Nezainteresovanost Srbije za Srbe muslimanske vjere, kao i velikobošnjački hegemoniza

Одредница српског идентитета је СВЕТОСАВЉЕ. Мимо тог оквира српство НЕ ПОСТОЈИ.

Зашто?

Стефан Немања(Симеон Мироточиви) је посадио камен темељац српској државности.

Његов син, Растко(Свети Сава) накалемио српску лозу на вечни чокот Христов. Дакле црквеност и заједништво са Богом Живим, Господом нашим Исусом Христом.ЈЕДИНО СУ ТО ЗДРАВИ ТЕМЕЉИ, ЈЕР СУ ДАЛИ ЗДРАВЕ ПЛОДОВЕ.

Дакле, правосалавни чудотворац, утемељивач државе и православни Равноапостолни светитељ, љубимац Вишњега Бога, молитвеник пред Његовим Пресветим Престолом.

Мимо Правосалавља(светосавског), идентитет не постоји, јер идентитет нам даје само заједница са Господом, кроз кога је све постало(значи постао је и идентитет).

Муслимани, латини, протестанити, нису Срби, јер немају идентитет Христов. Они су се слили у безличну руљу непријатеља божијих(јеретика и отпадника). Знамо колико су нам зла чинили и чине, муслимани и латини, заједно са осталим јеретицима и незнабожцима, јеретици се по делим познају. Јер они мрзе Христа и оне који имају Христов идентитет усађен као камен темељац у својој души.Јер отац њихов је човекоубица, сотона.

По чему мрзе Христа?

По томе што га одричу као Бога и Искупитеља човечанства и не држе ЊЕгове заповести и законе Цркве Којој је глава Бог.

Мимо заједнице са Богом не постоји никакав вечни и славни идентитет, него једна жалосна, самоубеђена уобразиља о посебности.

Да се ослонимо на богоносне сведоке Истине и Љубави, свете оце, да чујемо шта је истина:

"Православно свештенство као да је стекло навику и као да се укоренило својство,
да о овој ствари говори увијено. А можда су неки због свакодневног општења са иноверцима,
а више од читања њихових дела почели снисходљивије да размишљају о нади на спасење и других вероисповести".

Свети Амвросије Оптински


"У свакој јереси налази се прикривен ђаво."

Свети Атанасије Велики


Немамо ми са потурицама и онима који су се одрекли Христа заједнички идентетет. Не тражи заједницу са оним, који ни сами не знају ко су. Послушај Светога Саву, највећег Србина који је икада живео:

''Мој народ, Срби, Христови су, а не папини!''

Ко није са Мном, против Мене је; и који не сабира са Мном расипа. Мт.12,30

Ово би било тачно, да је српство идеолошка категорија, међутим оно то није. Српство је етничка и национална, евентуално политичка категорија ако га везујемо за српску државотворну идеју. Доказ томе је што српско име постоји и пре примања хришћанства, што постоји током примања хришћанства из Рима по латинском обреду, што постоји у времену Немањића и међу римокатолицима и то итекако и што у наступајућим столећима постоји и међу римокатолицима и међу муслиманима све до најновијег доба, а конкретно данас и међу атеистима, протестантским деноминацијама (баптисти, адвентисти итд.) и међу отвореним антихришћанима. То је свима јасно, једино не може бити јасно идеолошки и разумски искључивим секташима, а секта је секта, била она сатанистичка, далекоисточна или псеудоправославна.

Ово што ти пишеш је злочин за логику и отров за душу, просто се чудим колико написана реч једног небитног типуса може оволико да ме изведе из такта. Просто је невероватно колико мрак у туђој свести и души може да боли неког другог, а не њега самог. Мене лично ова твоја безумља боле због тога што се представљаш националним именом које носим и ја, те вером у којој сам и ја крштен, некако сам се навикао да такве ствари читам из уста ових што су искомплексирани Србима и жао ми је што видим да међу нама има оних код којих је лудило много више узнапредовало.

Да ниси секташ, за ово што пишеш не стоји реч "Србин", него реч "православац" или "православни хришћанин", име којим ни сам не можеш да се подичиш, јер су православни Срби они који су верници СПЦ и признају њене владике.
 
Стефан Немања је ''крштен'' од стране богомрских Латина, зато што није било православног попа у његовом селу.Касније је та грешка исправљена, слава Богу. Боље прочитај житије стефана Немање, него што се правиш паметан.

