Ni sistem obrazovanja ni roditelji nemaju metode kojima bi spremili decu na svet u koji ulaze

[Lagerta]

Neko je objavio, pa sklonio – komentare koje deca ostavljaju ispod tragične vesti. Osvanuće verovatno opet negde. Te poruke su srž cele stvari. Ako umanjimo zgroženost da su navijačkog karaktera, s podrškom ubici, u njima se vidi još nešto. Rečnik identičan gejmerskom diskurzu. Next level, good game bro i slično. To smo dobili podvajanjem stvarnosti.
Deca tog uzrasta razmenjuju u svojim grupama sadržaj kojim testiraju svoju ‘izdržljivost’. U nedostatku podražaja ili mnoštvu onih kratkoročnih, deo mozga navučen na male stimulanse (lajkove, notifikacije) traži nešto više. Oni dele snimak motoriste koji je stradao u nesreći, glava mu otpada s kacigom i kotrlja se. Vruća roba, snimak procureo od nekuda. Svejedno, oni ne doživljavaju tu osobu kao osobu. To je za njih skeč. Predstava. Oni ne mogu da zamisle da ta osoba ima porodicu, da oseća bol. Brzi tempo izmene i površinski sadržaji ne dopuštaju dubinsko čitanje, time i razumevanje, i što je najvažnije – i empatiju.
Ni počinitelju ni komentatorima/navijačima stvarni svet nije važan. Kada stanu pred vas u učionici, oni svi izgledaju isto, razmišljaju isto. Ali bi dobili nervni slom kad bi vi u njihovo ime upisali komentar ili im prikačili nešto na zid. Virtualni identitet je ono što se broji. I svet koji ga prati.
U srednjestaleškoj sredini sve želje su zadovoljene automatizmom, pre nego ih uopšte osetimo. Novi sat, novi telefon, novi bicikl, auto. Sve prema redosledu. U toj sredini nema više oscilirajućih emocija, ni pozitivnih ni negativnih. Jedini njihov izvor je virtualni svet.
Počinitelj je očekivano ravnodušan. On je odigrao jednu igru, uprizorio poluvirtualni igrokaz koji će sada kružiti internetom. Ne može osvestiti stvarne posledice. U virtualnom svetu nema posledica. U najgorem slučaju ste na kratko odvojeni od grupe ili nekog oblika komunikacije. Spajate se na drugi kanal istog dana, ono od jutros je već stara vest. To je virtualni svet večne sinhronije; postoji samo sada.

 

[Lagerta]

On je trenutno opijen kreacijom čiji virtualni odjek već pretpostavlja. Nije svestan žrtava, kao dela stvarnog sveta i stvarnih posledica. To su igrači kratko isključeni iz onlajn igre.
Ali, okrutna logika večnog ‘sada’ u novim medijima uskoro će se okrenuti protiv njega. To je bumerang efekt na koji nije računao. Biće ‘car’, kako ga nazivaju večeras u komentarima, čitava dva dana. I postati stara vest. Progutaće ga vesti o novom spotu, novom modelu telefona i novim tik tok izazovom.
U tom stanju nagle zaboravljenosti, konačno će osetiti stvarni svet koji je negirao. On će se za par dana sručiti na njega svom težinom. Osetiće prvi put u životu istinski strah, možda i bol, glad, žeđ. I biti iznenađen da postoje stvarne posledice.
Šteta što je realni svet spoznao samo preko njegovog oblika kažnjavanja. On je puno više od toga. Nažalost, njegove žrtve neće nikada imati priliku da to otkriju.
Blesavo zadivljeni brzinom, dizajnom, bleštavilom novih medija, ne bavimo se ozbiljno njihovim uticajem na način kako doživljavamo i shvatamo svet koji nas okružuje. Znate li jedan izvor koji se koristi, ili se barem koristio, tokom obrazovanja, a koji baš naglašeno radi na razvijanju empatije? Priroda? Matematika? Informatika u prvom razredu? Ne. Književnost. Ali, ona se svela na faktografiju. Ima i o tome radova…

 

[Lagerta]

Na sve sam oguglala u vestima, osim kad se radi o deci. Napokon, to je svet u koji uskoro puštamo i svoju decu. Niti sistem obrazovanja niti roditelji nemaju metode kojima bi spremili decu na svet u koji ulaze.Tuga, jer sam do sada uvek bila mišljenja da deca ne mogu biti zla, da su roditelji oni koji moraju biti model ponašanja. Ovaj dečak mi je razbio te iluzije na najteži način.

