Niko Županič (1876-1961) i drevno poreklo Srba. Deluzije o tobožnjem autohtonizmu i konstruisanje novog Županiča krajem XX i poč. 21. veka

Nije to da je Jagić samo ukazao na jezičke razlike Lužičkih i Balkanskih Srba; on je to radio na temelju razvoja kritičke istoriografije sredinom XIX stoleća. Posle studije koju je objavio Ernst Dimler 1856. godine, razvio se kritički stav o DAI, vezano za vesti o doseljavanju Hrvata i Srba i njega je u ove krajeve među prvima uneo Franjo Rački, a potom je Vatroslav Jagić hteo to stanovište da sa jezikoslovne strane dodatno potkrepi.

Ta ideja od sredine XIX veka kritičke škole, ili možda pre rečeno hiperkritičke, kako su je neki nazivali, uključujući i samog Županiča u pogrdnim smislu, podrazumevala je pre svega da između Porfirogenitovih vesti o tim događajima i same seobe Srba i Hrvata po tradiciji postoji razmak od više od 3 veka i da stoga ne treba čak uopšte trošiti ni momenat da se o tome i porazmisli. Time je bio zadat smrtni udarac tom izvoru koji je bio temelj standardnog istoriografskog tumačenja o poreklu Srba od druge polovine XVII veka do tada, odnosno gotovo dva puna stoleća.

Ali ne može se reći da je Županič uspešno odbranio od Jagića, zato što je odbacivanje Porfirogenitovih vesti bilo većinom njegove karijere dominantno stanovište u srpskim društvenim naukama. Nešto ozbiljnija kritika hiperkritičnog pristupa Porfirogenitovim vestima i u smeru rehabilitacije vesti o seobi u DAI dolazi kasnije i od drugih Slovenaca; od Ljudmila Hauptmana i konačno tek posle Drugog svetskog rata, kada je Bogo Grafenauer objavio svoj prilog kritici analizirajući problem seobe Hrvata. Ni to fundamentalno neće u srpskoj naučnoj zajednici odzvanjati sve do negde 1980-ih godina i to pre svega zahvaljujući Grafenauerovim učenicima. Tako da zasluge za uspešnu odbranu ne pripadaju baš Županiču. Mislim da Županič nije čak ni znao za Bele Hrvate koji se pominju u staroruskoj Povesti minulih leta, a što se od kada je ukazano smatra jako važnom potvrdom vrednosti Porfirogenitovih vesti o seobi Hrvata i Srba, vrednim pažnje i za proučavanje (to je povezivanje efektivno napravilo malenu revoluciju po tom pitanju, porfirogenitološkom).
Међутим ако погледамо краљевину Југославију нисам сигуран јер су ту Цвијић и Жупанич били ауторитети.
Жупанич никад не пише експлицитно у тој књизи о Србима у првом лицу већ "ми мислимо " рекли смо већ" дакле говори о себи као множини.
Да , нисам приметио да помиње Нестора Кијевског али он је прво 12.век друго узет као секундарни и једини као такав за сеобу Мађара , Хрвата али не Словена јер се ту подудара са чешком и пољским хроникама о сеоби са Балкана одакле их протерују Келти Волоси који су у његово време стигли до Кијевске Русије.
Дакле двојако тумачење Нестора Кијевског узми шта ти одговара статак прогласи псеудонауком.
Јерменска хроника је такође битна иако је Нестор користи Жупанич чини ми се не зна за њу.
Она такође у периду 1. века н.е помиње Гете , Трачане , и сва балканска племена Германе по систему Херодота у савезу са Иродом јевејским против Персије.
Многи па и Озимић су се фокусирали на Германе као анахронизам и пермутацију Гота међутим и Херодот помиње Германе међу персијским племенима. Значајно што помиње именом првог кана Бугара који досељава Бугаре на Кавказ.
Та књига је јефтина и вреди је узети од вреднијих издања превода Пешић и синови.
Међутим дубљи смисао тога у вези једностраног коришћења извора за Хрвате и Мађаре а остале НЕ Влахе и Словене рецимо.ја видим у римској параболи да Рим седи на 7 брда 1 од 7 је Албанија. У средњовековним хрватским хроникама Хрватска седи на 7 бановина такође је једна Албанија. Мађаре не морамо помињати они су своју историју завредели и у прскси и у папској протекцији.
 
