"Nisam znao" i odgovornost

bezimeni1

Aktivan član
Poruka
1.867
Кад неко нешто погреши, направи проблем јер се из незнања понашао спонтано а није било никакве зле намере, често ће наићи на осуду. Како тај може да буде крив за то ако није имао лошу намеру? Незнање је скоро неограничена ствар, знање је занемарљиво у односу на незнање, значи свако у многим стварима може погрешити и суочити се за осудом. Да сви знају како ће пасти они би се лепо наместили за пад, то је највећи животни проблем, незнање је неограничено.

Може човек да нађе велике паре и једноставно их узме јер није знао да је то забрањено, и да буде у проблему исто као да је украо нешто. Или да користи неку психоактивну супстанцу не знајући да је то забрањено. Да је неко знао да са неким факултетом неће моћи да ради тај посао он би учио нешто друго, и испада да је кажњен лошим животним стандардом јер није знао. Било шта може да буде.

Нигде се формално не уче ни правни ни морални закони, нико нам на кућну адресу није поделио списак свих правила.

Друштво више кажњава незнање него свесно чињење лоших ствари, многе преваре се више толеришу него прављење грешака из незнања. Сви људи су данас неуротични јер не постоји спонтаност, можеш да надрљаш ни крив ни дужан, а кривци су они који подржавају и подстичу то. Нпр. друштво кажњава по аутоматизму аутистичне људе јер се понашају "необично" пре него што сазна да су такви, уместо да се запита зашто неко нешто ради, они би у друштву били третирани као најгори људи, само тај папир или дијагноза их спашава, само та форма, јел то нормално друштво?

Као што сам рекао, незнање је готово неограничено. А одговорност се пребацује са једних на друге као врућ кромпир, ја сматрам да је одговоран онај који је имао свесну намеру да уради нешто и који је пикирао тачно одређену последицу.
 
Zato je na tebi da se edukuješ (ne škola) o stvarima pre nego što ih činiš. Tako ćeš znati šta je legitimno, a šta ne. A to što društvo osuđuje, to je bilo i biće. Time se ne treba zanimati.
Али има неограничено различитих ствари, нико не може да има неограничено знање. Испада да само пасиван или мртав човек не може да погреши и да не трпи казну. Ја и јесам пасиван па опет не ваља, и то се кажњава.

Nalocem se od alkohola, sednem za automobil, udarim nekog, nisam znao da treba da kocim, jer nisam video, jbga.
Ако имаш дозволу то се можда и објашњава да не треба да се пије пре вожње. Али проблем би био да неко уђе у ауто "да проба" не знајући да за то треба дозвола. Сигурно има људи који су као пали с Марса јер су рецимо изоловани, ако је конкретно ово и безвезан пример постоји безброј других примера. Како неко да зна да ли за бицикл треба дозвола, то је нешто о чему би могло да се расправља јер ни то није баш шала кад си у саобраћају, и рецимо постане потребна дозвола за бицикл а неко и даље крене да вози без дозволе и он ће да буде кажњен јер није знао да то треба. Има безброј примера.
 
Али има неограничено различитих ствари, нико не може да има неограничено знање. Испада да само пасиван или мртав човек не може да погреши и да не трпи казну. Ја и јесам пасиван па опет не ваља, и то се кажњава.


Ако имаш дозволу то се можда и објашњава да не треба да се пије пре вожње. Али проблем би био да неко уђе у ауто "да проба" не знајући да за то треба дозвола. Сигурно има људи који су као пали с Марса јер су рецимо изоловани, ако је конкретно ово и безвезан пример постоји безброј других примера. Како неко да зна да ли за бицикл треба дозвола, то је нешто о чему би могло да се расправља јер ни то није баш шала кад си у саобраћају, и рецимо постане потребна дозвола за бицикл а неко и даље крене да вози без дозволе и он ће да буде кажњен јер није знао да то треба. Има безброј примера.
Nevezano za ove tvoje primere, ali postoji nacelo u pravu koje govori o tome tvom. Ignorantia iuris nocet.