 

[Џорџи]

Sta i dalje cemo da furamo emancipaciju i dole patrijarhat,iako znamo kad je radio kaish nije bilo slicnih problema

 

[Lagerta]

Sta i dalje cemo da furamo emancipaciju i dole patrijarhat,iako znamo kad je radio kaish nije bilo slicnih problema

Ne znam šta ćemo da furamo, ali mali je imao oca koji ga je vodio u streljanu , a ne majku . Tako da 'dole patrijarhat' nema veze sa ovim slučajem .

 

[Nemoguća Могућност]

Poznati smo kao vrsta koja misli da moze da predvidi buducnost, ali efektivno omasujemo je progresivno daljini perioda buducnosti.

Mi ne znamo sta ce biti sutra (kao sto nismo znali za juce pre no sto se desilo). Konsekventno, nemamo apsolutnog pojma u kakvom svetu ce ziveti nasa deca za 20, 30, 50 ili ko zna mozda i za 100 godina.

Konstatacija da ne mozemo da ih pripremimo za ono sto ni sami ne znamo, bi trebalo da bude otreznjujuca.

Ne mozemo - tacka.

Morace sami da se snadju u njihovom svetu. Pa makar to izgledalo tako porazno za roditelja.

Ono sto mi sad znamo rapidno postaje nebitno.

 

[Manga Hilux]

po definiciji škola je da školuje decu , i da ih propratno vaspitava , vaspitanje se stiče u porodici , ne vidim krivicu u školi kao institucija niti u nastavnom procesu
roditelji su ti koji vaspitavaju svoju decu , jer su ipak veći autoritet od nastavnika, bar se nadam da je tako

 

[Џорџи]

Ne znam šta ćemo da furamo, ali mali je imao oca koji ga je vodio u streljanu , a ne majku . Tako da 'dole patrijarhat' nema veze sa ovim slučajem .

Axa znaci otac je kriv opet sto ga je vodio u streljanu,pa vodili su i nas u lov ocevi i dedovi dok su majke i babe drzale porodicu na okupu,mozda je ipak problem sto i majka fura karijeru umesto da bude s njim van skole idea:

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Kad otvaraš temu tako što kopiraš nečiji tekst moraš navesti i ime autora i link Pročitah ovo već danas, odlično napisao dr. Lujanović

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Na sve sam oguglala u vestima, osim kad se radi o deci. Napokon, to je svet u koji uskoro puštamo i svoju decu. Niti sistem obrazovanja niti roditelji nemaju metode kojima bi spremili decu na svet u koji ulaze.Tuga, jer sam do sada uvek bila mišljenja da deca ne mogu biti zla, da su roditelji oni koji moraju biti model ponašanja. Ovaj dečak mi je razbio te iluzije na najteži način.

Naravno da djeca mogu biti zla. Nažalost.

 

[Manga Hilux]

Hitler je to sjajno rešio kada je osnovao Hitler Jugend. Deca su imala stalne aktivnosti i bila su pod kontrolom čitavog društva. Tamo nije mogao da se dogodi neki Kosta.

al se zato dogodio hitler. milionima.
ne lupaj više gluposti molim te.

ostavimo se neke relativno daleke prošlosti , nego nama bliske ex Yu vremena , bilo je više organizacija koje su okupljale decu i usmeravale ih pravilno , pionirske organizacije , ferijalni savez ,izviđački savez, omladina crvenog krsta, i još takvih koji su okupljali decu , danas ništa od toga i tih organizacija

 

[thotr]

Na svet u koji deca ulaze?

A ko je nas pripremio na ovaj svet?
Sta je ovaj svet?
Sta je covek?
Ko je stvorio ovaj svet?
Ko je stvorio coveka?
Zasto?

