Ni životinje, ni biljke, ni gljive od pre 400 miliona godina

[Nina]

Pre oko 400 miliona godina, mnogo pre nego što su se pojavili dinosaurusi ili čak drveće, jedna zagonetna vrsta organizma uzdizala se nad bespućima drevne Zemlje poput praistorijskog monolita.Reč je o takozvanim prototaksitima (Prototaxites), drevnom obliku života, za koji naučnici sada smatraju da predstavlja potpuno nepoznat oblik višećelijskog života, koji ne pripada ni biljkama, ni životinjama, ni gljivama.

Fosili, prvi put identifikovani pre 160 godina, dostižu visinu i do devet metara i decenijama izmiču jasnoj klasifikaciji.
U 19. veku naučnici su isprva mislili da je reč o trulim stablima četinara. Međutim, kasnija istraživanja pokazala su da je građen od isprepletenih cevi, a ne od ćelija kakve čine biljno tkivo.

Drugi istraživači smatrali su da je reč o organizmu nalik lišaju, simbiotskoj zajednici gljive i algi. Poslednjih godina, pojedini naučnici su verovali da prototaksiti najviše liče na gljive, delom zato što ne izgledaju kao da su energiju proizvodili fotosintezom, piše CNN.

 

[Nina]

Novo istraživanje fokusiralo se na tri fosila pronađena u praistorijskom kopnenom ekosistemu u Rajniju, u blizini Aberdina u Škotskoj. Na tom mestu nalaze se neki od najbolje očuvanih primeraka najranijih biljaka, gljiva i životinja koje su pre 400 miliona godina, u periodu poznatom kao rani devon, nastanjivale kopno. Ovo područje je nekada bilo drevni izvor tople vode, sličan današnjem Jeloustounu.

Izuzetna očuvanost fosila zarobljenih u stenama Rajnija omogućava naučnicima da, uz odgovarajuće alate, detektuju hemijske tragove davno nestalih molekula, poznate kao proizvode fosilizacije. Nova analiza pokazuje da su biomarkeri u fosilima prototaksita hemijski različiti od onih pronađenih u fosilizovanim gljivama sa istog lokaliteta, koje su očuvane pod sličnim uslovima. Fosili gljiva sadrže jedinjenja nastala razgradnjom hitina i glukana - ključnih strukturnih molekula gljiva. Protaksiti, međutim, te biomarkere nisu imali.

Različite vrste prototaksita verovatno su se razlikovale po veličini, ali najveći primerci su se zaista uzdizali nad pejzažom u vreme kada biljke nisu bile više od jednog metra, rekao je Kevin Bojs, profesor nauka o Zemlji i planetama na Univerzitetu Stanford. Njegova istraživanja fosila prototaksita pokazala su da ti drevni organizmi nisu koristili fotosintezu za proizvodnju energije, već su verovatno trošili ugljenik iz okruženja, slično nekim savremenim gljivama koje se hrane razgradnjom organske materije.

"Možete ih uporediti sa pečurkama, ali pečurke jednostavno nisu toliko stare. To ne znači da prototaksit jeste ili nije gljiva (ili nešto drugo), već da bi se njegov oblik razvijao nezavisno od pečuraka i drugih složenih višećelijskih gljiva koje danas poznajemo", rekao je naucnik.

Mark-Andre Selos, profesor Prirodnjačkog muzeja u Parizu, rekao je da su autori nove studije sproveli "izvanredne analize", ali je napomenuo da je istraživanje obuhvatilo samo jednu od 25 poznatih vrsta prototaksita. On smatra da je i dalje moguće da je ovaj organizam funkcionisao na način sličan lišajevima.

Loran ističe da je o prototaksitima i dalje mnogo toga nepoznato. Na primer, nije jasno kako su bili pričvršćeni za tlo, niti da li je organizam, za koji se smatra da je sporo rastao, tokom čitavog životnog veka stajao uspravno.link

 

[Nina]