Да, а у његовој држави више од половине Срба су били те богомрске вере, конкретно скоро цела Зета и Хум, тој вери му је био најстарији син, а и православни наследник је окруњен из Рима и превео би целу Србију на римокатолицизам да се као deus ex machina није појавио његов рођени брат на челу новостворене српске аутокефалне цркве и подредио цркву држави а не државу цркви.

Сви Немањићи су били прагматични владари и нимало нису били гадљиви на римокатолицизам, нити толико Богом опијени када су бирали православље. Повлачили су само најпаметније политичке потезе. У ери сталних сукоба са Византијом, Рим је био мање зло од Цариграда, а стварање аутокефалне православне цркве је био једини начин да Немањићи и Србија уопште и остану православни.

Онима који не знају ко је устројио српски идентитет, није својствено да знају паметно да причају, јер када говоре, своје Говоре, а не Божије(Истину).

А ко је секташ и одвојен од Бога, нек ти посведочи заједница те цркве за коју навијаш, са свим могућим јеретицима и секташима на планети, у сатанском зборишту Светског Савета Цркава.

Ако ниси приметио, налазиш се на форуму Политика, тако да ако себе проглашаваш за Божијег портпарола, мораш да покажеш где те је и како он за то овластио. Док то не учиниш, пред Богом си овде једнак као и сви остали, укључујући и присутне католике и муслимане и немаш право да њиме машеш као страшилом, него ти је боље да се служиш аргументима. Али ту си изгледа танак.

Оно што је за тебе "Сатана", за некога је Његова светост патријарх српски, а оно што су за тебе "јеретици" и "секташи", за друге су православни свештеници и верници. Будући секташ, то нећеш никада разумети, јер свака секта и настаје тако што матичну верску институцију оптужи за отпадништво и по томе се не разликујеш од нпр. Јеховиних сведока и као такав немаш право да говориш у име православља, а још мање у име целог српства. Жао ми је, али је тако. По твојим мерилима, данас нема ни 20 Срба у Србији.
 
BiH pravoslavci su se na popisima AU sve do 1905. izjašnjavali kao grčki pravoslavci.

Нису се тако изјашњавали, него су тако уписивани, а то је велика разлика. Ако је опција у пописивању имала званично име "грко-источна" или чак "грчки шизматици" у унутрашњој католичкој употреби, то не говори ништа о слободном изјашњавању. Овде се православна вера назива "српском вером", за разлику од ислама који је "турска" и католицизма који је "латинска". Тај назив и није баш тачан, али народ је тако говорио.

Хришћанство на Балкану постоји у два обреда, у грчком и у латинском. Стварањем српске аутокефалне цркве, вера је почела да се назива "српском", али у суштини је у питању грчки обред и због тога, технички барем, назив грчко-православни и није толико погрешан, иако га ти тумачиш сасвим погрешно.
 
Nije svugdje proces formiranja nacije mukotrpan.
I sam je Garašanin u Načertaniju za Bošnjake pravoslavce prognozirao:
"Na istočnog veroispovedanija Bošnjake veći upliv imati neće biti za Srbiju težak zadatak."

Када већ цитираш Илију Гарашанина и кога је он називао Бошњацима, буди доследна па реци да по тој истој номенклатури Бошњаци не постоје у Херцеговини, Црној Гори ни у Санџаку. Тамошњи муслимани нису Бошњаци.

"Бошњак" је у 19. веку значило исто оно што и данас "Босанац" - становник Босне. Муслимани у Херцеговини нису били Бошњаци, него су били Херцеговци. Муслимани у Санџаку и у Црној Гори такође нису били Бошњаци. Није тешко сконтати шта значи "Бошњак" код Гарашанина - православни становници Босне. Преведно на данашњи, модерни језик, та реченица би гласила: За Србију (или Српску) неће бити тежак задатак да утиче на Србе у ФБиХ.
 
Poslednja izmena:
Svaki Srbin je dobrodosao .
Brat je mio - koje vere bio .

Не знам да ли је баш мио, ипак су верске разлике веома битне. Верницима и онима који и нису неки верници, али одржавају неки минимум традиције, попут одржавања верских ритуала (крштење, обрезивање), прославе већих празника и давања личних имена деци. Али то ипак не значи националну искључивост. И католици и муслимани су етнички исти народ као и ми, српски народ који је некада давно био јединствен. Ко год то прихвата и признаје, нико нема право да му то ускраћује.
 
