Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 95.225
Ovaj Slovenac, jedan od čuvenijih slovenačkih, srpskih i jugoslovenskih antropologa dobrog dela XX stoleća, na kraju i član Srpske Kraljevske Akademije, bavio se za vreme svoje karijere pitanjem porekla Srba. Od kraja XX veka, a to traje i danas, pre svega zahvaljujući pokojnom Jovanu I. Deretiću, koji je pogrešno uzimao njegovo ime u usta, suočeni smo sa procesom izmišljanja „novog“ Županiča, koji bi trebalo da zameni starog, stvarnog. Za dotično je posebno odgovorna prava pravcata epidemija gluposti koje se šire po društvenim mrežama, u kojima se Županič strpava ni manje ni više u isti koš sa pomenutim Deretićem, Radivojem Pešićem, Svetislavom Bilbijom i drugim pseudonaučnicima. Jedan od novijih primera za dotično jeste i portal srpskaistorija.com istoričara Đorđa Bojanića, na šta smo već nedavno bili srenuli pažnju (navođen u srbizovanom obliku, kao Župančić):
Прича о доласку Словена на Балкан у 7. веку по угледним професорима, др Олги Луковић Пјановић, др Милану Будимиру, др Рељи Новаковићу, Доброславу Јевђевићу, др Радивоје Пешићу, др Момиру Јовићу, Светиславу Билбији, др Радомиру Ђорђевићу, др Јовану Деретићу, др Драгољубу Антићу, Слободану Јарчевићу, др Ђорђу Јанковићу, Горану Шарићу и многим другим историчарима, демагошка је или бајковита.
По њима Срби су постали жртва завере које морамо да се решимо да не би смо потпуно нестали са политичке сцене.
У разоткривању ове истине доста су нам помогли наши истакнути стари и заборављени историчари: Ј. Рајић, К. Николајевић, Милош С. Милојевић, П. Срећковоћ, Сима Лукин Лазић, Н. Жупанчић, Ј. Добровски, Јован Брановић.
https://www.srpskaistorija.com/bojanic-srbi-autohton-narod-ili-dosljaci-na-balkanu/
Ovo uporno lažno citiranje Župančiča je potuno blasfemično iz razloga što konstituiše — bez ikakve doze preterivanja — silovanje njegovih zemnih ostataka. Ova fantazija, konstruisana na osnovu toga što je neko pročitao sam par nekih njegovih rečenica, istrgnutih iz konteksta — ili, u najgorem slučaju, ne idući dalje od naslova, temelji se na stvarima kao što je naslov rasprave Srbi Plinija i Ptolomeja. Neko je video da se pominju Plinije Stariji i Klaudije Ptolemaj i na osnovu toga počeo da gradi nekakvu fantaziju koje nikakve — ili gotovo nikakve — stvarnosti nema sa samim Županičem i čija je svrha samo da se, lažiranjem prošlosti kraja XIX i dobrog dela XX stoleća, na jedan veštački način pruži do izvesne mere legitimitet izvesnim paranaučnim tezicama.
U stvarnosti, oni koji sebe danas slove „autohtonistima“ bi verovatno u zemlju propali kada bi pročitali makar nešto od Županiča, koji bi nesumnjivo preko noći postao „šiptarski propagandista“ ili „vatikansko-bečko-berlinski antisrbski agent“. Jer ovde govorimo o čoveku koji je, doslovno, doktorirao na temi doseljavanja Južnih Slovena na Balkansko poluostrvo.
Evo nekoliko citata iz njegove studije o Staroj Srbiji i albanskom pitanju; str. 38:
Albanci (srp. Arbanasi, turski Amanten, toskanski Arber, gegski Škipetar) se smatraju potomcima starih Ilira, koji su u antičko doba naseljavali zapadni deo Balkanskog poluostrva. Posle dugih borbi, Ilire su pokorili Rimljani i od tada su snabdevali brojne hrabre legije rimskoj vojsci. Njihov etnički karakter je izgubljen i kada je Rimsko carstvo propalo, skoro polovina ih je romanizovana. [..] Kada su Iliri već bili na putu da postanu Rimljani, seoba naroda pri kraju antike okončala je ovaj proces jezične asimilacije. Nakon što su Sloveni poplavili skoro celo poluostrvo, između Jadrana i Crnog Drima sačuvana je albanska oaza.
Na str. 26 Županič govori o velikoj seobi naroda, koja je totalno izmenila oblik Evrope i u sklopu koje u VII stoleću dolaze Sloveni na Balkansko poluostrvo, a preci Albanaca se povlače u teško pristupačne planinske predele. Stara Srbija je od tada srpska, a dolazi i do srbizacije severne Albanije tj. u toj zoni mešanja sa starosedelačkim albanskim življem.
Nadam se da ćemo prestati sa ovim dezinformacijama vezano za Nika Županiča, barem na Forumu Krstarice, koja je često bila izložena pomenutim zabludama, kao i da ovde možemo i nešto detaljnije prozboriti o Županiču i njegovim raznim tezama.
