Nije znanje znanje znati, već je znanje drugom ga dati

Volim srpski jezik i književnost, volim da učim, pišem i govorim ga.
Srpski sam slušala u pesmama još kao dete, slušali su moji roditelji, kasnije sam i sama počela da slušam. Zatim tu su bili knjige mojih roditelja, koji su veliki broj isto bile na srpski (tačnije srpsko- hrvatski, od tamo i moja jekavica na početku) pa sam pocela da čitam.
Na početku mi išlo teško, neke reči nisam razumela, kasnije sam počela da im sama pronalazim znaćenje pomoću reći koji su bili ispred ili iza njih. I opet nije bilo baš lako, pročitala bi knjigu a da je polovinu nisam razumela, pa bih je pročitala opet. Tako sam svaku knjigu čitala po najmanje dva tri puta.

Zatim je došao net, pa je sve bilo malo lakše, lakše sam nalazila knjige, ako nisam nešto razumela potražila bi na netu.
I evo me na Srpskom forumu, trebalo mi je dve godine da saberem hrabrost da bih počela da komuniciram na srpski. Bilo je šale kad bih pogrešila, grešim još, a šalim se i sama na svoj račun.
Nije me stid što grešim, učim kroz svoje greške.

Bilo je i kritike, bilo je i uvrede, kao to da sam nepismena. Sve to zna da obeshrabri, i toliko puta sam se "stišala" i pokolebala, ali nisam odustala.
Najgori su mi padeži, i još se mučim sa njima, ali se ne otkazujem.

No, ne pišem ovo o ne dobronamerne i zajedlive kriticare, pišem da se zahvalim onima koji bi mi svaki put dobronamerno skrenuli pažnju da sam negde pogrešila i pokazali mi kako je ispravno, nikad se nisam naljutila dobronamernoj kritici, i sama sam tražila da me isprave kad pogrešim, sve u svrhe da budem bolja, i da naučim više.

Hvala što ste strpljivi sa mnom, i što pokušavate da me razumete i kad se nesvesno prešaltovam na makedonski.:D

Budite gordi na svoj jezik. Budite gordi kad stranci imaju želju da nauče vaš jezik, pomozite im, prihvatite ih, ohrabite ih, jer

"NIJE ZNANJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE – DRUGOM GA DATI"

(Izvinjavam se na gramatičke greške)

front-view-stacked-books-ladders-education-day_copy_800x533.jpg
 
Pripadam grupi onih koji vole svoj jezik i trude se da ga upotrebljavaju na najtačniji mogući način, jasno i glasno. Ne volim ove nove izraze koji se pod uticajem društvenih mreža i takozvane modernosti uvode silom u svakodnevni govor, ali mene niko ne pita pa se trudim da ih ignorišem. Tebi sve čestitke na trudu, a koliko vidim lepo ti ide, nastavi tako. Zanemari negativne komentare, ljudski je grešiti, pogotovo kad učiš sama. Piši što više jer kroz praksu se stiče i znanje. :ok:
 
Volim srpski jezik i književnost, volim da učim, pišem i govorim ga.
Srpski sam slušala u pesmama još kao dete, slušali su moji roditelji, kasnije sam i sama počela da slušam. Zatim tu su bili (bile) knjige mojih roditelja, koji su veliki broj isto bile na srpski (koje su u većini/velikom broju bile na srpskom jeziku) (tačnije srpsko- hrvatski, od tamo (odatle) i moja jekavica na početku) pa sam pocela da čitam.
Na početku mi (je) išlo teško, neke reči nisam razumela, kasnije sam počela da im sama pronalazim znaćenje (značenje) pomoću reći koji su bili (reči, koje su bile) ispred ili iza njih. I opet nije bilo baš lako, pročitala bi (bih) knjigu (,) a da je polovinu nisam razumela, pa bih je pročitala opet. Tako sam svaku knjigu čitala po najmanje dva (,) tri puta.

Zatim je došao net, pa je sve bilo malo lakše, lakše sam nalazila knjige, ako nisam nešto razumela (,) potražila bi (bih) na netu.
I evo me na Srpskom (srpskom) forumu, trebalo mi je dve godine da saberem hrabrost da bih počela da komuniciram na srpski (srpskom). Bilo je šale kad bih pogrešila, grešim još, a šalim se i sama na svoj račun.
Nije me stid što grešim, učim kroz svoje greške.

Bilo je i kritike, bilo je i uvrede, kao to (-) da sam nepismena. Sve to zna da obeshrabri, i toliko puta sam se "stišala" i pokolebala, ali nisam odustala.
Najgori su mi padeži, i još se mučim sa njima, ali se ne otkazujem (posustajem).

No, ne pišem ovo o ne dobronamerne i zajedlive kriticare (zbog dobronamernih i zajedljivih kritičara) , pišem da se zahvalim (da bih se zahvalila) onima koji bi mi svaki put dobronamerno skrenuli pažnju da sam negde pogrešila i pokazali mi kako je ispravno, nikad se nisam naljutila dobronamernoj kritici (zbog dobronamerne kritike), i sama sam tražila da me isprave kad pogrešim, sve u svrhe (zbog toga) da budem bolja, i da naučim više.

Hvala što ste strpljivi sa mnom, i što pokušavate da me razumete i kad se nesvesno prešaltovam (prebacim) na makedonski.:D

Budite gordi (ponosni) na svoj jezik. Budite gordi (ponosni) kad stranci imaju želju da nauče vaš jezik, pomozite im, prihvatite ih, ohrabite ih, jer

"NIJE ZNANJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE – DRUGOM GA DATI"

(Izvinjavam se na gramatičke greške (zbog gramatičkih grešaka))

U principu te potpuno razumem, ispravio sam greške. Inače, imaš veoma dobar osećaj za to gde postaviti znakove interpunkcije u rečenici, možda i bolji osećaj nego što većina prosečnih Srba to ima. :ok:
 
Pripadam grupi onih koji vole svoj jezik i trude se da ga upotrebljavaju na najtačniji mogući način, jasno i glasno. Ne volim ove nove izraze koji se pod uticajem društvenih mreža i takozvane modernosti uvode silom u svakodnevni govor, ali mene niko ne pita pa se trudim da ih ignorišem. Tebi sve čestitke na trudu, a koliko vidim lepo ti ide, nastavi tako. Zanemari negativne komentare, ljudski je grešiti, pogotovo kad učiš sama. Piši što više jer kroz praksu se stiče i znanje. :ok:
Hvala, Neda ne volim ni ja nove izraze, posebno ne volim kad se upotrebljavaju anglicizme i skraćenice, ali to je druga priča
 

Back
Top