Међутим ако погледамо краљевину Југославију нисам сигуран јер су ту Цвијић и Жупанич били ауторитети.
Жупанич никад не пише експлицитно у тој књизи о Србима у првом лицу већ "ми мислимо " рекли смо већ" дакле говори о себи као множини.
Да , нисам приметио да помиње Нестора Кијевског али он је прво 12.век друго узет као секундарни и једини као такав за сеобу Мађара , Хрвата али не Словена јер се ту подудара са чешком и пољским хроникама о сеоби са Балкана одакле их протерују Келти Волоси који су у његово време стигли до Кијевске Русије.
Дакле двојако тумачење Нестора Кијевског узми шта ти одговара статак прогласи псеудонауком.
Јерменска хроника је такође битна иако је Нестор користи Жупанич чини ми се не зна за њу.
Она такође у периду 1. века н.е помиње Гете , Трачане , и сва балканска племена Германе по систему Херодота у савезу са Иродом јевејским против Персије.
Многи па и Озимић су се фокусирали на Германе као анахронизам и пермутацију Гота међутим и Херодот помиње Германе међу персијским племенима. Значајно што помиње именом првог кана Бугара који досељава Бугаре на Кавказ.
Та књига је јефтина и вреди је узети од вреднијих издања превода Пешић и синови.
Међутим дубљи смисао тога у вези једностраног коришћења извора за Хрвате и Мађаре а остале НЕ Влахе и Словене рецимо.ја видим у римској параболи да Рим седи на 7 брда 1 од 7 је Албанија. У средњовековним хрватским хроникама Хрватска седи на 7 бановина такође је једна Албанија. Мађаре не морамо помињати они су своју историју завредели и у прскси и у папској протекцији.

Nema nikakve veze to što je Županič tretiran kao autoritet; i autoritet može biti bez uticaja i imati marginalno stanovište. Tadašnji naučni stav, na temeljima koje su postavili Konstantin Jireček i Vatroslav Jagić u ovim prostorima, odbacivao je u potpunosti Porfirogenitove vesti o seobi. Citirao sam već na temi Narodnu enciklopediju srpsko-hrvatsko-slovenačku tj. delove koje je sastavljao Županič, evo i šta piše tada vodeći srpski vizantolog Dragutin Anastasijević vezano za relevantne informacije iz Spisa o narodima:

1000018692.jpg


Dakle, da se radi tu o, prosto, legendi koja nije vredna ni nekog posebnog komentara.

Županič nije čitao stare ruske letopise i zato nije bio upoznat sa postojećom korelacijom između DAI i njih. Ja se sada ne sećam ko je to prvi učinio; obično se smatra da je Grafenauer 1952. godine prvi otvorio put Porfirogenitu natrag u sferu istoriografije kod nas svojim Prilozima na temu seobe Hrvata na Balkan, pre svega zbog naučne potkovanosti, ali kad moram film mislim da je barem delimično to činio na tragu Hauptmana, koji je pokušavao da geografski locira tu severnu Hrvatsku (čini mi se da ju je smeštao u sferu Krakova).

P. S. A vezano za ovo двојако тумачење Нестора Кијевског узми шта ти одговара статак прогласи псеудонауком ne znam šta više da kažem na to, jer to na ovom forumu nebrojeno puta ponavljaš. I ne znam stvarno šta je tu poenta; ni kakvo dvojako tumačenje, ni šta se proglašava pseudonaukom. Nauka je upravo uspostavljanje korelacije između različitih istorijskih izvora. Dok nije bilo ukazano na Bele Hrvate u ruskim hronikama, Porfirogenitovim vestima se nije pridavalo dosta na značaju, a kada je to bilo primećeno, to je bilo povod da se otvori ozbiljnija naučna rasprava o tim informacijama. Nema to nikakve veze ni sa kakvim 'dvojakim tumačenjima', niti ičim drugim, nego sa kritikom izvora.

