelje, meseca, godine ono ima priliku da se spontano igra svojim lutkama ili autićem, da trči i isprobava svoje granice u neobavezno smišljenim igrama sa decom na igralištu?

Колико често од родитеља чујеш реченицу:"питали смо га/је кући, све је знао/знала"?