Nezadovoljstvo i Ogorčenost

Hromi Vuk

Zainteresovan član
Poruka
120
Da se bacim na problematiku, više od godinu dana me muči konstantan osećaj unutrašnjeg nemira, nezadovoljstva, ogorčenosti, iritacije, česti napadi nervoze bez konkretnog povoda, povećana agresivnost, smanjena koncentracija, manjak empatije i sve u svemu osećanje neprijatnosti. Odakle izriču ovi problemi to ne mogu reći, ali rekao bih da umem imati problema u društvu to jest u socijalnom okruženju, imam konstatan osećaj da se ne uklapam, da sam previše direktan, da ne znam da primim šalu, od početka tinejdžerskog doba sam razvio velik ego, osećaj veličine i ponosa prema samom sebi. Često dolazim u konflikte, svađe, rasprave, dosta ljudi ima ne toliko lepo mišljenje o meni koje cenim da nisam zaslužio, umem biti živčan ili narodski rečeno nadrkan. Sve u svemu nezadovoljan sam, okolinom, društvom, i pre svega nekim aspektima sebe. Želim naći nekakav unutrašnji mir i zadovoljstvo kojeg više nema.
 
Ne znam ima li promoći
Svi Se tako osecamo
Ja sam zensko, 44 godkne (to kažem baš da istaknem razliku između nas) a opet se isto tako osećam.

Pre nekoliko godina svi smo bolovali od depresije, ceo svet, naročito sam primetila sličnost između desavanja u USA i Srbiji.
Sad je "U trendu" da živiš u strahu; anksioznost, napadi panike itd. Sa antidepresiva smo se "prebacili" na sedative, cela Srbija na "Ksalolu" i "Bromazepamu".
Nije mi jasno kako nam bukvalno diktiraju kako ćemo da se osećamo, da li nam u vodu/vazduh nešto ubacuju (ovo bi trebalo na teoriju zavere) ili ko zna KAKO kad te bolesti nisu zarazne...MADA, ako si non stop u okruženju depresivaca, postaneš a i bombarduju nas svakodnevno samo LOSIM VESTIMA, kao iz pakla, novinari se utrkuju ko će gore i veće ZLO prvi da objavi. To sve skupa utiče.
Ne brini, za par godina biće neka druga boleščina, vidiš da smo u sred eksperimenta...
Izdrži.
 
Brte i ja se cesto tako osecam, nije to neko osecanje koje se samo tebi javlja. Mene kad pritisnu malo jace na poslu, ja sam onda veoma nadrkan tip.
Nesto mi u zadnjih dva godine nista ne ide od ruke, bas nemam srece. To sto ti prozivljavas se zove anksioznost.
 
  • Podržavam
Reactions: DUH
Brte i ja se cesto tako osecam, nije to neko osecanje koje se samo tebi javlja. Mene kad pritisnu malo jace na poslu, ja sam onda veoma nadrkan tip.
Nesto mi u zadnjih dva godine nista ne ide od ruke, bas nemam srece. To sto ti prozivljavas se zove anksioznost.
Razumem, ali druže ja sam srednjoškolac, treba da budem nasmejan, zadovoljan bez brige. A opet ponašam se kao cinični 40-to godišinjak.
 
  • Tužan
Reactions: DUH
@Hromi Vuk sad si najinteligentniji
Nikad nećeš biti pametniji nego što si sad, samo ćeš biti iskusniji.
To kao prvo.
Kao drugo, ja lično nisam viđala mnogo srednjoškolaca koji su "nasmejani, zadovoljni, bez brige"- naprotiv
Svako te yebe d'izvineš kako se kome hoće (mislim na profesore), ideš svako jutro a platu ne primaš, a još ako ti se sviđaju devojke kojima se ti ne svađaš, sasvim prosječan srednjoškolac.
Gde je frka...
 
@Hromi Vuk sad si najinteligentniji
Nikad nećeš biti pametniji nego što si sad, samo ćeš biti iskusniji.
To kao prvo.
Kao drugo, ja lično nisam viđala mnogo srednjoškolaca koji su "nasmejani, zadovoljni, bez brige"- naprotiv
Svako te yebe d'izvineš kako se kome hoće (mislim na profesore), ideš svako jutro a platu ne primaš, a još ako ti se sviđaju devojke kojima se ti ne svađaš, sasvim prosječan srednjoškolac.
Gde je frka...
Da li kojim slučajem želite da omalovažite moje probleme jer vam se čini da su "prosječni"
 