I nije Nestor autor PVL; to sam ti stotinu puta napisao; to je jedna reč interpolisana u rukopis druge polovine XVI stoleća tako bila krivo tumačena, dok zapravo nema suštinski nikakve stvarne osnove da se dovodi u vezu sa Nestorom Letopiscem.
 
Poslednja izmena:
Nema nikakve veze to što je Županič tretiran kao autoritet; i autoritet može biti bez uticaja i imati marginalno stanovište. Tadašnji naučni stav, na temeljima koje su postavili Konstantin Jireček i Vatroslav Jagić u ovim prostorima, odbacivao je u potpunosti Porfirogenitove vesti o seobi. Citirao sam već na temi Narodnu enciklopediju srpsko-hrvatsko-slovenačku tj. delove koje je sastavljao Županič, evo i šta piše tada vodeći srpski vizantolog Dragutin Anastasijević vezano za relevantne informacije iz Spisa o narodima:

Pogledajte prilog 1630958

Dakle, da se radi tu o, prosto, legendi koja nije vredna ni nekog posebnog komentara.

Županič nije čitao stare ruske letopise i zato nije bio upoznat sa postojećom korelacijom između DAI i njih. Ja se sada ne sećam ko je to prvi učinio; obično se smatra da je Grafenauer 1952. godine prvi otvorio put Porfirogenitu natrag u sferu istoriografije kod nas svojim Prilozima na temu seobe Hrvata na Balkan, pre svega zbog naučne potkovanosti, ali kad moram film mislim da je barem delimično to činio na tragu Hauptmana, koji je pokušavao da geografski locira tu severnu Hrvatsku (čini mi se da ju je smeštao u sferu Krakova).

P. S. A vezano za ovo двојако тумачење Нестора Кијевског узми шта ти одговара статак прогласи псеудонауком ne znam šta više da kažem na to, jer to na ovom forumu nebrojeno puta ponavljaš. I ne znam stvarno šta je tu poenta; ni kakvo dvojako tumačenje, ni šta se proglašava pseudonaukom. Nauka je upravo uspostavljanje korelacije između različitih istorijskih izvora. Dok nije bilo ukazano na Bele Hrvate u ruskim hronikama, Porfirogenitovim vestima se nije pridavalo dosta na značaju, a kada je to bilo primećeno, to je bilo povod da se otvori ozbiljnija naučna rasprava o tim informacijama. Nema to nikakve veze ni sa kakvim 'dvojakim tumačenjima', niti ičim drugim, nego sa kritikom izvora.

I nije Nestor autor PVL; to sam ti stotinu puta napisao; to je jedna reč interpolisana u rukopis druge polovine XVI stoleća tako bila krivo tumačena, dok zapravo nema suštinski nikakve stvarne osnove da se dovodi u vezu sa Nestorom Letopiscem.
Како нема , ко је аутор?
 
Па добро то се мислило и за Нестора 12. век најстарији примерак Laurentian Codex 1377.

Ne znam uopšte šta si ovim hteo da kažeš.

Monah Silvestar iz Kijeva se oduvek smatrao konačnim recenzentom PVL, kao neko ko je Nestorov posao dovršio i preneo nam letopis u onoj formi u kojoj je do nas ostao sačuvan.

Međutim, cela ideja da je Nestor autor zasniva se na zapisu koji se nalazi u najmlađem postojećem rukopisu, Hlebnikovom, iz druge polovine XVI stoleća (otkrivenom 1809. godine). Tog zapisa koji prethodi tekstu PVL nema ni u jednom jedinom drugom rukopisu; ni u Lavrentijevom, ni Ipatijevskom...nigde. Verovatnije je da se radi o interpolisanom tekstu nekog od prepisivača, koji je smatrao da je Nestor bio autor. Dakle, pre da je refleksija stanovišta iz 16. veka, nego situacija sa je, sticajem okolnosti, izvorni Nestorov zapis ostao prepisanaž isključivo u tom najmlađem rukopisu, skoro petsto godina kasnije.
 
dolazi i do srbizacije severne Albanije tj. u toj zoni mešanja sa starosedelačkim albanskim življem.

