etleboro
Početnik
- Poruka
- 39
Nije bilo srpskih koncentracionih logora u Bosni, kao što je to rekao Alija Izetbegović Fransoa Miteranu, juna 1992. godine, u Sarajevu. Ova izjava bila je laž izneta da bi izazvala gnušanje Zapada i navela ga da se stavi na muslimansku stranu.
To priznanje je izrekao lično Alija Izetbegović, 2. decembra 2003. godine, kada su Bernar Kušner i Ričard holbruk seli kraj njegovog uzglavlja u bolnici u Sarajevu, nešto malo pre njegove smrti. Svedočanstvo o tome nalazi se u knjizi Bernara Kušnera „Ratnici Mira“ (izdavač: Grasset et Fasquelle,2004), na stranicama od 384. do 387.
Preiđmo preko autorovih lirskih iskaza, preko njegovog „neizmernog divljenja“ prema onome koga on smatra „najboljim predstavnikom islama svetlosti“. Zadržimo se samo na napisanim činjenicama.
Na kraju susreta Kušner postavlja Izetbegoviću pitanje o postojanju srpskih koncentracionih logora. Podseća ga na susret sa Miteranom i na ono što mu je Izetbegović tada rekao o logorima smrti: „Vi ste to ponovili pred novinarima. To je izazvalo veliko nespokojstvo u svetu. Fransoa miteran me je poslao u Omarsku, otvorili smo i druge zatvore. To su bila strašna mesta, ali nije bilo sistematskog istrebljivanja. Znate li to?“
Odgovor: „Da. Mislio sam da bi moja „otkrića“ mogla da ubrzaju bombardovanje. Video sam reakciju Francuza i ostalih... Prevario sam se“.
Umešao se Ričard Holbruk: „U Helsinkiju ste shvatili da se predsednik Buš stariji neće mešati?“
Izetbegović:“ Da, pokušao sam, ali izjava je bila lažna. Nije bilo srpskih koncentracionih logora, ma kako da su strašno izgledala ta mesta.“
To je sve, ali dovoljno da se uvidi kakva je bila pozicija Zapada tokom rata u ruševinama druge Jugoslavije, odnosno da le je bio izigran ili je svesno pristao na laži, mnoge od njih i sam proizvodeći, naručujući i distribuirajući, kako bi od njih napravio „događaje na koje se mora reagovati, pa makar i masovnom upotrebom sile“. Iako velike zapadne sile nisu tada odgovorile očekivanjima muslimanskih vođa, Izetbegovićeve optužbe da ima srpskih koncentracionih logora, koje su drugi ponavljali, predstavljale su ogromni uspeh muslimanske propagande koja je naveliko doprinela konačnoj satanizaciji Srba u Bosni i drugde. Pod uticajem zgražavanja nastalog zbog te laži – i zbog drugih laži koje još nisu priznate – NATO snage su intervenisale protiv bosanskih Srba i stvoren je Međunarodni krivični sud u Hagu da bi ih kaznio. Naravno, priznanje ne može biti nadoknada za zlo koje je na osnovu tih laži naneto Srbima. Ali, biće korisno za one kojima istina još uvek nešto znači i obavezuje ih.
Kosta Hristić
To priznanje je izrekao lično Alija Izetbegović, 2. decembra 2003. godine, kada su Bernar Kušner i Ričard holbruk seli kraj njegovog uzglavlja u bolnici u Sarajevu, nešto malo pre njegove smrti. Svedočanstvo o tome nalazi se u knjizi Bernara Kušnera „Ratnici Mira“ (izdavač: Grasset et Fasquelle,2004), na stranicama od 384. do 387.
Preiđmo preko autorovih lirskih iskaza, preko njegovog „neizmernog divljenja“ prema onome koga on smatra „najboljim predstavnikom islama svetlosti“. Zadržimo se samo na napisanim činjenicama.
Na kraju susreta Kušner postavlja Izetbegoviću pitanje o postojanju srpskih koncentracionih logora. Podseća ga na susret sa Miteranom i na ono što mu je Izetbegović tada rekao o logorima smrti: „Vi ste to ponovili pred novinarima. To je izazvalo veliko nespokojstvo u svetu. Fransoa miteran me je poslao u Omarsku, otvorili smo i druge zatvore. To su bila strašna mesta, ali nije bilo sistematskog istrebljivanja. Znate li to?“
Odgovor: „Da. Mislio sam da bi moja „otkrića“ mogla da ubrzaju bombardovanje. Video sam reakciju Francuza i ostalih... Prevario sam se“.
Umešao se Ričard Holbruk: „U Helsinkiju ste shvatili da se predsednik Buš stariji neće mešati?“
Izetbegović:“ Da, pokušao sam, ali izjava je bila lažna. Nije bilo srpskih koncentracionih logora, ma kako da su strašno izgledala ta mesta.“
To je sve, ali dovoljno da se uvidi kakva je bila pozicija Zapada tokom rata u ruševinama druge Jugoslavije, odnosno da le je bio izigran ili je svesno pristao na laži, mnoge od njih i sam proizvodeći, naručujući i distribuirajući, kako bi od njih napravio „događaje na koje se mora reagovati, pa makar i masovnom upotrebom sile“. Iako velike zapadne sile nisu tada odgovorile očekivanjima muslimanskih vođa, Izetbegovićeve optužbe da ima srpskih koncentracionih logora, koje su drugi ponavljali, predstavljale su ogromni uspeh muslimanske propagande koja je naveliko doprinela konačnoj satanizaciji Srba u Bosni i drugde. Pod uticajem zgražavanja nastalog zbog te laži – i zbog drugih laži koje još nisu priznate – NATO snage su intervenisale protiv bosanskih Srba i stvoren je Međunarodni krivični sud u Hagu da bi ih kaznio. Naravno, priznanje ne može biti nadoknada za zlo koje je na osnovu tih laži naneto Srbima. Ali, biće korisno za one kojima istina još uvek nešto znači i obavezuje ih.
Kosta Hristić