Naravno, to sto ti hoces da poentiras, tu nije problem u tom nacelu, nego u retardiranim zakonoma, i tome sta je protivpravno.

Za moj pomenuti slucaj, alkoholicara koji uradi tako nesto, to ne da treba da bude olaksavajuca, vec abnormalno otezavajuca okolnost.
 
Кад неко нешто погреши, направи проблем јер се из незнања понашао спонтано а није било никакве зле намере, често ће наићи на осуду. Како тај може да буде крив за то ако није имао лошу намеру? Незнање је скоро неограничена ствар, знање је занемарљиво у односу на незнање, значи свако у многим стварима може погрешити и суочити се за осудом. Да сви знају како ће пасти они би се лепо наместили за пад, то је највећи животни проблем, незнање је неограничено.

Може човек да нађе велике паре и једноставно их узме јер није знао да је то забрањено, и да буде у проблему исто као да је украо нешто. Или да користи неку психоактивну супстанцу не знајући да је то забрањено. Да је неко знао да са неким факултетом неће моћи да ради тај посао он би учио нешто друго, и испада да је кажњен лошим животним стандардом јер није знао. Било шта може да буде.

Нигде се формално не уче ни правни ни морални закони, нико нам на кућну адресу није поделио списак свих правила.

Друштво више кажњава незнање него свесно чињење лоших ствари, многе преваре се више толеришу него прављење грешака из незнања. Сви људи су данас неуротични јер не постоји спонтаност, можеш да надрљаш ни крив ни дужан, а кривци су они који подржавају и подстичу то. Нпр. друштво кажњава по аутоматизму аутистичне људе јер се понашају "необично" пре него што сазна да су такви, уместо да се запита зашто неко нешто ради, они би у друштву били третирани као најгори људи, само тај папир или дијагноза их спашава, само та форма, јел то нормално друштво?

Као што сам рекао, незнање је готово неограничено. А одговорност се пребацује са једних на друге као врућ кромпир, ја сматрам да је одговоран онај који је имао свесну намеру да уради нешто и који је пикирао тачно одређену последицу.

Мислим да је заиста крајње време да престанеш да кукаш.

У истој си позицији као и сви други људи на овом свету. И сви други не знају, па некад због незнања направе неко сра.ње.

Па шта?

Поправиш што се поправити може и идеш даље.

Не може незнање да нас оправдава ако некоме направимо штету.

Престани да кукаш на сваком животном пољу и тргни се.
 
У истој си позицији као и сви други људи на овом свету. И сви други не знају, па некад због незнања направе неко сра.ње.
Нисам никад имао девојку, и немам могућност за девојку и за дружења са људима, тако да нисам. Од мене народ прави ванземаљца, ако сам већ исти као остали онда не треба да ме ни критикују као да сам нешто ненормално, али и нисам исти јер никад нисам и не могу да будем са девојком.
 
Нисам никад имао девојку, и немам могућност за девојку и за дружења са људима, тако да нисам. Од мене народ прави ванземаљца, ако сам већ исти као остали онда не треба да ме ни критикују као да сам нешто ненормално, али и нисам исти јер никад нисам и не могу да будем са девојком.

У истој си позицији као и сви други људи на свету.

И они који су имали девојке су у истој позицији као ти, па су пуно пута омашили, а онда успели.

У свакој области живота. Народ од тебе прави ванземаљца јер се ти тако постављаш (па и овде на форуму).

Тргни се и промениће се све, али прво да се ти промениш.
 
И они који су имали девојке су у истој позицији као ти, па су пуно пута омашили, а онда успели.
Нису уопште. Они су омашили али су нешто и добили. Да сам са девојком не би ме ни било овде.

Неке лоше ствари код мене осуђују а у тим стварима сам исти као и већина, нећу сад да помињем шта. Значи, други могу да праве ванземаљца од мене у стварима у којима сам као већина и да ме осуђују на основу тога, а у стварима у којима сам стварно ванземаљац то се не признаје. Лицемерје је гадна ствар по оне који су сами такви, у овом случају по друштво, не можеш да неког нападаш а да истовремено од њега очекујеш да ћути.
 