Ако под "албански живаљ" мислиш на козе....мислим да наши преци никад нису имали такве сексуалне изопачености

Досељавања словена није било али је било досељавања хрвата, шиптара и бугара.

Тако да ту причу можеш да окачиш мачку о реп, а и одавно се већ топи тако да сасвим сигурно припадаш једној од последњих генерација које ће веровати у такве лажне кнструкције.
 
Ако под "албански живаљ" мислиш на козе....мислим да наши преци никад нису имали такве сексуалне изопачености

Досељавања словена није било али је било досељавања хрвата, шиптара и бугара.

Тако да ту причу можеш да окачиш мачку о реп, а и одавно се већ топи тако да сасвим сигурно припадаш једној од последњих генерација које ће веровати у такве лажне кнструкције.

Tema je Niko Županič, ako nisi primetio; u šta ja verujem, sasvim jednako kao i ti, totalno je nebitno.

Ako imaš određene frustracije sada kada si saznao šta je zapravo istina o Županiću, izvoli ih lečiti na onome ko te je obmanuo.
 
Јел ти знаш шта је уопште Деретић писао о Жупанићу или рачунаш да нико од нас ништа не чита па ће да поверује кад ти трпнеш ?

Можеш да се копрцаш по форуму до миле воље са том догматском историјом.....она полако одлази на сметилиште био ти тога свестан или не.

А то што селективно бираш теме као да је Србска историја на оптуженичкој клупи, а ти неки тужиоц......то је тек смејурија....

Прогањаће вас име Јована И. Деретића, Милоша С. Милојевића и свих поменутих док не ишчезне и последња мисао конструисана на темељу лажног досељавања словена.
 
Ne znam uopšte šta si ovim hteo da kažeš.

Monah Silvestar iz Kijeva se oduvek smatrao konačnim recenzentom PVL, kao neko ko je Nestorov posao dovršio i preneo nam letopis u onoj formi u kojoj je do nas ostao sačuvan.

Međutim, cela ideja da je Nestor autor zasniva se na zapisu koji se nalazi u najmlađem postojećem rukopisu, Hlebnikovom, iz druge polovine XVI stoleća (otkrivenom 1809. godine). Tog zapisa koji prethodi tekstu PVL nema ni u jednom jedinom drugom rukopisu; ni u Lavrentijevom, ni Ipatijevskom...nigde. Verovatnije je da se radi o interpolisanom tekstu nekog od prepisivača, koji je smatrao da je Nestor bio autor. Dakle, pre da je refleksija stanovišta iz 16. veka, nego situacija sa je, sticajem okolnosti, izvorni Nestorov zapis ostao prepisanaž isključivo u tom najmlađem rukopisu, skoro petsto godina kasnije.

The earliest known copy of the Primary Chronicle, also called "Повѣсть времяньныхъ лѣтъ" (PVL), is the Laurentian Codex. This version was compiled in 1377 by a monk named Laurentius for Prince Dmitri Donskoy. While it is the oldest surviving version, it is not the original, as no copies of the original 12th-century version of the PVL remain.

The Laurentian Codex contains the text of the Primary Chronicle alongside other historical records, providing one of the most important sources for understanding the history of Kievan Rus and the early Slavic world.
 
Јел ти знаш шта је уопште Деретић писао о Жупанићу или рачунаш да нико од нас ништа не чита па ће да поверује кад ти трпнеш ?

