Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 102.622
Moram da primetim da, koliko god mediji bili prepuni propagande i jednostavno objektivno loši (ljudi dele informacije bez ikakvog proveravanja) ja ne mogu nikako da ne primetim da smo u vreme izglasavanja rezolucije u GS UN bili suočeni sa nikad do sada viđenom količinom dezinformacija. U principu, skoro sve što se moglo pročitati, sve su same laži. Ne mislim samo o onome što se govorilo u domaćoj štampi i po televizijama, već čak ni po Bosni i Hercegovini.
Bila se pojavila nekakva suluda količina dezinformacija, sve do jedne. Kao da su se ljudi trkali ko će pre nešto da izmisli. Nedavno gostovanje Vojislava Šešelja i Ćirilici sa Dragoslavom Bokanom me je inspirisalo da o ovome, a što jeste jedan prilično zabrinjavajući fenomen, otvorimo i zasebnu temu. U medijima su se mogle čuti sledeće svari:
- za rezoluciju su potrebne dve trećine glasova da bi prošla
- postojala je nekakva dilema oko toga da li će imati dovoljno glasova i pošto neće, biće usvojena prostom većinom umesto dvotrećinske, a pre glasanja se razmatralo hoće li se predlog rezolucije tretirati kao važno pitanje ili ne
- da bi rezolucija prošla, Amerika, Nemačka i njihovi saveznici su lobirali da iz prostorije izađe i prošeta se u toku glasanja do toaleta dovoljan broj ambasadora, kako bi se na taj način smanjio potrebni kvorum i došlo do većine
- rezolucija nije prošla, zato što nije dobila potrebnu podršku
- rezolucija je pravno obavezujuća za sve članove UN
Ništa od ovog što je rečeno iznad nije istina. Bukvalno niti jedna jedina stvar koja je bila rečena.
1) Kao prvo, član 18, stav 2, koji se tiče tzv. važnih pitanja koja propisuju dvotrećinsku većinu sadrži precizno definisano koje su to nadležnosti. To su sledeće:
a) preporuke u vezi održavanja međunarodnog mira i sigurnosti
b) izbor nestalnih članova Saveta bezbednosti
c) izbor članova Ekonomskog i socijalnog saveeta
d) izbor članova Povereničkog veća u skladu sa stavom 1 (c) člana 86
e) prijem novih članica u UN
f) isterivanje članica iz UN
g) pitanja koja se tiču funkcionisanja povereničkog sistema
h) budžetska pitanja
https://www.un.org/en/about-us/un-charter/full-text
Rezolucija A/78/L.67/REV.1 ovo ne pokriva. Ona ne potpada ni pod jedan od 8 kriterijuma kojima su definisana tzv. „važna pitanja“, što će reći da svakako nije bila dvotrećinska većina glasova u sali neophodna za njeno usvajanje. GS UN, naravno, mogla je glasati o tome da li da se tretira kao „važno pitanje“, u kojoj situaciji bi onda bilo potrebe za tako nečim, ali to se nije dogodilo i zapravo nikaad nije ni bilo potrebe za tako nečim, zato što predlog rezolucije zaista i jeste bio izlasan dvotrećinskom većinom. Za rezoluciju je glasalo 84 ukupno od 103 zemlje koliko je glasalo, odnosno ukupno 81,55% članica koje su bile prisutne u sali i glasale.
Neko je u nekom trenutku izmislio da članice koje su uzdržane, tobože, spadaju u one koje su glasale. Ne spadaju, i nikada nisu ni spadale, od osnivanaj UN u predvečerje Drugog svetskog rata 1945. godine do danas. Pravilo br. 86:
https://www.un.org/en/ga/about/ropga/plenary.shtml
Apstiniranje znači odbijanje da se glasa. Uzdržani glas nije glas; on je potpuno nepostojeći. Po pitanju utvrđivanja glasanja, ne postoji apsolutno nikakva razlika između predstavnika koji je napustio salu u toku glasanja tj. koji nije uopšte glasao.
Rezolucije Generalne skupštine UN ovakvog tipa nisu pravno obavezujuće.
https://www.un.org/en/model-united-...se in,possible implementation of GA decisions.
Niti Srbija, pa ni Bosna i Hercegovina, te niti i jedna jedina članica UN, čak i ako je glasala za ovu rezoluciju, nije u obavezi da računa da postoji Dan na sećanje žrtava genocida u Srebrenici. Nijedna nije u obavezi da učestvuje u obeležavanju praznika 11. jula.
E sad, zašto mislim da je potrebno otvoriti čak i temu o ovome? Zato što smo se suočili, a i nastavljamo da se suočavamo, sa gotovo bez presedana ogromnom količinom dezinormacija. Iako su ovo sve proste stvari koje se Gugl pretraživaču mogu videti za svega nekoliko minuta pretraživanja, iz nekog razloga, suočavamo se gotovo isključivo sa lažima. To čak ni nema veze sa tim iz kog smera dolaze informacije. Evo, ja sam se bukvalno trudio da probam pronaći da li je barem neko rekao šta je istina. I nisam uspeo.