Кад неко нешто погреши, направи проблем јер се из незнања понашао спонтано а није било никакве зле намере, често ће наићи на осуду. Како тај може да буде крив за то ако није имао лошу намеру? Незнање је скоро неограничена ствар, знање је занемарљиво у односу на незнање, значи свако у многим стварима може погрешити и суочити се за осудом. Да сви знају како ће пасти они би се лепо наместили за пад, то је највећи животни проблем, незнање је неограничено.

Може човек да нађе велике паре и једноставно их узме јер није знао да је то забрањено, и да буде у проблему исто као да је украо нешто. Или да користи неку психоактивну супстанцу не знајући да је то забрањено. Да је неко знао да са неким факултетом неће моћи да ради тај посао он би учио нешто друго, и испада да је кажњен лошим животним стандардом јер није знао. Било шта може да буде.

Нигде се формално не уче ни правни ни морални закони, нико нам на кућну адресу није поделио списак свих правила.

Друштво више кажњава незнање него свесно чињење лоших ствари, многе преваре се више толеришу него прављење грешака из незнања. Сви људи су данас неуротични јер не постоји спонтаност, можеш да надрљаш ни крив ни дужан, а кривци су они који подржавају и подстичу то. Нпр. друштво кажњава по аутоматизму аутистичне људе јер се понашају "необично" пре него што сазна да су такви, уместо да се запита зашто неко нешто ради, они би у друштву били третирани као најгори људи, само тај папир или дијагноза их спашава, само та форма, јел то нормално друштво?

Као што сам рекао, незнање је готово неограничено. А одговорност се пребацује са једних на друге као врућ кромпир, ја сматрам да је одговоран онај који је имао свесну намеру да уради нешто и који је пикирао тачно одређену последицу.

Безимени брате. Ено га уписни рок тренутно отворен, Филозофски вапи за тобом!
 
Ето идеје.

Упишеш Философски фуцкултет.

Тамо гомила философкиња којима бесне хормони. Прави рибњак.

Па размењујете скрипте, философирате уз кафицу у клубу или у кафићу преко пута, па их смориш философијом док не овлаже и дају ти у тоалету фуцкултета.
 
Незнање је скоро неограничена ствар,
Незнање те не оправдава...

Деструктивна критика је углавном ту проблем, јел да ти се лепо сренула пажња на време, не би проблем био препумпан, са једне стране...
 
Безимени брате. Ено га уписни рок тренутно отворен, Филозофски вапи за тобом!
Само бих учио туђе а и не бих се најео од тога.

Ето идеје.

Упишеш Философски фуцкултет.

Тамо гомила философкиња којима бесне хормони. Прави рибњак.

Па размењујете скрипте, философирате уз кафицу у клубу или у кафићу преко пута, па их смориш философијом док не овлаже и дају ти у тоалету фуцкултета.
Немам времена, сад сам у годинама кад морам да радим. Не бих ни девојку нашао за 10 година, морао бих да измењам 50 факултета да би се нешто поклопило.
 
друштво кажњава по аутоматизму аутистичне људе

Da li znaš da je autizam ozbiljan poremećaj? Ti olako koristiš reč autizam.

Кад неко нешто погреши, направи проблем јер се из незнања понашао спонтано а није било никакве зле намере, често ће наићи на осуду.

Svi pravimo neke greške, što na poslovnom, što na privatnom planu. U nekoliko tema spominješ da negde grešiš i da te drugi osuđuju zbog toga.

Ako nije tajna, napiši koja je tvoja greška, greška koju si napravio na poslu?
 
Кад неко нешто погреши, направи проблем јер се из незнања понашао спонтано а није било никакве зле намере, често ће наићи на осуду. Како тај може да буде крив за то ако није имао лошу намеру? Незнање је скоро неограничена ствар, знање је занемарљиво у односу на незнање, значи свако у многим стварима може погрешити и суочити се за осудом. Да сви знају како ће пасти они би се лепо наместили за пад, то је највећи животни проблем, незнање је неограничено.