Pa, ja ne znam kako ovo da napišem, a da ne ispadne barem malo uvredljivo, zato što: da, računam na to. Mislim, neću da govorim u slučaju drugih ljudi, ali barem u slučaju tebe i npr. Đ. Bojanića koji mi je bio inspirator za otvaranje teme (pa i pojedinih drugih), to sam se i uverio, tako da se ne radi o nekakvoj predrasudi, već o utisku koji je dobijen na osnovu onoga što iznosite.

Deretić je s vremena na vreme citirao Županiča da bi potkrepio pojedine tvrdnje. Najčešće je to radio neprecizno, zato što nije znao kako se koristi i sastavlja kritički aparat (pa je se loše pozivao na svoje reference u napomenama), ali i istrgavajući iz konteksta neke Županičeve tvrdnje do te mere da se one kroz njegovo prepričavanje transformišu gotovo do neprepoznatljivosti. Primera radi, na str. 576 II knj. Istorija Srba i Rusa on kaže sledeće:

Niko1.jpg

Niko2.jpg


Ovo je potpuna perverzija suštine Županičevih etnografskih tvrdnji, zato što nema nikakve veze sa suštinom njegovog rada. Štaviše, Županič je baš u tom radu na kojeg se Deretić poziva da je Županič navodno potvrdio da su grčka i rimska civilizacija nastale na etničkom supstratu srodnom Srbima (!) tvrdio da su moderni Srbi u rasnom smislu sušta suprotnost svojih predaka iz VII veka.

kontrast.jpg


Štaviše, Deretić se ovde poziva i na Županićeve radove Trojanci i Arijevci i Tragom za Pelazgima, koji (između ostalih) prenose Županićeve stavove o toj crnoj Staroj Evropi tj. da su su Trojanci bili negroidno pleme, a i Pelazgi bili pripadnici te negroidne rase, donekle nalik afričkim Berberima. Tako je, zapravo zamišljao i pripadnike vinčanske kulture.

Upravo zbog ovakvih loših citiranja i dolazi do potpunih iskrivljavanja tvrdnji i od Županiča napraviše Deretićevog prethodnika, hvatajući se za samo to kad i gde ga ovaj pomene (nagore je bilo na predavanjima).
 
Pa, ja ne znam kako ovo da napišem, a da ne ispadne barem malo uvredljivo, zato što: da, računam na to. Mislim, neću da govorim u slučaju drugih ljudi, ali barem u slučaju tebe i npr. Đ. Bojanića koji mi je bio inspirator za otvaranje teme (pa i pojedinih drugih), to sam se i uverio, tako da se ne radi o nekakvoj predrasudi, već o utisku koji je dobijen na osnovu onoga što iznosite.

Deretić je s vremena na vreme citirao Županiča da bi potkrepio pojedine tvrdnje. Najčešće je to radio neprecizno, zato što nije znao kako se koristi i sastavlja kritički aparat (pa je se loše pozivao na svoje reference u napomenama), ali i istrgavajući iz konteksta neke Županičeve tvrdnje do te mere da se one kroz njegovo prepričavanje transformišu gotovo do neprepoznatljivosti. Primera radi, na str. 576 II knj. Istorija Srba i Rusa on kaže sledeće:

Pogledajte prilog 1631040
Pogledajte prilog 1631039

Ovo je potpuna perverzija suštine Županičevih etnografskih tvrdnji, zato što nema nikakve veze sa suštinom njegovog rada. Štaviše, Županič je baš u tom radu na kojeg se Deretić poziva da je Županič navodno potvrdio da su grčka i rimska civilizacija nastale na etničkom supstratu srodnom Srbima (!) tvrdio da su moderni Srbi u rasnom smislu sušta suprotnost svojih predaka iz VII veka.

Pogledajte prilog 1631054

Štaviše, Deretić se ovde poziva i na Županićeve radove Trojanci i Arijevci i Tragom za Pelazgima, koji (između ostalih) prenose Županićeve stavove o toj crnoj Staroj Evropi tj. da su su Trojanci bili negroidno pleme, a i Pelazgi bili pripadnici te negroidne rase, donekle nalik afričkim Berberima. Tako je, zapravo zamišljao i pripadnike vinčanske kulture.