Bila se pojavila nekakva suluda količina dezinformacija, sve do jedne. Kao da su se ljudi trkali ko će pre nešto da izmisli. Nedavno gostovanje Vojislava Šešelja i Ćirilici sa Dragoslavom Bokanom me je inspirisalo da o ovome, a što jeste jedan prilično zabrinjavajući fenomen, otvorimo i zasebnu temu. U medijima su se mogle čuti sledeće svari:
- za rezoluciju su potrebne dve trećine glasova da bi prošla
- postojala je nekakva dilema oko toga da li će imati dovoljno glasova i pošto neće, biće usvojena prostom većinom umesto dvotrećinske, a pre glasanja se razmatralo hoće li se predlog rezolucije tretirati kao važno pitanje ili ne
- da bi rezolucija prošla, Amerika, Nemačka i njihovi saveznici su lobirali da iz prostorije izađe i prošeta se u toku glasanja do toaleta dovoljan broj ambasadora, kako bi se na taj način smanjio potrebni kvorum i došlo do većine
- rezolucija nije prošla, zato što nije dobila potrebnu podršku
- rezolucija je pravno obavezujuća za sve članove UN
Ništa od ovog što je rečeno iznad nije istina. Bukvalno niti jedna jedina stvar koja je bila rečena.
1) Kao prvo, član 18, stav 2, koji se tiče tzv. važnih pitanja koja propisuju dvotrećinsku većinu sadrži precizno definisano koje su to nadležnosti. To su sledeće:
a) preporuke u vezi održavanja međunarodnog mira i sigurnosti
b) izbor nestalnih članova Saveta bezbednosti
c) izbor članova Ekonomskog i socijalnog saveeta
d) izbor članova Povereničkog veća u skladu sa stavom 1 (c) člana 86
e) prijem novih članica u UN
f) isterivanje članica iz UN
g) pitanja koja se tiču funkcionisanja povereničkog sistema
h) budžetska pitanja
https://www.un.org/en/about-us/un-charter/full-text
Rezolucija A/78/L.67/REV.1 ovo ne pokriva. Ona ne potpada ni pod jedan od 8 kriterijuma kojima su definisana tzv. „važna pitanja“, što će reći da svakako nije bila dvotrećinska većina glasova u sali neophodna za njeno usvajanje. GS UN, naravno, mogla je glasati o tome da li da se tretira kao „važno pitanje“, u kojoj situaciji bi onda bilo potrebe za tako nečim, ali to se nije dogodilo i zapravo nikaad nije ni bilo potrebe za tako nečim, zato što predlog rezolucije zaista i jeste bio izlasan dvotrećinskom većinom. Za rezoluciju je glasalo 84 ukupno od 103 zemlje koliko je glasalo, odnosno ukupno 81,55% članica koje su bile prisutne u sali i glasale.
Neko je u nekom trenutku izmislio da članice koje su uzdržane, tobože, spadaju u one koje su glasale. Ne spadaju, i nikada nisu ni spadale, od osnivanaj UN u predvečerje Drugog svetskog rata 1945. godine do danas. Pravilo br. 86:
Značenje fraze „članice koje su prisutne i glasaju“
Pravilo 86.
Za ova pravila, fraza „članice koje su prisutne i glasaju“ označava članice koje su bacile potvrdni ili negativni glas. Članice koje su apstinirale od glasanja se ne računaju među onima koje su glasale.
https://www.un.org/en/ga/about/ropga/plenary.shtml
Apstiniranje znači odbijanje da se glasa. Uzdržani glas nije glas; on je potpuno nepostojeći. Po pitanju utvrđivanja glasanja, ne postoji apsolutno nikakva razlika između predstavnika koji je napustio salu u toku glasanja tj. koji nije uopšte glasao.
Rezolucije Generalne skupštine UN ovakvog tipa nisu pravno obavezujuće.
They are not legally binding on the Member States. The only resolutions that have the potential to be legally binding are those adopted by the SC.
https://www.un.org/en/model-united-...se in,possible implementation of GA decisions.
Niti Srbija, pa ni Bosna i Hercegovina, te niti i jedna jedina članica UN, čak i ako je glasala za ovu rezoluciju, nije u obavezi da računa da postoji Dan na sećanje žrtava genocida u Srebrenici. Nijedna nije u obavezi da učestvuje u obeležavanju praznika 11. jula.
E sad, zašto mislim da je potrebno otvoriti čak i temu o ovome? Zato što smo se suočili, a i nastavljamo da se suočavamo, sa gotovo bez presedana ogromnom količinom dezinormacija. Iako su ovo sve proste stvari koje se Gugl pretraživaču mogu videti za svega nekoliko minuta pretraživanja, iz nekog razloga, suočavamo se gotovo isključivo sa lažima. To čak ni nema veze sa tim iz kog smera dolaze informacije. Evo, ja sam se bukvalno trudio da probam pronaći da li je barem neko rekao šta je istina. I nisam uspeo.