Не знам да ли је баш мио, ипак су верске разлике веома битне. Верницима и онима који и нису неки верници, али одржавају неки минимум традиције, попут одржавања верских ритуала (крштење, обрезивање), прославе већих празника и давања личних имена деци. Али то ипак не значи националну искључивост. И католици и муслимани су етнички исти народ као и ми, српски народ који је некада давно био јединствен. Ко год то прихвата и признаје, нико нема право да му то ускраћује.

Narocito , ako u ratu protiv druge grupacije , stane u transej na nasoj strani , a protiv svojih istovernika . A takvih primera ima , i morali bi da ih postujemo .
 
Нису се тако изјашњавали, него су тако уписивани, а то је велика разлика. Ако је опција у пописивању имала званично име "грко-источна" или чак "грчки шизматици" у унутрашњој католичкој употреби, то не говори ништа о слободном изјашњавању. Овде се православна вера назива "српском вером", за разлику од ислама који је "турска" и католицизма који је "латинска". Тај назив и није баш тачан, али народ је тако говорио.

Хришћанство на Балкану постоји у два обреда, у грчком и у латинском. Стварањем српске аутокефалне цркве, вера је почела да се назива "српском", али у суштини је у питању грчки обред и због тога, технички барем, назив грчко-православни и није толико погрешан, иако га ти тумачиш сасвим погрешно.

Ako je narod govorio da je islam turski, katolicizam latinski , onda je valjda za pravoslavlje govorio da je rusko ili grčko, a možda to zavisi i od toga ko je govornik.

Meni nije jasno ni kako su se 1905. mogli popisati kao srpski pravoslavci, jer autokefalna Srpska pravoslavna crkva tad nije postojala.
Čak i da se BiH pravoslavci naslone na Srbiju koja je 1878. postala nezavisna državu - ni njena Crkva nije imala samostalnost sve do 1920.
Znači - 1905. mogli su komotno da budu i bosanski ili hercegovački pravoslavci, pa i ,na bazi uspostavljene organizacije, grčki pravoslavci.


Od 1766. godine srpska crkva potpada pod jurisdikciju Vaseljenske patrijaršije, a većinu episkopa činili su Grci - Fanarioti. Sve do 1920. godine ne postoji jedinstvena crkvena organizacija u Srba i taj period u historiografiji se naziva dobom postojanja pokrajinskih crkava. Najznačajnija od svih pokrajinskih crkava bila je Karlovačka mitropolija sa sedištem u Sremskim Karlovcima.

Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918) stvoreni su uslovi i za crkveno ujedinjenje. Od 1920. godine središte srpske crkve je u Beogradu, a crkva ima dostojanstvo patrijaršije. Vaseljenska patrijaršija je ubrzo priznala ujedinjenje pokrajinskih srpskih crkava i stvaranje patrijaršije posebnim tomosom.


http://sr.wikipedia.org/sr-el/Српска_православна_црква



Malo o Fanariotima :

Fanarioti, ili Grčki Fanarioti (grčki: Φαναριώτες, rumunjski: Fanarioţi, bugarski: Фанариоти) je naziv za članove uticajnih grčkih (to je uključivo i helenizirane rumunjske i albanske) obitelji[1] koje su Konstatinopolskoj gradskoj četvrti Fanar (četvrti fenjera) imale kuće[2]

Pojedini članovi fanariotskih obitelji, uspjeli su prikupiti veliko bogatstvo i utjecaj već tijekom XVII st, dobivši visoka mjesta u otomanskoj upravnoj hijerarhiji. Od 1669. god pa sve do Grčkog rata za neovisnost iz 1821. fanarioti su tvorili većinu dragomana na Visokoj Portii većinu osoblja u otomanskim diplomatskim predstavništima, to je bilo djelomično i zbog dobrog obrazovanja koje je bilo znatno više od ostalog otomanskog stanovništva.[1]

Korijeni Grčkog uspona mogu se pronaći u tome što je posustaloj snazi Otomanskog carstva bila potrebnija vještina diplomantskog pregovaranja nego sirova snaga oružja. [2] Od XVII st Otomansko carstvo sve češće moralo je izlaze za pojedine probleme tražiti u zakulisnim i mukotrpnim diplomatskim mirovnim pregovaranjima i dogovaranjima.