Upravo zbog ovakvih loših citiranja i dolazi do potpunih iskrivljavanja tvrdnji i od Županiča napraviše Deretićevog prethodnika, hvatajući se za samo to kad i gde ga ovaj pomene (nagore je bilo na predavanjima).
Ту се негде тотално додирнуо са Шафариком који тврди исто то о старим Европљанима као тамнопутим људима.
Да ли у позадини Шафарикове идеје и рођака Константина Јеречека стоји слична позадина да су се сви Словени некад звали Срби никад нећемо сазнати.
То можемо видети и код старих Грка пелашки мит стварања људи од земље готово истоветан хебрејском.
Међутим касније расправе Грка да разликују те људе од земље од оних које је створио Прометеј. Овде можемо видети неку врсту хипотетичке расне или физичке дистинкције.
 
Poslednja izmena:
Ту се негде тотално додирнуо са Шафариком који тврди исто то о старим Европљанима као тамнопутим људима.
Да ли у позадини Шафарикове идеје и рођака Константина Јеречека стоји слична позадина да су се сви Словени некад звали Срби никад нећемо сазнати.
То можемо видети и код старих Грка пелашки мит стварања људи од земље готово истоветан хебрејском.
Међутим касније расправе Грка да разликују те људе од земље од оних које је створио Прометеј. Овде можемо видети неку врсту хипотетичке расне или физичке дистинкције.

Šafarik je govorio o crnoj Staroj Evropi?

Jesi li siguran u to...
 
Šafarik je govorio o crnoj Staroj Evropi?

Jesi li siguran u to...
Да , по њему је прво становништво старе Европе било тамнопуто. Иако није даље развијао тезу о томе.
Ово сам ја после испиновао није у том контексту помињао Србе али просто сам укрстио обе тезе.
 
Да , по њему је прво становништво старе Европе било тамнопуто. Иако није даље развијао тезу о томе.
Ово сам ја после испиновао није у том контексту помињао Србе али просто сам укрстио обе тезе.

Koliko si siguran? Da li znaš gde je to spomenuo?
 
1. Johan Friedrich Blumenbach - Nemčki antropolog koji je klasifikovao ljudske rase i predložio da su "Kavkazi" (Evropljani) bili bela rasa, ali je takođe diskutovao o tamnijim tipovima ljudi u Evropi, naglašavajući raznolikost među njima. Njegove teorije su postavile temelje za kasnija istraživanja o ljudskoj raznolikosti.
2. Gottlieb Daimler - Takođe iz 19. veka, smatra se da je govorio o različitim fizičkim karakteristikama starih naroda, uključujući one sa tamnijim tenom. Njegov rad uključivao je etnološka zapažanja o narodima koji su naseljavali Evropu.
3. Henri de Boulainvilliers - Njegova teza o poreklu plemstva i naroda u Francuskoj takođe je ukazivala na tamnopute stare narode koji su naseljavali Evropu pre dolaska svetlije rase.
Ovi autori su doprineli razvoju teorija o rasnoj raznolikosti i etnogenezi u Evropi. Preporučujem da istražite njihove radove kako biste dobili dublje razumevanje njihovih stavova i teorija.

Дакле ово је нешто из 19.века.
До тачног навода Шафарика не могу доћи овим путем јер гугл и претраживачи аутоматски преводе тамнопут као dark skin people што Шафарик није рекао преведено на српски би били црномањасти или тамнопути.

Сад ако имаш приступ предлажем страницу 2 до које не могу доћи где тумачи извештај Прокопија да Словени нису ни црни ни плави већ риђи људи.
Он ту предлаже смеђи људи такође и за кожу и пут по Прокопију и рекао бих из главе да се ту негде осврће са реченицом или две да мисли да је старо становништво Европе било тамнопуто у смислу медитерански тип не џрнци!

За тај превод о Словенима је сигурно унправу јер до редукције разумевања старогрчког је дошло негде почетком 20. века.
 
