RoccoS
Veoma poznat
- Poruka
- 11.405
Nišlije zbog dugova ostaju bez kuća
17. decembar 2010. | 08:07 | Izvor: Politika
Niš -- U Osnovnom sudu u Nišu na oglasnoj tabli nema više slobodnih mesta za nove presude o prodaji i licitaciji imovine zbog neisplaćenih dugova, kredita i pozajmica.
Vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Nišu Saša Bošković kaže da "oglasna tabla našeg suda sve govori – 'dug je zao drug'.
Kraj ove 2010. godine obeležava pojava koja nije nova, ali koja u prošlosti nikada nije bila takvih razmera – od dužnika se naplaćuju potraživanja skoro isključivo sudskim putem.
"Više bukvalno nema mesta za sudske odluke i izvršna rešenja kojima se dužnici obavezuju da poveriocima izmire dugovanja u određenom roku, a skoro da nema prostora ni za rešenja izvršnog odeljenja našeg suda kojima se javno oglašava prodaja imovine onih koji nisu izmirili dugovanja", objašnjava Bošković.
U Izvršnom odeljenju Osnovnog suda šefica Gordana Nikolić navodi da je u arhivi ove službe suda iz relativno kratkog vremenskog perioda na desetine hiljada (!?!) izvršnih rešenja i da ih je iz dana u dan sve više.
"Pošto je sproveden celokupan sudski postupak kroz koji se dokazuje da dug postoji i nije sporan, čime su rešenja za izmirenje dugova izvršna, prelazi se na prinudnu naplatu. Trenutno je 77.000 izvršnih rešenja za naplatu dugovanja na osnovu verodostojnih dokumenata. Od toga je čak 26.000 izvršnih odluka za izmirenje duga plenidbom pokretne i nepokretne imovine, a 5.500 izvršnih rešenja za prodaju nepokretnosti. To znači da se imovina dužnika oglašava na prodaju i prikupljenim sredstvima izmiruje deo ili cela potraživanja poverilaca", kaže ona.
Izvršni sudija Slavica Folić dodaje da je "mnogo bilo zaduživanja za stambene, potrošačke kredite, kupovinu automobila na kredit ili lizing ugovore, a koji se sada ne otplaćuju".
"Kako se uvek prilikom sklapanja ugovora unosi garancija, nakon prestanka otplate kredita ili lizing obaveza, tu garanciju preuzimaju poverioci – banke, agencije ili druge organizacije. Stotine stanova, kuća, vikendica, automobila i druge imovine, što je u ugovorima garancija, odnosno hipoteka na kredit, oglašeno je na prodaju", kaže ona i dodaje da mnogo od toga više ne pripada dužnicima, već bankama i drugim poveriocima i oni odlučuju da to prodaju, jer očigledno ne postoji drugi mehanizam da se dug naplati.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=12&dd=17&nav_id=479895
17. decembar 2010. | 08:07 | Izvor: Politika
Niš -- U Osnovnom sudu u Nišu na oglasnoj tabli nema više slobodnih mesta za nove presude o prodaji i licitaciji imovine zbog neisplaćenih dugova, kredita i pozajmica.
Vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Nišu Saša Bošković kaže da "oglasna tabla našeg suda sve govori – 'dug je zao drug'.
Kraj ove 2010. godine obeležava pojava koja nije nova, ali koja u prošlosti nikada nije bila takvih razmera – od dužnika se naplaćuju potraživanja skoro isključivo sudskim putem.
"Više bukvalno nema mesta za sudske odluke i izvršna rešenja kojima se dužnici obavezuju da poveriocima izmire dugovanja u određenom roku, a skoro da nema prostora ni za rešenja izvršnog odeljenja našeg suda kojima se javno oglašava prodaja imovine onih koji nisu izmirili dugovanja", objašnjava Bošković.
U Izvršnom odeljenju Osnovnog suda šefica Gordana Nikolić navodi da je u arhivi ove službe suda iz relativno kratkog vremenskog perioda na desetine hiljada (!?!) izvršnih rešenja i da ih je iz dana u dan sve više.
"Pošto je sproveden celokupan sudski postupak kroz koji se dokazuje da dug postoji i nije sporan, čime su rešenja za izmirenje dugova izvršna, prelazi se na prinudnu naplatu. Trenutno je 77.000 izvršnih rešenja za naplatu dugovanja na osnovu verodostojnih dokumenata. Od toga je čak 26.000 izvršnih odluka za izmirenje duga plenidbom pokretne i nepokretne imovine, a 5.500 izvršnih rešenja za prodaju nepokretnosti. To znači da se imovina dužnika oglašava na prodaju i prikupljenim sredstvima izmiruje deo ili cela potraživanja poverilaca", kaže ona.
Izvršni sudija Slavica Folić dodaje da je "mnogo bilo zaduživanja za stambene, potrošačke kredite, kupovinu automobila na kredit ili lizing ugovore, a koji se sada ne otplaćuju".
"Kako se uvek prilikom sklapanja ugovora unosi garancija, nakon prestanka otplate kredita ili lizing obaveza, tu garanciju preuzimaju poverioci – banke, agencije ili druge organizacije. Stotine stanova, kuća, vikendica, automobila i druge imovine, što je u ugovorima garancija, odnosno hipoteka na kredit, oglašeno je na prodaju", kaže ona i dodaje da mnogo od toga više ne pripada dužnicima, već bankama i drugim poveriocima i oni odlučuju da to prodaju, jer očigledno ne postoji drugi mehanizam da se dug naplati.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=12&dd=17&nav_id=479895