Kako je dio Otomanske tradicije bio i ignoriranje svega zapadnog (pa tako i jezika), na Visokoj Porti su se dosjetili jadu i takve dužnosti dali Grcima koji su vladali jezicima i poznavali zapadnu kulturu (preko trgovačke tradicije), većinu tih poslova dobili su fanarioti.


http://hr.wikipedia.org/wiki/Fanariot
 
Omer-beg Sulejmanpasic Skopljak pise:

SRPSTVU

Iz mog srca, iz plamenih grudi,
iz uzdaha, iz duše i snova,
tebi, Srpstvo, moja srećo draga,
leti evo, laka pjesma ova.

Ti si nebo pred kojijem padam
i čijem se veličanstvu divim;
tebi srce, krv, misli i duša
otimlju se s ushićenjem živim.

Ti mi daješ krila sokolova,
ti me dižeš gori pod oblake,
s te visine gledam prošlost tvoju,
gledam slavu i tvoje junake;

Gledam dive pod kalpakom sjajnim,
na kalpaku perjanice vite.
Po plećima smjelih barjaktara
udaraju one zlatne kite.

Gledam, gledam, pa im letim živo,
braću ljubim u junačka čela,
a iz oka od sreće i milja
otimlje se jedna suza vrela.

Suza čista, suza nade moje,
suza jasna u sred mračne tmuše,
suza vjerna ljubavi i krvi
tebi, Srpstvo, dušo moje duše!

Zora, 1897, br. 2, str. 1.
 
Када већ цитираш Илију Гарашанина и кога је он називао Бошњацима, буди доследна па реци да по тој истој номенклатури Бошњаци не постоје у Херцеговини, Црној Гори ни у Санџаку. Тамошњи муслимани нису Бошњаци.

"Бошњак" је у 19. веку значило исто оно што и данас "Босанац" - становник Босне. Муслимани у Херцеговини нису били Бошњаци, него су били Херцеговци. Муслимани у Санџаку и у Црној Гори такође нису били Бошњаци. Није тешко сконтати шта значи "Бошњак" код Гарашанина - православни становници Босне. Преведно на данашњи, модерни језик, та реченица би гласила: За Србију (или Српску) неће бити тежак задатак да утиче на Србе у ФБиХ.

Bošnjaci se naslanja na (Dobri) Bošnjani, kao što se Srbi naslanja na Srblji.
Tako da svugdje gdje si naveo da Bošnjaci ne postoje - postoje. A u Hercegovini postoje i Bošnjaci Hercegovci , Bošnjaci nacionalno, a Hercegovci etnički.

Evo šta Garašanin kaže :

"osim toga mogla bi se kao treći stepen štampati kratka i obšta narodna istorija Bosne u
kojoj ne bi se smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri prešavši Bošnjaka".

"Na istočnog veroispovedanija Bošnjake veći upliv imati neće biti za Srbiju težak
zadatak Više predostrožnosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to,
da se katolički Bošnjaci zadobijedu. Na čelu ovih stoje franjevački fratri."


Zaključak : Nisu u pravu oko Garašaninovog poimanja Bošnjaka.
Znači da ti ni moderna varijanta nije utemeljena na prošlosti, a i da kojim slučajem jeste - bila bi to arhaična ,a ne moderna varijanta.
 
Bošnjaci se naslanja na (Dobri) Bošnjani, kao što se Srbi naslanja na Srblji.
Tako da svugdje gdje si naveo da Bošnjaci ne postoje - postoje. A u Hercegovini postoje i Bošnjaci Hercegovci , Bošnjaci nacionalno, a Hercegovci etnički.

Evo šta Garašanin kaže :

"osim toga mogla bi se kao treći stepen štampati kratka i obšta narodna istorija Bosne u
kojoj ne bi se smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri prešavši Bošnjaka".

"Na istočnog veroispovedanija Bošnjake veći upliv imati neće biti za Srbiju težak
zadatak Više predostrožnosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to,
da se katolički Bošnjaci zadobijedu. Na čelu ovih stoje franjevački fratri."


