Nikad do sad viđena plejada dezinformacija oko glasanja u Generalnoj skupštini UN

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
90.890
Moram da primetim da, koliko god mediji bili prepuni propagande i jednostavno objektivno loši (ljudi dele informacije bez ikakvog proveravanja) ja ne mogu nikako da ne primetim da smo u vreme izglasavanja rezolucije u GS UN bili suočeni sa nikad do sada viđenom količinom dezinformacija. U principu, skoro sve što se moglo pročitati, sve su same laži. Ne mislim samo o onome što se govorilo u domaćoj štampi i po televizijama, već čak ni po Bosni i Hercegovini.

Bila se pojavila nekakva suluda količina dezinformacija, sve do jedne. Kao da su se ljudi trkali ko će pre nešto da izmisli. Nedavno gostovanje Vojislava Šešelja i Ćirilici sa Dragoslavom Bokanom me je inspirisalo da o ovome, a što jeste jedan prilično zabrinjavajući fenomen, otvorimo i zasebnu temu. U medijima su se mogle čuti sledeće svari:
- za rezoluciju su potrebne dve trećine glasova da bi prošla
- postojala je nekakva dilema oko toga da li će imati dovoljno glasova i pošto neće, biće usvojena prostom većinom umesto dvotrećinske, a pre glasanja se razmatralo hoće li se predlog rezolucije tretirati kao važno pitanje ili ne
- da bi rezolucija prošla, Amerika, Nemačka i njihovi saveznici su lobirali da iz prostorije izađe i prošeta se u toku glasanja do toaleta dovoljan broj ambasadora, kako bi se na taj način smanjio potrebni kvorum i došlo do većine
- rezolucija nije prošla, zato što nije dobila potrebnu podršku
- rezolucija je pravno obavezujuća za sve članove UN
Ništa od ovog što je rečeno iznad nije istina. Bukvalno niti jedna jedina stvar koja je bila rečena.

1) Kao prvo, član 18, stav 2, koji se tiče tzv. važnih pitanja koja propisuju dvotrećinsku većinu sadrži precizno definisano koje su to nadležnosti. To su sledeće:
a) preporuke u vezi održavanja međunarodnog mira i sigurnosti
b) izbor nestalnih članova Saveta bezbednosti
c) izbor članova Ekonomskog i socijalnog saveeta
d) izbor članova Povereničkog veća u skladu sa stavom 1 (c) člana 86
e) prijem novih članica u UN
f) isterivanje članica iz UN
g) pitanja koja se tiču funkcionisanja povereničkog sistema
h) budžetska pitanja

https://www.un.org/en/about-us/un-charter/full-text

Rezolucija A/78/L.67/REV.1 ovo ne pokriva. Ona ne potpada ni pod jedan od 8 kriterijuma kojima su definisana tzv. „važna pitanja“, što će reći da svakako nije bila dvotrećinska većina glasova u sali neophodna za njeno usvajanje. GS UN, naravno, mogla je glasati o tome da li da se tretira kao „važno pitanje“, u kojoj situaciji bi onda bilo potrebe za tako nečim, ali to se nije dogodilo i zapravo nikaad nije ni bilo potrebe za tako nečim, zato što predlog rezolucije zaista i jeste bio izlasan dvotrećinskom većinom. Za rezoluciju je glasalo 84 ukupno od 103 zemlje koliko je glasalo, odnosno ukupno 81,55% članica koje su bile prisutne u sali i glasale.

Neko je u nekom trenutku izmislio da članice koje su uzdržane, tobože, spadaju u one koje su glasale. Ne spadaju, i nikada nisu ni spadale, od osnivanaj UN u predvečerje Drugog svetskog rata 1945. godine do danas. Pravilo br. 86:

RulesMembers.jpg


Značenje fraze „članice koje su prisutne i glasaju“
Pravilo 86.
Za ova pravila, fraza „članice koje su prisutne i glasaju“ označava članice koje su bacile potvrdni ili negativni glas. Članice koje su apstinirale od glasanja se ne računaju među onima koje su glasale.​

https://www.un.org/en/ga/about/ropga/plenary.shtml

Apstiniranje znači odbijanje da se glasa. Uzdržani glas nije glas; on je potpuno nepostojeći. Po pitanju utvrđivanja glasanja, ne postoji apsolutno nikakva razlika između predstavnika koji je napustio salu u toku glasanja tj. koji nije uopšte glasao.

Rezolucije Generalne skupštine UN ovakvog tipa nisu pravno obavezujuće.

