- Poruka
- 46
Trudiću se da pišem ekavicom, jer su većina ovde Srbijanci, pa iz pristojnosti nemojte mi zameriti ako slučajno omanem.
Imam "kvalifikacije" da govorim na ovu temu, s obzirom da sam iz srpske banjalučke muslimanske porodice, koja je poreklom iz Sandžaka (moja majka) i Semberije (moj otac).
No, neću vam govoriti o mojoj familiji, rodoslovu i porijeklu, već o tome da je iznenada "nestala" jedna etnička grupa iz sklopa Srpskog naroda.
Zapravo se radi o etnocidu, prvo KPJ, potom velikobošnjačke politike, nad Srbima islamske vjere. Smatram da svako ima pravo da se smatra kako hoće, i neću ovde da kažem kako su Bošnjaci izdajice, ali je očigledno da danas Srba islamske vjere ima u tragovima.
Ko je za to zaslužan? Po meni politika Srbije (što komunistička, što ova sad - koju to ne interesuje) i Sarajevo.
Zašto zaboravljate VI PRAVOSLAVNI I ATEISTIČKI SRBI, da su muslimani ratovali na strani Srbije i u prvom i u drugom svijetskom ratu? Uzgred Trojica mojih pradjeda (muslimani) su ratovali u Srpskoj vojsci u WW1, a djed i još jedan pradjed u WW2 u Partizanima, i bili su razočarani što Bosna nije ušla u sastav Srbije (kako je na prvom zasedanju AVNOJ-a bilo predviđeno).
Osim što zaboravljate istaknute muslimanske srpske vojnike, zaboravljate i vrhunske intelektualce OVOG NAŠEG SRPSKOG NARODA, koji su bil muslimani.
Zaboravljate Mešu Selimovića, Skendera Kulenovića, Muhameda Mehmedbašića, Osmana Đikića, Safeta Beg-Bašagića, itd...
Muslimanski Srbi su mnogo učinili za srpstvo, ali se to ne uči u školama. Pitam se zašto? Kome je to u interesu da samo pravoslavne Srbe prikaže kao borce za Srbiju i srpstvo?! Ista sudbina je zadesila i Srbe katolike. Najistaknutiji dubrovački intelektualci su isticali srpstvo na svakom koraku, kladim se da ne učite u srednjim i osnovnim školama u Srbiji ko je bio Ivo Gundulić, jednog od najvećeg Srbina ikada!
Bitisanje i stvaralaštvo Srba muslimana kroz historiju ima neku kulturno-histotijsku vrijednost, koja je izbrisana, nema je, ostala je rupa.
Kada odem u Sjenicu, kod materinih, razgovarajući sa tamošnjim ljudima, stekao sam utisak da je njihov identitet ovakav (hijerarhija): smatraju se na prvom mestu muslimanima, pa srbijancima, pa sandžaklijama pa bošnjacima. Dakle, prosečan musliman u Sandžaku (po mom iskustvu) ima četiri identiteta.
Oni imaju potencijal i mogu da budu nosioci te muslimanske Srbije ili ti muslimanskog srpstva. Međutim, Srbija nesmetano dozvoljava mešetarenje sarajevske propagande u Sandžaku, tako da će muslimana Srba biti sve manje, ako se hitno nešto ne preduzme da se oživi muslimansko srpstvo.
Poznajem i družim se sa mnogo Srba islamske vjere, čak u BL više nego Bošnjaka ih poznajem, dakle ima nas dovoljno da još nije kasno da se nešto preduzme. Zaista nas ima dovoljno da ne bude kasno i u BiH i u Sandžaku i u BG-u.
Šta Srbija treba da uradi kako bi nam pomogla?
1. Hitno stavljanje do znanja Sarajevu da neće dopustiti mešetarenje velikobošnjačke propagande;
2. Organizirati dane muslimanskih Srba, organizirati kulturne klubove i manifestacije muslimanskih Srba, i to po BiH, CG i Srbiji;
3. Formirati veće Srba islamske vjere, koje bi usvojilo zastavu i grb Srba islamske vjere (može poput mog avatara). Ako ga imaju Mađari i Rusini u Srbiji, možemo onda i mi.
4. Uvođenje u škole širom Srbije i Republike Srpske pjesme i pripovjetke najvećih srpskih muslimanskih pisaca.
5. Da se ministarstvo dijaspore aktivno uključi u davanju pomoći Srbima muslimanima uu svim balkanskim zemljama.
''U dolafu moga đeda
s desne strane u pretincu,
kad još bijah grješno d'jete
viđah malu ikonicu.
Prikradoh se da razgledam,
Kakva li je na njoj slika,
Bješe srebrom optočena
Slika Đurđa mučenika.
Ja to onda nisam znao.
Zazir'o sam od aždaje,
Al' s aždajom ko se bori,
Osjeć'o sam, junak da je.
Samo zato, samo zato,
Ja poljubih tog čovjeka.
Đed uniđe – ja sezbunih –
A on reče: 'Neka, neka!
Istog Đurđa, ljubili su
Naši preci ko svečari,
Pa zar da jađunah ljubnut'
Što ljubljahu naši stari.
Al' ti n'jesi poljubio
Samo hader – ilijaza,
I poljupce si poljubio
Svojih rahmet praotaca'.
Tako đedo, al' on ode
Već odavno s ovog sv'jeta,
A ja čuvam ikonicu
Pored drugih amaneta.