"Οὐ μὲν δὴ μελάνες ἐισί, οὐδὲ ξανθοί, ἀλλὰ πυρροὶ οἱ βάρβαροι καὶ εὐσώματοι καὶ εὔμορφοι."

"Ови варвари нису ни црни, ни плави, већ црвенкасти, снажне грађе и лепог изгледа."

У овом одломку, Прокопије описује Словене као физички снажне, ни тамне ни светле, већ „црвенкасте“ људе (што вероватно означава румену или смеђу боју коже), и додаје да су били лепи и складне грађе.

Био је у праву!
 
Pogledajte prilog 1623213

Ovaj Slovenac, jedan od čuvenijih slovenačkih, srpskih i jugoslovenskih antropologa dobrog dela XX stoleća, na kraju i član Srpske Kraljevske Akademije, bavio se za vreme svoje karijere pitanjem porekla Srba. Od kraja XX veka, a to traje i danas, pre svega zahvaljujući pokojnom Jovanu I. Deretiću, koji je pogrešno uzimao njegovo ime u usta, suočeni smo sa procesom izmišljanja „novog“ Županiča, koji bi trebalo da zameni starog, stvarnog. Za dotično je posebno odgovorna prava pravcata epidemija gluposti koje se šire po društvenim mrežama, u kojima se Županič strpava ni manje ni više u isti koš sa pomenutim Deretićem, Radivojem Pešićem, Svetislavom Bilbijom i drugim pseudonaučnicima. Jedan od novijih primera za dotično jeste i portal srpskaistorija.com istoričara Đorđa Bojanića, na šta smo već nedavno bili srenuli pažnju (navođen u srbizovanom obliku, kao Župančić):

Прича о доласку Словена на Балкан у 7. веку по угледним професорима, др Олги Луковић Пјановић, др Милану Будимиру, др Рељи Новаковићу, Доброславу Јевђевићу, др Радивоје Пешићу, др Момиру Јовићу, Светиславу Билбији, др Радомиру Ђорђевићу, др Јовану Деретићу, др Драгољубу Антићу, Слободану Јарчевићу, др Ђорђу Јанковићу, Горану Шарићу и многим другим историчарима, демагошка је или бајковита.​
По њима Срби су постали жртва завере које морамо да се решимо да не би смо потпуно нестали са политичке сцене.​
У разоткривању ове истине доста су нам помогли наши истакнути стари и заборављени историчари: Ј. Рајић, К. Николајевић, Милош С. Милојевић, П. Срећковоћ, Сима Лукин Лазић, Н. Жупанчић, Ј. Добровски, Јован Брановић.​


https://www.srpskaistorija.com/bojanic-srbi-autohton-narod-ili-dosljaci-na-balkanu/

Ovo uporno lažno citiranje Župančiča je potuno blasfemično iz razloga što konstituiše — bez ikakve doze preterivanja — silovanje njegovih zemnih ostataka. Ova fantazija, konstruisana na osnovu toga što je neko pročitao sam par nekih njegovih rečenica, istrgnutih iz konteksta — ili, u najgorem slučaju, ne idući dalje od naslova, temelji se na stvarima kao što je naslov rasprave Srbi Plinija i Ptolomeja. Neko je video da se pominju Plinije Stariji i Klaudije Ptolemaj i na osnovu toga počeo da gradi nekakvu fantaziju koje nikakve — ili gotovo nikakve — stvarnosti nema sa samim Županičem i čija je svrha samo da se, lažiranjem prošlosti kraja XIX i dobrog dela XX stoleća, na jedan veštački način pruži do izvesne mere legitimitet izvesnim paranaučnim tezicama.

U stvarnosti, oni koji sebe danas slove „autohtonistima“ bi verovatno u zemlju propali kada bi pročitali makar nešto od Županiča, koji bi nesumnjivo preko noći postao „šiptarski propagandista“ ili „vatikansko-bečko-berlinski antisrbski agent“. Jer ovde govorimo o čoveku koji je, doslovno, doktorirao na temi doseljavanja Južnih Slovena na Balkansko poluostrvo.