Da se bacim na problematiku, više od godinu dana me muči konstantan osećaj unutrašnjeg nemira, nezadovoljstva, ogorčenosti, iritacije, česti napadi nervoze bez konkretnog povoda, povećana agresivnost, smanjena koncentracija, manjak empatije i sve u svemu osećanje neprijatnosti. Odakle izriču ovi problemi to ne mogu reći, ali rekao bih da umem imati problema u društvu to jest u socijalnom okruženju, imam konstatan osećaj da se ne uklapam, da sam previše direktan, da ne znam da primim šalu, od početka tinejdžerskog doba sam razvio velik ego, osećaj veličine i ponosa prema samom sebi. Često dolazim u konflikte, svađe, rasprave, dosta ljudi ima ne toliko lepo mišljenje o meni koje cenim da nisam zaslužio, umem biti živčan ili narodski rečeno nadrkan. Sve u svemu nezadovoljan sam, okolinom, društvom, i pre svega nekim aspektima sebe. Želim naći nekakav unutrašnji mir i zadovoljstvo kojeg više nema.
A mozda ti fali samo malo ljubavi :(
 
Da se bacim na problematiku, više od godinu dana me muči konstantan osećaj unutrašnjeg nemira, nezadovoljstva, ogorčenosti, iritacije, česti napadi nervoze bez konkretnog povoda, povećana agresivnost, smanjena koncentracija, manjak empatije i sve u svemu osećanje neprijatnosti. Odakle izriču ovi problemi to ne mogu reći, ali rekao bih da umem imati problema u društvu to jest u socijalnom okruženju, imam konstatan osećaj da se ne uklapam, da sam previše direktan, da ne znam da primim šalu, od početka tinejdžerskog doba sam razvio velik ego, osećaj veličine i ponosa prema samom sebi. Često dolazim u konflikte, svađe, rasprave, dosta ljudi ima ne toliko lepo mišljenje o meni koje cenim da nisam zaslužio, umem biti živčan ili narodski rečeno nadrkan. Sve u svemu nezadovoljan sam, okolinom, društvom, i pre svega nekim aspektima sebe. Želim naći nekakav unutrašnji mir i zadovoljstvo kojeg više nema.

 
Razumem, ali druže ja sam srednjoškolac, treba da budem nasmejan, zadovoljan bez brige. A opet ponašam se kao cinični 40-to godišinjak.
Jos se secam tog dana u obdanistu kad sam zakljucio sta zelim da budem u zivotu. Uvek sam smatrao ruinirane ljude uzorima i idolima. Ja sam oduvek bio takav.
Znas one tipove u filmovima koji su proziveli neku zestoku traumu, koji su ultra zajebani i koji su u teskoj depri gde se lese za sankom sami. Jbga, izgleda da sam to oduvek zeleo da budem.
 
Brte i ja se cesto tako osecam, nije to neko osecanje koje se samo tebi javlja. Mene kad pritisnu malo jace na poslu, ja sam onda veoma nadrkan tip.
Nesto mi u zadnjih dva godine nista ne ide od ruke, bas nemam srece. To sto ti prozivljavas se zove anksioznost.

Ma begaj, odem na odmor, pukne zub pod plombom, boli. Istrosio gomilu para, odem do zubara dam jos malo ono i dalje boli. Odem bacim jos para na snimak, kad ono osmica jedna raste vodoravno, druga gura zube, moraju hirurski napolje. 10 somica ode od sledece plate. Na poslu muke, jelte dobar radnik, daj mu da radi sve i obuvava nove. Cekam jos verenica da me sutne i a u ***** sve.
 
Da se bacim na problematiku, više od godinu dana me muči konstantan osećaj unutrašnjeg nemira, nezadovoljstva, ogorčenosti, iritacije, česti napadi nervoze bez konkretnog povoda, povećana agresivnost, smanjena koncentracija, manjak empatije i sve u svemu osećanje neprijatnosti. Odakle izriču ovi problemi to ne mogu reći, ali rekao bih da umem imati problema u društvu to jest u socijalnom okruženju, imam konstatan osećaj da se ne uklapam, da sam previše direktan, da ne znam da primim šalu, od početka tinejdžerskog doba sam razvio velik ego, osećaj veličine i ponosa prema samom sebi. Često dolazim u konflikte, svađe, rasprave, dosta ljudi ima ne toliko lepo mišljenje o meni koje cenim da nisam zaslužio, umem biti živčan ili narodski rečeno nadrkan. Sve u svemu nezadovoljan sam, okolinom, društvom, i pre svega nekim aspektima sebe. Želim naći nekakav unutrašnji mir i zadovoljstvo kojeg više nema.
Sine ako su vratili sluzenje vojnog roka ima spasa
 

Back
Top