Dubok je jaz naseg neznanja i tumaranja u mraku.
Danas zivimo zivote koji nisu za zivljenje.
Kao najinteligentnije bice na planeti, stvorili smo i organizovali takvu jednu jurnjavu, besciljno lutanje kroz zivot, a sve bazirano na robovlasnistvu i podanistvu.
Klasne, rasne podele, nacije, ratovi, razaranja, a u centru svega je moc, novac, odrzavanje i borba za moc.
Jurnjava na posao, novac, automobili, stanovi, krediti, posao, zabava, i sve u krug...

Sve je bazirano na sili, otimanju, prisvajanju, kradji, pobedi, uspehu svake vrste, to je cilj, popularnost, vaznost, glamur, idoli, laka zarada, komfor, sigurnost.
Covek je sve vise udaljen od prirode, od drugog coveka, od emocije, empatije, ljubavi.
Sta postajemo?
Postajemo poraz nase pobede.

 

[Nemoguća Могућност]

po definiciji škola je da školuje decu , i da ih propratno vaspitava , vaspitanje se stiče u porodici , ne vidim krivicu u školi kao institucija niti u nastavnom procesu
roditelji su ti koji vaspitavaju svoju decu , jer su ipak veći autoritet od nastavnika, bar se nadam da je tako

A vaspitaci ih skoluju a?

 

[Manga Hilux]

A vaspitaci ih skoluju a?

vaspitači _retorička kategorija , ili celodnevna nastava, zbog pomanjkanje roditeljskog vremena za decu , a i to vreme koje su sa "vaspitačima" koriste da napišu domaće zadatke , jer ionako kući nemaju vremena i za to

 

[Nemoguća Могућност]

vaspitači _retorička kategorija , ili celodnevna nastava, zbog pomanjkanje roditeljskog vremena za decu , a i to vreme koje su sa "vaspitačima" koriste da napišu domaće zadatke , jer ionako kući nemaju vremena i za to

75% sinapsi se formira do 7 godine - tad se vaspitavaju deca, tad se formira osnova necije licnosti
kakvi bre domaci zadaci, ovde su u pitanju predskolci.
Kad dete vec krene u skolu ima vrlo malo manevarskog prostora za 'vaspitanje'.

 

[kiriku1]

Mediji su odradili svoj posao da zastite sistem... "Strucnjaci" su ispitivali dete koje serije je gleda i koje igice je igrao...On je rekao i sad to uzimaju kao motiv...Sa naznakom da su americke...I jos je rekao da mu je zao sto nije ubio sve one sa spiska, sto je takodje ubaceno u pogresa kontekst..Izriciti su da nije bilo nikakvog nasilja nad njim...Na taj nacin su dobili to da nema mesta nikakvim protestima vezano za slucaj,...Kriva je USA i igrice...
Jos tvrde da roditelji treba da prate sta im deca 8. razreda gledaju na netu...

 

[Lagerta]

Niko nije pomenuo da su igrice USA , reč je uopšteno o igricama koje deca igraju, sadržaju tih igrica. Na koji sistem misliš da je zaštićen ? Zašto je upitno da se pokrene pitanje roditeljske odgovornosti za ono što se dešava u školama ?

 

[Samsonight]

Igrala sam i sama igrice po ceo dan u nekom periodu, čak sam i sanjala u tom modu, pa nikad nisam poželela da ljude iz stvarnog života likvidiram.
Gledala sam filmove... sve, sve, sveeee, jer sam bila adikt, posebno su mi bili interesantni "gore" filmovi, pa nisam maštala da imam oružje koje likvidira stvarne ljude oko mene.
Gledala sam svašta, ali mi nije padalo na pamet da ikad diram kolekciju noževa i sablji mog oca, da ih gledam kao pogodno sredstvo da ikome dođem glave.
Pa, čoveče, kroz život sam se pitala uvek kako bih spasila život, a ne oko toga kako da ga ikom oduzmem!
Imam sertifikat za spasavanje ljudi u uslovima požara, spasavanje ljudi od davljenja i sl.

