Nihilizam je neizbežna posledica bezuspešnog traganja za apsolutnom, transcendentalnom istinom - ista ne postoji. Svet funkcioniše po principu individualnih iracionalnih pojedinosti koje su deo racionalnog sistema, unutar širokog okvira iracionalnosti. Traganje za savršenstvom je jalovo, jedino što nam preostaje je da prihvatimo sebe kao sastavan deo kosmičkog superorganizma iz kog i crpimo ono što nas čini ljudima - život, strast, ljubav.
Zla i nejednakosti su prost simptom arogatne "aristokratije" koja je sebi kroz istoriju davala za pravo da ostatak čovečanstva vuče kao stoku prema svojoj ideji progresa i savršenstva, udaljavajući ih od onog pravog, koje ne zahteva nikakve kompleksne sisteme već prosto prihvatanje sebe kao dela prirode i prirode kao dela nas. Ovo nije doba nihilizma, već doba arogantnih "ibermenša", gladnih moći potrebne za ispunjenje njihovih trulih ideja, i običnim narodom koji pod njihovim jarmom pada u otuđenost, razočarenje i konfuziju - pored svog materijalnog blagostanja, nema sreće, nema ljubavi.
Ne treba nam nikakva elita i aristokratija. Vreme naduvenih grčkih filozofa koji su živeli na grbači legija obespravljenih robova i pričali prazne priče o svojoj veličini i ispravnosti je još odavno trebalo da se zakopa. U svoj svojoj skromnosti i jednostavnosti, Diogen je bio najveličanstveniji grčki filozof.