Може човек да нађе велике паре и једноставно их узме јер није знао да је то забрањено, и да буде у проблему исто као да је украо нешто. Или да користи неку психоактивну супстанцу не знајући да је то забрањено. Да је неко знао да са неким факултетом неће моћи да ради тај посао он би учио нешто друго, и испада да је кажњен лошим животним стандардом јер није знао. Било шта може да буде.

Нигде се формално не уче ни правни ни морални закони, нико нам на кућну адресу није поделио списак свих правила.

Друштво више кажњава незнање него свесно чињење лоших ствари, многе преваре се више толеришу него прављење грешака из незнања. Сви људи су данас неуротични јер не постоји спонтаност, можеш да надрљаш ни крив ни дужан, а кривци су они који подржавају и подстичу то. Нпр. друштво кажњава по аутоматизму аутистичне људе јер се понашају "необично" пре него што сазна да су такви, уместо да се запита зашто неко нешто ради, они би у друштву били третирани као најгори људи, само тај папир или дијагноза их спашава, само та форма, јел то нормално друштво?

Као што сам рекао, незнање је готово неограничено. А одговорност се пребацује са једних на друге као врућ кромпир, ја сматрам да је одговоран онај који је имао свесну намеру да уради нешто и који је пикирао тачно одређену последицу.
neznanje nije ništa loše samo po sebi , strašno je što se ne pita i konsultuju po pitanjima koja se ne znaju
a, i još jedna dilema onako usput
dali je bolje znati od svega po malo ili biti stručnjak usmeren samo na jednu oblast, ali stvarno ono što kažemo,majstor svog zanata , a sve drugo ostaviti po strani
 
neznanje nije ništa loše samo po sebi , strašno je što se ne pita i konsultuju po pitanjima koja se ne znaju
a, i još jedna dilema onako usput
dali je bolje znati od svega po malo ili biti stručnjak usmeren samo na jednu oblast, ali stvarno ono što kažemo,majstor svog zanata , a sve drugo ostaviti po strani
Mislim da je ono prvo skoro nemoguće. Ceo život pokušavam da budem ili postanem polimat. Život mi je dug. Jasno mi je da nisam uspeo. Znanje je postalo preveliko.
 
neznanje nije ništa loše samo po sebi , strašno je što se ne pita i konsultuju po pitanjima koja se ne znaju
a, i još jedna dilema onako usput
dali je bolje znati od svega po malo ili biti stručnjak usmeren samo na jednu oblast, ali stvarno ono što kažemo,majstor svog zanata , a sve drugo ostaviti po strani
Usput, jesam majstor svoga zanata. Time zarađujem pare, ali odavno zbog toga ne osećam zadovoljstvo. Potrebno je da čovek ima sposobnosti umetnika da bi ga jedan posao zadovoljio. A umetnika je jako malo.
 
Da li znaš da je autizam ozbiljan poremećaj? Ti olako koristiš reč autizam.
Намерно кажем аутистичан а не аутизам, и за време кажу да је депресивно па није у питању сам психички поремећај депресија. Коју другу реч да кажем, мутав? Шта ако је то у мало већој мери и шта ако има сличности са тим?

Знам да је аутизам озбиљан поремећај, њих спашава тај папир иначе би им народ ко зна шта радио (сетите се шта су људи радили болеснима у 2. светском раду и током Средњег века), док људи са аутистичним цртама личности су сатанизовани и кажњени а могу привидно јако слично да делују. Ја тако делујем другима у реалу, за мене су то на више страна и мислили да имам, и зато могу то да кажем. И знам како је то, али људи то не знају, да знају не би за све људе претпостављали да су здрави и безобразни док се не испостави супротно, проблем је јер су људи неемпатични и насилни.