Ubilački trenutak... mislim da nema veze sa tim kako je iko odrastao i vaspitavan, tu vođstvo preuzime Knez smrti.
Ubilačko raspoloženje je... kao ovo što se desilo-prokljuvio gde da nabavi sredstva za svoj pir, kakve šifre, kakvi bakrači; Đavo pomaže tu, da se smisli i sprovede u delo ubistvo, npr. 8 dečaka i devojčica;
Kako mu je... koliko će mu trebati vremena da shvati šta je uradio...
Bože, smiluj se i pogledaj K. koji tek treba da se suoči sa svojim delom!

 

[Samsonight]

Interesantno je ipak da većina samoubica ima susret sa baš ovim i ovakvim stvarima. On ponese u svoju smrt i sve svoje priče, plus mu Bog ne prašta. Bog ne gleda na samoubistvo blagonaklono. Ubica ipak ima prostora da se pokaje i ispadne sjajan primerak, neko ko nije odustao i nakon svega.
To mi je... posebno zanimljivo.
Čula sam i pročitala komentare: Zašto na kraju i sebe nije ubio, nego je pozvao policiju da dođe da ga uhapsi?

 

[Jasna]

Na sve sam oguglala u vestima, osim kad se radi o deci. Napokon, to je svet u koji uskoro puštamo i svoju decu. Niti sistem obrazovanja niti roditelji nemaju metode kojima bi spremili decu na svet u koji ulaze.Tuga, jer sam do sada uvek bila mišljenja da deca ne mogu biti zla, da su roditelji oni koji moraju biti model ponašanja. Ovaj dečak mi je razbio te iluzije na najteži način.

Deca se rađaju empatična i dobra. Vremenom oguglaju zahvaljujući roditeljskim
savetima. Saveti moje mame kada se na neke scene uznemirim bili su, to je
samo film i to su glumci, niko nije stvarno povređen. Ili, to je tamo negde daleko
ili to je bilo baš davno. Uopšte, roditeljske reakcije na to kada dete plače su
takve da kako bilo želi da ga uteši i smiri. Da ga ojača i pripremi na svet u kome
živi da ne bi preterano patilo? Onda i kada odrastemo, te rečenice nastavljamo
sami sebi da ponavljamo, da se podvajamo. Pa ako to ne osvestimo, nastavimo
svojoj deci da ponavljamo te rečenice i sve se to prenosi sa generacije na
generaciju kao zarazna bolest.
Da to je film, ali se dešavaju takve stvari i u stvarnom životu i zbog toga ljudi
pate. Da, to je bilo negde daleko ili nekada davno, ali i tamo i tada su ljudi
patili.

 

[Jasna]

Niko nije pomenuo da su igrice USA , reč je uopšteno o igricama koje deca igraju, sadržaju tih igrica. Na koji sistem misliš da je zaštićen ? Zašto je upitno da se pokrene pitanje roditeljske odgovornosti za ono što se dešava u školama ?

Roditeljska odgovornost je 100%. Nema izvlačenja na igrice, tv, društvo i ostalo.
Ne mogu da kažem da mi neki treneri i nastavnici nisu doprineli, ali to nije bilo
nešto na šta sam bila oslonjena. Hvala im u svakom slučaju, ali i da nije bilo
toga, moja je odgovornost.

Zanimljivo je da nigde ne pročitah među predlozima kako da se ovo ne ponovi,
ništa pozitivno. Zabrane, zabrane, kazne, zakoni. Gde je predlog da se roditeljima
koji imaju maloletno dete skrati radno vreme za dva sata? Ako i maju dvoje i više
dece, da rade samo četiri sata? Da se nastavnici stimulišu sa 10% na platu ako
jednom mesečno održe čas u prirodi gde će pokazati praktičnu pozitivnu primenu
predmeta koji predaju?
Naravo da će država da poleti da uvede zakone i kazne od kojih će da puni
državnu kasu, ali kada treba da da cvonjak, onda ništa. A ni ljudi tako nešto ne
traže, nego i oni sami traže zakone. Ko da smo roboti, a ne ljudi.

