Није тешко бити фин

Добро вам јутро. Сат је враћен, биоритам није, па сам будна мимо свих недељних термина. Испратила сам мужа на посао, и да је сат нормалан наставила бих да спавам до 8 (недјеља је, халооооо). Међутим, помјерен је сат, направљен је раскорак између казаљки и биоритма, па сам будна. Елем. Кроз ролетне назирем неко сунце и планирам да у неко нормално вријеме (што ће рећи у 9) изведем саму себе на каФућино и кроасан. Идем у свој омиљени кафић и надам се да је Игор у смени. Игор је мој омиљени конобар и кува најбољи каФућино у животу. Озбиљно. Гдје год се усудим да пробам каФућино, не може Игоровом каФућину ни прићи. Зна човјек знање. Не треба ни да ме пита. Како сједнем само му махнем и климнем главом и каФућино и чаша воде са три коцке леда стижу. Па бих да питам. Кажете ли конобару хвала кад вам донесе пиће? Не волим неотесанце који конобарима звижде, пуцкају прстима и остало. Брате, не дресираш пса, то је ЧОВЈЕК. Знајући мене и мој темперамент, вјероватно бих том неком ко ми је пуцнуо прстима сасула оно што је наручио у фацу, извикала се на њега, добила отказ и крааааај. Има и још гора опција. Кад конобар донесе пиће, а наручилац ћути као заливен. Мајсторе, гдје ти је култура? Океј, јесте то њему посао за који добија плату, али, понављам, ЧОВЈЕК је. А и требало би да су те родитељи научили да кажеш хвала кад ти неко нешто да. Миша му брашњавог, неће ти пасти круна с главе, а и уљепшаћеш некоме дан.
Бар ја тако мислим. Није тешко бити фин.
А ви? Кажете ли ви конобару хвала кад вам донесе пиће?
 
Obavezno, bio konobar ili konobarica i to sa osmehom.
Ceo dan na nogama, slušaju svakakve komentare, trpe
uvrede, zašto ne pokazati ljubaznost i zahvalnost? Uslugu
plaćam, naravno, ali osmehom iskazujem poštovanje za
njihov rad. Samo sam jednom u životu bila u društvu u
kom se muškarac obratio konobaru sa momak, više ga nikad
nisam videla. Odbijam da budem u društvu u kom je i ta
osoba. Prostakluk ne podnosim.
 
hee evo jedne price kad je u pitanju ulepsavanje dana ... a ucesnici su gosti i konobar :)
Udjem ja u jedan dobar caffe i narucim espreso i kolac. Kada sam ulazio nisam uopste birao mesto gde cu da sednem . Bilo je vise stolova slobodnih i nekako mi nije u tom trenutku bilo mesto bitno, koliko to da popijem kafu i pojedem taj kolač od čokolade. Tako da nisam ni bio svestan da sam zauzeo sto za 6 ljudi. U medjuvremenu se lokal punio. I tako dolazi u jednom momentu jedno petoro gostiju, konobar gleda da li ima gde da ih smesti. Nema nigde. On kaze gostima, na zalost nema mesta. Ja pogledah , vidim da ima mali sto za dvoje. Kazem konobaru evo ja cu se premestim tamo a nek oni sednu ovde ... iako je konobar mogao mene da zamoli kultura mu nije dozvoljavala da sad cima nekog od gostiju. Ali sam ja odreagovao. Konobar mi je onda rekao...e svaka cast malo je takvih. I on je meni ulepsao i ja njemu dan...a i gosti zadovoljeni ...
 

Back
Top