Кад неко нешто погреши, направи проблем јер се из незнања понашао спонтано а није било никакве зле намере, често ће наићи на осуду. Како тај може да буде крив за то ако није имао лошу намеру? Незнање је скоро неограничена ствар, знање је занемарљиво у односу на незнање, значи свако у многим стварима може погрешити и суочити се за осудом. Да сви знају како ће пасти они би се лепо наместили за пад, то је највећи животни проблем, незнање је неограничено.
Може човек да нађе велике паре и једноставно их узме јер није знао да је то забрањено, и да буде у проблему исто као да је украо нешто. Или да користи неку психоактивну супстанцу не знајући да је то забрањено. Да је неко знао да са неким факултетом неће моћи да ради тај посао он би учио нешто друго, и испада да је кажњен лошим животним стандардом јер није знао. Било шта може да буде.
Нигде се формално не уче ни правни ни морални закони, нико нам на кућну адресу није поделио списак свих правила.
Друштво више кажњава незнање него свесно чињење лоших ствари, многе преваре се више толеришу него прављење грешака из незнања. Сви људи су данас неуротични јер не постоји спонтаност, можеш да надрљаш ни крив ни дужан, а кривци су они који подржавају и подстичу то. Нпр. друштво кажњава по аутоматизму аутистичне људе јер се понашају "необично" пре него што сазна да су такви, уместо да се запита зашто неко нешто ради, они би у друштву били третирани као најгори људи, само тај папир или дијагноза их спашава, само та форма, јел то нормално друштво?
Као што сам рекао, незнање је готово неограничено. А одговорност се пребацује са једних на друге као врућ кромпир, ја сматрам да је одговоран онај који је имао свесну намеру да уради нешто и који је пикирао тачно одређену последицу.