Svi pravimo neke greške, što na poslovnom, što na privatnom planu. U nekoliko tema spominješ da negde grešiš i da te drugi osuđuju zbog toga.

Ako nije tajna, napiši koja je tvoja greška, greška koju si napravio na poslu?
Ја избегавам да грешим, толико се трудим и поред тога опет некад не успем и екстремно ми пуно смета кад ме неко нападне због тога јер све и све сам учинио да до тога не дође. Ја сам тотално пасиван, не смем ништа да урадим да не бих погрешио и да ме људи не би нападали, и зато ћу умрети усамљен.

Да не бих грешио, ранијих година уопште нисам ни радио, а чак су ме и тад нападали и називали свакаквим именима, скроз су ме сатерали у ћошак. Не ваља кад радим, не ваља кад не радим. Сад радим посао где не требају никакве квалификације где не може пуно да се погреши, иако сам много паметнији него што је потребно за тај посао (а гледам глупље како далеко боље пролазе само јер су друштвено повезани и без љубавних фрустрација), а и не водим се као запослен, а чак можда то и није легално како радим али може се, и тако ћу да радим све док буде могло да се ради, ако останем без овог посла други посао нећу наћи и знам шта ми је чинити. Пукао сам екстремно пуно због тога у животу, како ја треба онда да будем, ја пуцам од муке јер сам уништен на свим животним пољима, и пословно и љубавно, а само имам непријатеље, и немам никаквог излаза, још и старим и нема назад, не желим више да живим.
 
Usput, jesam majstor svoga zanata. Time zarađujem pare, ali odavno zbog toga ne osećam zadovoljstvo. Potrebno je da čovek ima sposobnosti umetnika da bi ga jedan posao zadovoljio. A umetnika je jako malo.
teorije starijeg datuma su predlozi da se radno mesto menja na 9_10 godina, poslednja istraživanja predlažu promene kancelarije na 2_3 godine u okviru istog procesa poslovanja
monotonija na radnom mestu smanjuje efikasnost, a povećava rizik od povreda tog radnog mesta
sama promena sama po sebi inicira i izaziva zaintrigiranost i vraća interes ka poslu
a ono o umetnicima
e da , težak je ovaj naš umetnički život
promena, promena i ljudi iz okruženja i prostorije u kojoj su i zidovi postali monotoni
 
usamljen, zašto , ova konverzacija je početak ne usamljenosti
produži ovde sa ljudima, biće i svakakvih komentara, ali pomestio si se sa ukotvljene tačke
:ok:
Овде сам мање усамљен, али оно што ме највише мучи је безизлазни љубавни живот. Дошао сам до тога да размишљам да чак и ако би се десило да будем у вези да бих знао да ако раскинемо да ћу опет бити заувек сам. Као што никако нисам могао да нађем девојку тако ће исто и после раскида да буде. Нема лека, тако је то кад си цео живот без икога, мени мозак гори по цео дан и сваки дан са тим мислима. Морао бих да се ослоним на једну девојку и никад не бих после раскида могао да нађем другу, буквално немам где да их упознајем, ово можда није место за то а и досад се ниједна девојка није заинтересовала.
 
Овде сам мање усамљен, али оно што ме највише мучи је безизлазни љубавни живот. Дошао сам до тога да размишљам да чак и ако би се десило да будем у вези да бих знао да ако раскинемо да ћу опет бити заувек сам. Као што никако нисам могао да нађем девојку тако ће исто и после раскида да буде. Нема лека, тако је то кад си цео живот без икога, мени мозак гори по цео дан и сваки дан са тим мислима. Морао бих да се ослоним на једну девојку и никад не бих после раскида могао да нађем другу, буквално немам где да их упознајем, ово можда није место за то а и досад се ниједна девојка није заинтересовала.
Znaš šta je rekao Frojd, a on se u to razumevao: "Pre nego što pomislite da ste depresivni, proverite prvo da niste okruženi sa idiotima".

Šta bi rekao na razvedene žene? Mnoge se zeznu sa agresivnim pijandurama, pa zbrišu.
 

Back
Top