 

[Џорџи]

Roditeljska odgovornost je 100%. Nema izvlačenja na igrice, tv, društvo i ostalo.
Ne mogu da kažem da mi neki treneri i nastavnici nisu doprineli, ali to nije bilo
nešto na šta sam bila oslonjena. Hvala im u svakom slučaju, ali i da nije bilo
toga, moja je odgovornost.

Zanimljivo je da nigde ne pročitah među predlozima kako da se ovo ne ponovi,
ništa pozitivno. Zabrane, zabrane, kazne, zakoni. Gde je predlog da se roditeljima
koji imaju maloletno dete skrati radno vreme za dva sata? Ako i maju dvoje i više
dece, da rade samo četiri sata? Da se nastavnici stimulišu sa 10% na platu ako
jednom mesečno održe čas u prirodi gde će pokazati praktičnu pozitivnu primenu
predmeta koji predaju?
Naravo da će država da poleti da uvede zakone i kazne od kojih će da puni
državnu kasu, ali kada treba da da cvonjak, onda ništa. A ni ljudi tako nešto ne
traže, nego i oni sami traže zakone. Ko da smo roboti, a ne ljudi.

Ako ga neko zajebava u skoli kako je to roditeljska odgovornost?ja i moj brat od iste majke nismo isti razumes,sve smo isto prosli ali nismo pucali okolo

 

[Jasna]

Ne znam šta ćemo da furamo, ali mali je imao oca koji ga je vodio u streljanu , a ne majku . Tako da 'dole patrijarhat' nema veze sa ovim slučajem .

Zamisli oca kome sinčina muca i preosetljiv je?
Hajmo sine u streljanu da pucamo, da te ja naučim kako da budeš muškarčina.
Muškarci ne plaču, muškarci se ne plaše.

Ironija, al on ga je baš spremio na ovaj svet. Zar ne?

 

[Jasna]

Ako ga neko zajebava u skoli kako je to roditeljska odgovornost?ja i moj brat od iste majke nismo isti razumes,sve smo isto prosli ali nismo pucali okolo

Moja odgovornost je da dete naučim da kada ga neko u školi zaebava,
to znači da taj neko ima problem. To deca mogu da shvate ne sa 14, nego
mnogo ranije. Mogli su da shvate i da učiteljica ili nastavnik imaju problem.
Nema veze što su odrasle osobe. Nešto je moglo privatno da ih nasekira
i da se ne ponašaju prema deci kako treba. Jednostavno nemaju snage.

To ne znači da oni nemaju pravo da budu uvređeni, povređeni i da se
osećaju tako kako se osećaju, već da im se ne stvara želja za osvetom.

Roditelj treba da zna kako se dete u školi osećalo, a ne samo kakvu je
ocenu dobilo.

 

[Џорџи]

Moja odgovornost je da dete naučim da kada ga neko u školi zaebava,
to znači da taj neko ima problem. To deca mogu da shvate ne sa 14, nego
mnogo ranije. Mogli su da shvate i da učiteljica ili nastavnik imaju problem.
Nema veze što su odrasle osobe. Nešto je moglo privatno da ih nasekira
i da se ne ponašaju prema deci kako treba. Jednostavno nemaju snage.

To ne znači da oni nemaju pravo da budu uvređeni, povređeni i da se
osećaju tako kako se osećaju, već da im se ne stvara želja za osvetom.

Roditelj treba da zna kako se dete u školi osećalo, a ne samo kakvu je
ocenu dobilo.

Sve se to znalo,isli smo kod psihologa a jel znas da su gresili,ja sam bio odlican u prvom a posle sve slabiji,nisam bio problematican ali je bio snobova kojima su manje pridavali paznje,e sad dolazimo do najzanimljivijeg,ti snobovi iz "dobrih" porodica koji su morali u 3 na rucak,da im cale ne keenja,su kroz zivot postali najgori ljudi,narkomani,dileri,ubice,pokojni,prevaranti i da ne nabrajam dalje,nama koje je ulica vaspitala , baba i deda, je ostao obraz i kad se sretnemo nema foliranja,nema dokazivanja,popustamo jer nemamo problem sa iskrenoscu i egom