They are not legally binding on the Member States. The only resolutions that have the potential to be legally binding are those adopted by the SC.

https://www.un.org/en/model-united-...se in,possible implementation of GA decisions.

Niti Srbija, pa ni Bosna i Hercegovina, te niti i jedna jedina članica UN, čak i ako je glasala za ovu rezoluciju, nije u obavezi da računa da postoji Dan na sećanje žrtava genocida u Srebrenici. Nijedna nije u obavezi da učestvuje u obeležavanju praznika 11. jula.

E sad, zašto mislim da je potrebno otvoriti čak i temu o ovome? Zato što smo se suočili, a i nastavljamo da se suočavamo, sa gotovo bez presedana ogromnom količinom dezinormacija. Iako su ovo sve proste stvari koje se Gugl pretraživaču mogu videti za svega nekoliko minuta pretraživanja, iz nekog razloga, suočavamo se gotovo isključivo sa lažima. To čak ni nema veze sa tim iz kog smera dolaze informacije. Evo, ja sam se bukvalno trudio da probam pronaći da li je barem neko rekao šta je istina. I nisam uspeo.
 
a šta očekuješ u zemlji gde je laž osnova vladavine?
čak neke od dezinformacija nisu čini mi se svesne laži nego plod toga da se novinarstvom sad bave svakakvi polupismeni kadrovi koji će u vest da uguraju i podatke iz kafanske priče jer nemaju svest o tome da trebaju da proveravaju ono što čuju na ulici....
 
a šta očekuješ u zemlji gde je laž osnova vladavine?
čak neke od dezinformacija nisu čini mi se svesne laži nego plod toga da se novinarstvom sad bave svakakvi polupismeni kadrovi koji će u vest da uguraju i podatke iz kafanske priče jer nemaju svest o tome da trebaju da proveravaju ono što čuju na ulici....

Ti si u pravu.

Ali dezinformacija na sve strane nije bilo samo po medijima u Srbiji, nego i BiH.
 
nisu čini mi se svesne laži nego plod toga da se novinarstvom sad bave svakakvi polupismeni kadrovi koji će u vest da uguraju i podatke iz kafanske priče jer nemaju svest o tome da trebaju da proveravaju ono što čuju na ulici....

Ja mislim, uzgred, da je ovo suština.

Potpune budaletine se namnožiše, da se tako izrazim.

P. S. No ipak, ja opet ne mogu da poverujem da je neko u stanju da priča potpune gluposti i to nedeljama, a sa nije uradio najelementarniji istraživački posao guglanja 5 minuta.
 
S obzirom da je reč o pravno neobavezujućoj rezoluciji,onda je najvažnije pitanje koliko je država i kojih glasalo na jedan ili drugi način kao i broj država koje nisu htele da glasaju ili su se uzdržale.
Rezolucija o genocidu u Ruandi usvojena je jednoglasno.Za usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici svoj glas dala je samo manjina država.
One države koje nisu glasale i one koje su se uzdržale od glasanja treba pribrojiti glasali protiv jer je odbijanje glasanja kao i uzdržanost jasna manifestacije stava tih država da događaje u Srebrenici ne smatraju genocidom.
 
Moram da primetim da, koliko god mediji bili prepuni propagande i jednostavno objektivno loši (ljudi dele informacije bez ikakvog proveravanja) ja ne mogu nikako da ne primetim da smo u vreme izglasavanja rezolucije u GS UN bili suočeni sa nikad do sada viđenom količinom dezinformacija. U principu, skoro sve što se moglo pročitati, sve su same laži. Ne mislim samo o onome što se govorilo u domaćoj štampi i po televizijama, već čak ni po Bosni i Hercegovini.

Bila se pojavila nekakva suluda količina dezinformacija, sve do jedne. Kao da su se ljudi trkali ko će pre nešto da izmisli. Nedavno gostovanje Vojislava Šešelja i Ćirilici sa Dragoslavom Bokanom me je inspirisalo da o ovome, a što jeste jedan prilično zabrinjavajući fenomen, otvorimo i zasebnu temu. U medijima su se mogle čuti sledeće svari:
- za rezoluciju su potrebne dve trećine glasova da bi prošla
- postojala je nekakva dilema oko toga da li će imati dovoljno glasova i pošto neće, biće usvojena prostom većinom umesto dvotrećinske, a pre glasanja se razmatralo hoće li se predlog rezolucije tretirati kao važno pitanje ili ne
- da bi rezolucija prošla, Amerika, Nemačka i njihovi saveznici su lobirali da iz prostorije izađe i prošeta se u toku glasanja do toaleta dovoljan broj ambasadora, kako bi se na taj način smanjio potrebni kvorum i došlo do većine
- rezolucija nije prošla, zato što nije dobila potrebnu podršku
- rezolucija je pravno obavezujuća za sve članove UN
Ništa od ovog što je rečeno iznad nije istina. Bukvalno niti jedna jedina stvar koja je bila rečena.