Evo nekoliko citata iz njegove studije o Staroj Srbiji i albanskom pitanju; str. 38:

Albanci (srp. Arbanasi, turski Amanten, toskanski Arber, gegski Škipetar) se smatraju potomcima starih Ilira, koji su u antičko doba naseljavali zapadni deo Balkanskog poluostrva. Posle dugih borbi, Ilire su pokorili Rimljani i od tada su snabdevali brojne hrabre legije rimskoj vojsci. Njihov etnički karakter je izgubljen i kada je Rimsko carstvo propalo, skoro polovina ih je romanizovana. [..] Kada su Iliri već bili na putu da postanu Rimljani, seoba naroda pri kraju antike okončala je ovaj proces jezične asimilacije. Nakon što su Sloveni poplavili skoro celo poluostrvo, između Jadrana i Crnog Drima sačuvana je albanska oaza.


Na str. 26 Županič govori o velikoj seobi naroda, koja je totalno izmenila oblik Evrope i u sklopu koje u VII stoleću dolaze Sloveni na Balkansko poluostrvo, a preci Albanaca se povlače u teško pristupačne planinske predele. Stara Srbija je od tada srpska, a dolazi i do srbizacije severne Albanije tj. u toj zoni mešanja sa starosedelačkim albanskim življem.

Nadam se da ćemo prestati sa ovim dezinformacijama vezano za Nika Županiča, barem na Forumu Krstarice, koja je često bila izložena pomenutim zabludama, kao i da ovde možemo i nešto detaljnije prozboriti o Županiču i njegovim raznim tezama.
Da li ne misliš da korišćenje reči “deluzija” u naslovu ne može da bude proumačeno i kao primer govora mržnje?
 
Hrvati? Zašto si izdvojio specifično Hrvate? Reč je o Srbima ovde.

I za Srbe Županič kaže da su bili malobrojna kasta koja se asimilovala u slovensku populaciju nakon seobe 626. godine, a izvorni srpski jezik izgubljen.
Da li u stvari Župančicevo “shvatanje” nije samo po sebi deluzija?
 
"Οὐ μὲν δὴ μελάνες ἐισί, οὐδὲ ξανθοί, ἀλλὰ πυρροὶ οἱ βάρβαροι καὶ εὐσώματοι καὶ εὔμορφοι."

"Ови варвари нису ни црни, ни плави, већ црвенкасти, снажне грађе и лепог изгледа."

У овом одломку, Прокопије описује Словене као физички снажне, ни тамне ни светле, већ „црвенкасте“ људе (што вероватно означава румену или смеђу боју коже), и додаје да су били лепи и складне грађе.

Био је у праву!
Tamne kože među Slovenima nije bilo, možda deo sa braon kosom i to je sve.
 
Ne baš da su Anti, već susedi Anta i srodni njima, u istočnom Kavkazu.
Bilo kakav dokaz za dotičnu rasnu teoriju? Verovanja ili bilo čija luda pisanija nisu baš nikakav dokaz - recimo konstruisani su i izvesni Pseudoavari, su Avari “posmatrani” kao “Turci”, pa onda i poznate deluzije kao što su “Turkomongoli” i altajski jezici - lingvistika konstatuje prostu činjenicu da su Avari, Turci i Mongoli govorili jezicima iz tri različite osnovne grupe što svako pisanije o “zajedničkim poreklima” svodi na ono što ti nazivaš “deluzijama”.
 
Po Županiču, Anti su pripadali toj staroj hipotetičkoj grupaciji kavkaskih Alorodijevaca, isto kao i Srbi pre nego što su bili poslovenjeni, a čije je postojanje nauka odbacila.
Tj nauka konstatuje da se Župančič bavio rasnim teorijama.
 
Tj nauka konstatuje da se Župančič bavio rasnim teorijama.
Па био је антрополог и палеоархеолог , палеолингвиста то је крај 19. века када су те антрополошке и расне идеје почеле да се развијају у науци.
 

Back
Top