Priča dobija još neobičniji preokret kada se razmatraju posledice Džoaninog sletanja. Lekari koji ispituju njen slučaj veruju da je intenzivan šok od više od 200 uboda vatrenih mrava izazvao nalet adrenalina u njenom telu. Ovaj nalet adrenalina, koji se često naziva odgovor tela „bori se ili beži“, odigrao je ključnu ulogu u održavanju rada Džoaninog srca uprkos ekstremnim okolnostima.
Fiziologija iza ovog mehanizma preživljavanja je intrigantna. Adrenalin, takođe poznat kao epinefrin, je hormon i neurotransmiter koji priprema telo za povećanu fizičku aktivnost. U situacijama ekstremnog stresa, kao što je pad koji je opasan po život, nadbubrežne žlezde oslobađaju adrenalin u krvotok. Ovaj hormon zatim deluje na različite organe, povećava broj otkucaja srca, širi disajne puteve i preusmerava protok krvi u vitalne oblasti. U Džoaninom slučaju, ponovljeni ubodi vatrenih mrava izazvali su neprekidno oslobađanje adrenalina, efektivno delujući kao improvizovani sistem za održavanje života.