1) Kao prvo, član 18, stav 2, koji se tiče tzv. važnih pitanja koja propisuju dvotrećinsku većinu sadrži precizno definisano koje su to nadležnosti. To su sledeće:
a) preporuke u vezi održavanja međunarodnog mira i sigurnosti
b) izbor nestalnih članova Saveta bezbednosti
c) izbor članova Ekonomskog i socijalnog saveeta
d) izbor članova Povereničkog veća u skladu sa stavom 1 (c) člana 86
e) prijem novih članica u UN
f) isterivanje članica iz UN
g) pitanja koja se tiču funkcionisanja povereničkog sistema
h) budžetska pitanja

https://www.un.org/en/about-us/un-charter/full-text

Rezolucija A/78/L.67/REV.1 ovo ne pokriva. Ona ne potpada ni pod jedan od 8 kriterijuma kojima su definisana tzv. „važna pitanja“, što će reći da svakako nije bila dvotrećinska većina glasova u sali neophodna za njeno usvajanje. GS UN, naravno, mogla je glasati o tome da li da se tretira kao „važno pitanje“, u kojoj situaciji bi onda bilo potrebe za tako nečim, ali to se nije dogodilo i zapravo nikaad nije ni bilo potrebe za tako nečim, zato što predlog rezolucije zaista i jeste bio izlasan dvotrećinskom većinom. Za rezoluciju je glasalo 84 ukupno od 103 zemlje koliko je glasalo, odnosno ukupno 81,55% članica koje su bile prisutne u sali i glasale.

Neko je u nekom trenutku izmislio da članice koje su uzdržane, tobože, spadaju u one koje su glasale. Ne spadaju, i nikada nisu ni spadale, od osnivanaj UN u predvečerje Drugog svetskog rata 1945. godine do danas. Pravilo br. 86:

Pogledajte prilog 1560061

Značenje fraze „članice koje su prisutne i glasaju“
Pravilo 86.
Za ova pravila, fraza „članice koje su prisutne i glasaju“ označava članice koje su bacile potvrdni ili negativni glas. Članice koje su apstinirale od glasanja se ne računaju među onima koje su glasale.​


https://www.un.org/en/ga/about/ropga/plenary.shtml

Apstiniranje znači odbijanje da se glasa. Uzdržani glas nije glas; on je potpuno nepostojeći. Po pitanju utvrđivanja glasanja, ne postoji apsolutno nikakva razlika između predstavnika koji je napustio salu u toku glasanja tj. koji nije uopšte glasao.

Rezolucije Generalne skupštine UN ovakvog tipa nisu pravno obavezujuće.

They are not legally binding on the Member States. The only resolutions that have the potential to be legally binding are those adopted by the SC.


https://www.un.org/en/model-united-nations/how-decisions-are-made-un#:~:text=Given the dramatic increase in,possible implementation of GA decisions.

Niti Srbija, pa ni Bosna i Hercegovina, te niti i jedna jedina članica UN, čak i ako je glasala za ovu rezoluciju, nije u obavezi da računa da postoji Dan na sećanje žrtava genocida u Srebrenici. Nijedna nije u obavezi da učestvuje u obeležavanju praznika 11. jula.

E sad, zašto mislim da je potrebno otvoriti čak i temu o ovome? Zato što smo se suočili, a i nastavljamo da se suočavamo, sa gotovo bez presedana ogromnom količinom dezinormacija. Iako su ovo sve proste stvari koje se Gugl pretraživaču mogu videti za svega nekoliko minuta pretraživanja, iz nekog razloga, suočavamo se gotovo isključivo sa lažima. To čak ni nema veze sa tim iz kog smera dolaze informacije. Evo, ja sam se bukvalno trudio da probam pronaći da li je barem neko rekao šta je istina. I nisam uspeo.
Opet malo posipanja pepelom?
 