Zaključak : Nisu u pravu oko Garašaninovog poimanja Bošnjaka.
Znači da ti ni moderna varijanta nije utemeljena na prošlosti, a i da kojim slučajem jeste - bila bi to arhaična ,a ne moderna varijanta.

Garašanin koristi imenicu Bošnjak kao provincijsko ime stanovnika Bosne.Bošnjake sve tri vere smatra Srbima.Ovo što je citirano je deo iz koga se to ne vidi ali čitajući ceo tekst ,to je sasvim jasno.
 
Ako Bošnjaci ne bi ovo primili, to bi otuda kao sigurno sledovalo raskomadanje Srba na provincijalna mala knjaževstva pod osobitim vladajućim familijama koje bi se nepremjeno tuđem i stranom uplivu predale; jer bi one među sobom sarevnovale i jedna drugoj zavidile. Ove familije nikad se ne bi dale više do toga dovesti da interes svoje koristi kakvoj drugoj familiji na žertvu prinesu, pa baš ni onda kad bi od takvog požrtvovanja napredak sviju ovi naroda zavisio.

Iz ovih osnovopoloženija sleduje, da, ako bi se pre ovog opšteg sojedinjenja Srbstva što osobito u Bosni preobražavati počelo, da se to preobraženje tako čini kako bi ono samo služilo kao priugotovlenije za ono opšte sojedinjenje sviju Srba i provincija ujedno, kojim jedinim načinom može se računati na postiženje one velike cjeli i onog interesa koji je svima ovim Srbima jednak. – Jer ovde Srbiju samo zato napred stavljam što ona jedina može tu stvar priugotovljavati i dužna je neprestano negovati do vremena koje će doneti izvršenje ovog plana i koje vreme da bi sazrelo Srbija će na tome raditi. –
 
Ako Bošnjaci ne bi ovo primili, to bi otuda kao sigurno sledovalo raskomadanje Srba na provincijalna mala knjaževstva pod osobitim vladajućim familijama koje bi se nepremjeno tuđem i stranom uplivu predale; jer bi one među sobom sarevnovale i jedna drugoj zavidile. Ove familije nikad se ne bi dale više do toga dovesti da interes svoje koristi kakvoj drugoj familiji na žertvu prinesu, pa baš ni onda kad bi od takvog požrtvovanja napredak sviju ovi naroda zavisio.

Iz ovih osnovopoloženija sleduje, da, ako bi se pre ovog opšteg sojedinjenja Srbstva što osobito u Bosni preobražavati počelo, da se to preobraženje tako čini kako bi ono samo služilo kao priugotovlenije za ono opšte sojedinjenje sviju Srba i provincija ujedno, kojim jedinim načinom može se računati na postiženje one velike cjeli i onog interesa koji je svima ovim Srbima jednak. – Jer ovde Srbiju samo zato napred stavljam što ona jedina može tu stvar priugotovljavati i dužna je neprestano negovati do vremena koje će doneti izvršenje ovog plana i koje vreme da bi sazrelo Srbija će na tome raditi. –

Ja znam , a uvertiru je pisao Vuk Stefanović Karadžić - Srbi svi i svuda.
 
''U dolafu moga đeda
s desne strane u pretincu,
kad još bijah grješno d'jete
viđah malu ikonicu.

Prikradoh se da razgledam,
Kakva li je na njoj slika,
Bješe srebrom optočena
Slika Đurđa mučenika.

Ja to onda nisam znao.
Zazir'o sam od aždaje,
Al' s aždajom ko se bori,
Osjeć'o sam, junak da je.

Samo zato, samo zato,
Ja poljubih tog čovjeka.
Đed uniđe – ja sezbunih –
A on reče: 'Neka, neka!

Istog Đurđa, ljubili su
Naši preci ko svečari,
Pa zar da jađunah ljubnut'
Što ljubljahu naši stari.

Al' ti n'jesi poljubio
Samo hader – ilijaza,
I poljupce si poljubio
Svojih rahmet praotaca'.

Tako đedo, al' on ode
Već odavno s ovog sv'jeta,
A ja čuvam ikonicu
Pored drugih amaneta.

Al' ja zato, Alah-ikber,
Čvrsto s držim svog mezheba,
A mezheb mi ništ' ne smeta
Da srbujem kako treba''.
Lepa pesma.
Pozdrav Srbine. :super:
 

Back
Top