Al' ja zato, Alah-ikber,
Čvrsto s držim svog mezheba,
A mezheb mi ništ' ne smeta
Da srbujem kako treba''.
Imam "kvalifikacije" da govorim na ovu temu, s obzirom da sam iz srpske banjalučke muslimanske porodice, koja je poreklom iz Sandžaka (moja majka) i Semberije (moj otac).
No, neću vam govoriti o mojoj familiji, rodoslovu i porijeklu, već o tome da je iznenada "nestala" jedna etnička grupa iz sklopa Srpskog naroda.
Zapravo se radi o etnocidu, prvo KPJ, potom velikobošnjačke politike, nad Srbima islamske vjere. Smatram da svako ima pravo da se smatra kako hoće, i neću ovde da kažem kako su Bošnjaci izdajice, ali je očigledno da danas Srba islamske vjere ima u tragovima.
Ko je za to zaslužan? Po meni politika Srbije (što komunistička, što ova sad - koju to ne interesuje) i Sarajevo.
Zašto zaboravljate VI PRAVOSLAVNI I ATEISTIČKI SRBI, da su muslimani ratovali na strani Srbije i u prvom i u drugom svijetskom ratu? Uzgred Trojica mojih pradjeda (muslimani) su ratovali u Srpskoj vojsci u WW1, a djed i još jedan pradjed u WW2 u Partizanima, i bili su razočarani što Bosna nije ušla u sastav Srbije (kako je na prvom zasedanju AVNOJ-a bilo predviđeno).
Osim što zaboravljate istaknute muslimanske srpske vojnike, zaboravljate i vrhunske intelektualce OVOG NAŠEG SRPSKOG NARODA, koji su bil muslimani.
Zaboravljate Mešu Selimovića, Skendera Kulenovića, Muhameda Mehmedbašića, Osmana Đikića, Safeta Beg-Bašagića, itd...
Muslimanski Srbi su mnogo učinili za srpstvo, ali se to ne uči u školama. Pitam se zašto? Kome je to u interesu da samo pravoslavne Srbe prikaže kao borce za Srbiju i srpstvo?! Ista sudbina je zadesila i Srbe katolike. Najistaknutiji dubrovački intelektualci su isticali srpstvo na svakom koraku, kladim se da ne učite u srednjim i osnovnim školama u Srbiji ko je bio Ivo Gundulić, jednog od najvećeg Srbina ikada!
Bitisanje i stvaralaštvo Srba muslimana kroz historiju ima neku kulturno-histotijsku vrijednost, koja je izbrisana, nema je, ostala je rupa.
Kada odem u Sjenicu, kod materinih, razgovarajući sa tamošnjim ljudima, stekao sam utisak da je njihov identitet ovakav (hijerarhija): smatraju se na prvom mestu muslimanima, pa srbijancima, pa sandžaklijama pa bošnjacima. Dakle, prosečan musliman u Sandžaku (po mom iskustvu) ima četiri identiteta.
Oni imaju potencijal i mogu da budu nosioci te muslimanske Srbije ili ti muslimanskog srpstva. Međutim, Srbija nesmetano dozvoljava mešetarenje sarajevske propagande u Sandžaku, tako da će muslimana Srba biti sve manje, ako se hitno nešto ne preduzme da se oživi muslimansko srpstvo.
Poznajem i družim se sa mnogo Srba islamske vjere, čak u BL više nego Bošnjaka ih poznajem, dakle ima nas dovoljno da još nije kasno da se nešto preduzme. Zaista nas ima dovoljno da ne bude kasno i u BiH i u Sandžaku i u BG-u.
Šta Srbija treba da uradi kako bi nam pomogla?
1. Hitno stavljanje do znanja Sarajevu da neće dopustiti mešetarenje velikobošnjačke propagande;
2. Organizirati dane muslimanskih Srba, organizirati kulturne klubove i manifestacije muslimanskih Srba, i to po BiH, CG i Srbiji;
3. Formirati veće Srba islamske vjere, koje bi usvojilo zastavu i grb Srba islamske vjere (može poput mog avatara). Ako ga imaju Mađari i Rusini u Srbiji, možemo onda i mi.
4. Uvođenje u škole širom Srbije i Republike Srpske pjesme i pripovjetke najvećih srpskih muslimanskih pisaca.
5. Da se ministarstvo dijaspore aktivno uključi u davanju pomoći Srbima muslimanima uu svim balkanskim zemljama.
''U dolafu moga đeda
s desne strane u pretincu,
kad još bijah grješno d'jete
viđah malu ikonicu.
Prikradoh se da razgledam,
Kakva li je na njoj slika,
Bješe srebrom optočena
Slika Đurđa mučenika.
Ja to onda nisam znao.
Zazir'o sam od aždaje,
Al' s aždajom ko se bori,
Osjeć'o sam, junak da je.
Samo zato, samo zato,
Ja poljubih tog čovjeka.
Đed uniđe – ja sezbunih –
A on reče: 'Neka, neka!
Istog Đurđa, ljubili su
Naši preci ko svečari,
Pa zar da jađunah ljubnut'
Što ljubljahu naši stari.
Al' ti n'jesi poljubio
Samo hader – ilijaza,
I poljupce si poljubio
Svojih rahmet praotaca'.
Tako đedo, al' on ode
Već odavno s ovog sv'jeta,
A ja čuvam ikonicu
Pored drugih amaneta.
Al' ja zato, Alah-ikber,
Čvrsto s držim svog mezheba,
A mezheb mi ništ' ne smeta
Da srbujem kako treba''.