S obzirom da je reč o pravno neobavezujućoj rezoluciji,onda je najvažnije pitanje koliko je država i kojih glasalo na jedan ili drugi način kao i broj država koje nisu htele da glasaju ili su se uzdržale.
Rezolucija o genocidu u Ruandi usvojena je jednoglasno.Za usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici svoj glas dala je samo manjina država.
One države koje nisu glasale i one koje su se uzdržale od glasanja treba pribrojiti glasali protiv jer je odbijanje glasanja kao i uzdržanost jasna manifestacije stava tih država da događaje u Srebrenici ne smatraju genocidom.

Zašto? Primera radi, predstavnik Ujedinjenih Arapskih Empirata, koji nije rezoluciju podržao, rekao je da je to bio van svake doze sumnje genocid.
 
Zašto? Primera radi, predstavnik Ujedinjenih Arapskih Empirata, koji nije rezoluciju podržao, rekao je da je to bio van svake doze sumnje genocid.
Znači da predstavnik UAE smatra da žrtve genocida u Srebrenici ne zaslužuju poštovanje jer je odbio da glasa za rezoluciju.
List Danas je u skladu sa svojom uređivačkom antisrpskom politikom objavio članak pod naslovom "Uzdržani nisu protiv" pokušavajući da vadi fleke zbog rezultata glasanja ali cela ta "argumentacija" može da se smućka i prospe.
 
Znači da predstavnik UAE smatra da žrtve genocida u Srebrenici ne zaslužuju poštovanje jer je odbio da glasa za rezoluciju.
List Danas je u skladu sa svojom uređivačkom antisrpskom politikom objavio članak pod naslovom "Uzdržani nisu protiv" pokušavajući da vadi fleke zbog rezultata glasanja ali cela ta "argumentacija" može da se smućka i prospe.

Ne, ne znači.

Poslušaj ti šta je rekao.
 
Zašto prosipanja pepelom?

Ako hoćeš da kažeš da se ja kajem zbog nečega, delimično je tačno. Čak sam i ja bio naseo i nesvesno svojim manjim delom doprineo širenju ovih dezinformacija; tako da treba se posuti pepelom, da.
A kakva su ono očekivanja povodom “rezolucije” izražavana iz Sarajeva 24/7? Da li im su izvesne ambicije išta splasnule?
 
A kakva su ono očekivanja povodom “rezolucije” izražavana iz Sarajeva 24/7? Da li im su izvesne ambicije išta splasnule?
U BiH je takozvano negiranje takozvanog genocida krivično delo sa zaprećenom kaznom od 5 godina robije.
Istovremeno vidimo da predstavnici većeg dela čovečanstva negiraju događajima u Srebrenici karakter genocida.
 
Moram da primetim da, koliko god mediji bili prepuni propagande i jednostavno objektivno loši (ljudi dele informacije bez ikakvog proveravanja) ja ne mogu nikako da ne primetim da smo u vreme izglasavanja rezolucije u GS UN bili suočeni sa nikad do sada viđenom količinom dezinformacija. U principu, skoro sve što se moglo pročitati, sve su same laži. Ne mislim samo o onome što se govorilo u domaćoj štampi i po televizijama, već čak ni po Bosni i Hercegovini.

Bila se pojavila nekakva suluda količina dezinformacija, sve do jedne. Kao da su se ljudi trkali ko će pre nešto da izmisli. Nedavno gostovanje Vojislava Šešelja i Ćirilici sa Dragoslavom Bokanom me je inspirisalo da o ovome, a što jeste jedan prilično zabrinjavajući fenomen, otvorimo i zasebnu temu. U medijima su se mogle čuti sledeće svari:
- za rezoluciju su potrebne dve trećine glasova da bi prošla
- postojala je nekakva dilema oko toga da li će imati dovoljno glasova i pošto neće, biće usvojena prostom većinom umesto dvotrećinske, a pre glasanja se razmatralo hoće li se predlog rezolucije tretirati kao važno pitanje ili ne
- da bi rezolucija prošla, Amerika, Nemačka i njihovi saveznici su lobirali da iz prostorije izađe i prošeta se u toku glasanja do toaleta dovoljan broj ambasadora, kako bi se na taj način smanjio potrebni kvorum i došlo do većine
- rezolucija nije prošla, zato što nije dobila potrebnu podršku
- rezolucija je pravno obavezujuća za sve članove UN
Ništa od ovog što je rečeno iznad nije istina. Bukvalno niti jedna jedina stvar koja je bila rečena.

1) Kao prvo, član 18, stav 2, koji se tiče tzv. važnih pitanja koja propisuju dvotrećinsku većinu sadrži precizno definisano koje su to nadležnosti. To su sledeće:
a) preporuke u vezi održavanja međunarodnog mira i sigurnosti
b) izbor nestalnih članova Saveta bezbednosti
c) izbor članova Ekonomskog i socijalnog saveeta
d) izbor članova Povereničkog veća u skladu sa stavom 1 (c) člana 86
e) prijem novih članica u UN
f) isterivanje članica iz UN
g) pitanja koja se tiču funkcionisanja povereničkog sistema
h) budžetska pitanja

https://www.un.org/en/about-us/un-charter/full-text

Rezolucija A/78/L.67/REV.1 ovo ne pokriva. Ona ne potpada ni pod jedan od 8 kriterijuma kojima su definisana tzv. „važna pitanja“, što će reći da svakako nije bila dvotrećinska većina glasova u sali neophodna za njeno usvajanje. GS UN, naravno, mogla je glasati o tome da li da se tretira kao „važno pitanje“, u kojoj situaciji bi onda bilo potrebe za tako nečim, ali to se nije dogodilo i zapravo nikaad nije ni bilo potrebe za tako nečim, zato što predlog rezolucije zaista i jeste bio izlasan dvotrećinskom većinom. Za rezoluciju je glasalo 84 ukupno od 103 zemlje koliko je glasalo, odnosno ukupno 81,55% članica koje su bile prisutne u sali i glasale.

Neko je u nekom trenutku izmislio da članice koje su uzdržane, tobože, spadaju u one koje su glasale. Ne spadaju, i nikada nisu ni spadale, od osnivanaj UN u predvečerje Drugog svetskog rata 1945. godine do danas. Pravilo br. 86:

Pogledajte prilog 1560061

Značenje fraze „članice koje su prisutne i glasaju“
Pravilo 86.
Za ova pravila, fraza „članice koje su prisutne i glasaju“ označava članice koje su bacile potvrdni ili negativni glas. Članice koje su apstinirale od glasanja se ne računaju među onima koje su glasale.​


https://www.un.org/en/ga/about/ropga/plenary.shtml

Apstiniranje znači odbijanje da se glasa. Uzdržani glas nije glas; on je potpuno nepostojeći. Po pitanju utvrđivanja glasanja, ne postoji apsolutno nikakva razlika između predstavnika koji je napustio salu u toku glasanja tj. koji nije uopšte glasao.

Rezolucije Generalne skupštine UN ovakvog tipa nisu pravno obavezujuće.

They are not legally binding on the Member States. The only resolutions that have the potential to be legally binding are those adopted by the SC.


https://www.un.org/en/model-united-nations/how-decisions-are-made-un#:~:text=Given the dramatic increase in,possible implementation of GA decisions.

Niti Srbija, pa ni Bosna i Hercegovina, te niti i jedna jedina članica UN, čak i ako je glasala za ovu rezoluciju, nije u obavezi da računa da postoji Dan na sećanje žrtava genocida u Srebrenici. Nijedna nije u obavezi da učestvuje u obeležavanju praznika 11. jula.

E sad, zašto mislim da je potrebno otvoriti čak i temu o ovome? Zato što smo se suočili, a i nastavljamo da se suočavamo, sa gotovo bez presedana ogromnom količinom dezinormacija. Iako su ovo sve proste stvari koje se Gugl pretraživaču mogu videti za svega nekoliko minuta pretraživanja, iz nekog razloga, suočavamo se gotovo isključivo sa lažima. To čak ni nema veze sa tim iz kog smera dolaze informacije. Evo, ja sam se bukvalno trudio da probam pronaći da li je barem neko rekao šta je istina. I nisam uspeo.

Temu ću proširiti nekim podacima o ranijim glasanjima, što je, čini mi se, @dragon x tražio.

FGw2Oj8XwAI4YTi2-1080x720.jpg


Prošlogodišnja rezolucija o ljudskim pravima u Islamskoj republici Iran.

ZA: 78
PROTIV: 31

Uzdržano: 69

110 zemalja protiv i uzdržano, nasuprot 78 koje su podržale.
 
Prošlogodišnja rezolucija o ljudskim pravima na Krimu, u Sevastopolju i delovima Ukrajine pod ruskom okupacijom:
https://digitallibrary.un.org/record/4030715?ln=en

ZA 73
PROTIV 23
Uzdržano 79

101 protiv i uzdržanih nasuprot 73 za.

Ova rezolucija je čak interesantna i po tome što ima više uzdržanih glasova od onih koji su za.
 

Back
Top