Nezadovoljan poslom

Nisam zadovoljan svojim trenutnim poslom jer osim male plate radim već 5 godina sa istim ljudima i ne mogu više da ih gledam, sve ih teže i teže podnosim. Muči me i to što sam se dosta promenio u poslednjih pet godina dok radim tamo i ne sviđa mi se ta osoba u koju sam se pretvorio .
Menjaj posao dok si jos dobrog zdravlja. Radno okruzenje moze biti pogubno za zdravlje. Na poslu se provodi mnogo vremena u zivotu, treba misliti o tome dok nije kasno..
 
Nisam zadovoljan svojim trenutnim poslom jer osim male plate radim već 5 godina sa istim ljudima i ne mogu više da ih gledam, sve ih teže i teže podnosim. Muči me i to što sam se dosta promenio u poslednjih pet godina dok radim tamo i ne sviđa mi se ta osoba u koju sam se pretvorio .
AKO IMAS MOGUCNOSTI,MENJAJ SREDINU,NEMOJ DA SE PRETVORIS U OSOBU U KOJU NIKADA NISI NI POMISLIO DA CES BITI.Izvini sto je velikim slovima,jer sam pritisnuo pogresni taster,da ne pisem ponovo.
 
Radila sam kao profesor plesa sve dok šefice nisu postale nemoguće, jedna više od druge. Dala sam otkaz kada im ništa nije bilo po meri, kada su mi smanjile platu umesto da je povećaju kako bi one uzele više za sebe. Kada sam bila napadnuta od strane majke devojčice koja ide na ples, jer gospođa koja svoje dete ostavlja u igraonici 6 sati kako bi išla u grad da ispija kafe sa drugaricama, nije mogla da sačeka da ostali roditelji presvuku svoju decu pa je počela da histeriše. I na to su šefice naravno držale stranu toj ženi.
Tako da sve u svemu kada sam shvatila da ne mogu sve to da trpim zbog dece koju učim ples i za koju sam se vezala, dala sam otkaz, i ne kajem se ni sekunde.
 
Sve je bilo ok dok se politika nije uvukla prvo na mala vrata moje ustanove, a onda su otvorena i velika za prihvat nove radne snage po preporuci režima i odlazak protivnika režima. Neki su otišli, tj.otjerani na nezakonit način. Ti otjerani su mahom bili časni ljudi i jako dobri radnici. Ostao je šljam koji se radi koristi prodao. Neradnici i glupaci.
Ja sam se izolovala, koliko je to bilo moguće. Slagala sam da ne pijem kafu, a pijem ujutro prije posla, samo da ne moram da slušam odvratne laži i veličanje onih koji su za duboki prezir, a ne hvalospjev. Na te proslave ne idem odavno. Kićeraj do neba.
Ima dvije osobe s kojima se družim, na način da poslije posla odemo na kafu. Ostale vješto izbjegavam.
 
Nisam zadovoljan svojim trenutnim poslom jer osim male plate radim već 5 godina sa istim ljudima i ne mogu više da ih gledam, sve ih teže i teže podnosim. Muči me i to što sam se dosta promenio u poslednjih pet godina dok radim tamo i ne sviđa mi se ta osoba u koju sam se pretvorio .
Ljudi su isti gde god da odeš.
To što ti se ne sviđa, popravljaj .
Od sebe niko nije pobegao.
 
Nisam zadovoljan svojim trenutnim poslom jer osim male plate radim već 5 godina sa istim ljudima i ne mogu više da ih gledam, sve ih teže i teže podnosim. Muči me i to što sam se dosta promenio u poslednjih pet godina dok radim tamo i ne sviđa mi se ta osoba u koju sam se pretvorio .
Preračunaj se koliko možeš bez posla finansijski da izdržiš da posle ne bi imao problem da nemaš para. Ali generalno na poslu ne traži prijatelje nego ih posmatraj samo kao kolege. Tvoja porodica je tvoj najveći prijatelj.
 
Nisam zadovoljan svojim trenutnim poslom jer osim male plate radim već 5 godina sa istim ljudima i ne mogu više da ih gledam, sve ih teže i teže podnosim. Muči me i to što sam se dosta promenio u poslednjih pet godina dok radim tamo i ne sviđa mi se ta osoba u koju sam se pretvorio .
Mozes da das otkaz i zaposlis se na drugom mestu ali problem nosis sa sobom- sebe
 
Nisam zadovoljan svojim trenutnim poslom jer osim male plate radim već 5 godina sa istim ljudima i ne mogu više da ih gledam, sve ih teže i teže podnosim. Muči me i to što sam se dosta promenio u poslednjih pet godina dok radim tamo i ne sviđa mi se ta osoba u koju sam se pretvorio .
Лакше је радити посао који је мање плаћен, али са нормалним људима, него добро или боље плаћен посао са лошим људима.
Такође све је индивидуално, неко може толерисати неку стресну ситуацију или чак и не доживљавати то као стрес, док за неког другог то је пакао.

Стрес је и ако не радиш много на послу и ако ти је окружење добро, јер мораш да чуваш ту позицију која је увек на климавим ногама, јер шеф или послодавац може поставити неког другог да ради мање од других, уместо тебе.
У послу сви смо некоме конкуренција.

Kada sam bila napadnuta od strane majke devojčice koja ide na ples, jer gospođa koja svoje dete ostavlja u igraonici 6 sati kako bi išla u grad da ispija kafe sa drugaricama, nije mogla da sačeka da ostali roditelji presvuku svoju decu pa je počela da histeriše. I na to su šefice naravno držale stranu toj ženi.
Незадовољна муштерија може прећи код конкуренције, а то је губитак новца за фирму у којој радиш.

Na selo svoj gazda
На селу си предузетник, а предузетник мора да размишља, а то је најтежи посао који постоји у данашњици, већина људи не воли да размишља, јер ментални напор је сто пута тежи од физичког. Па онда ако већ на почетку мало размишљаш и још имаш лош бизнис план, онда долази додатна фрустрација.
Сељаци су бежали са села и даље беже са села, управо због тога, а имаш и други проблем много рада, труда и улагања, а профит никакав.
Управо због тога си и ти правилно написао газда, јер само предузетник може бити газда.
 
Лакше је радити посао који је мање плаћен, али са нормалним људима, него добро или боље плаћен посао са лошим људима.
Такође све је индивидуално, неко може толерисати неку стресну ситуацију или чак и не доживљавати то као стрес, док за неког другог то је пакао.

Стрес је и ако не радиш много на послу и ако ти је окружење добро, јер мораш да чуваш ту позицију која је увек на климавим ногама, јер шеф или послодавац може поставити неког другог да ради мање од других, уместо тебе.
У послу сви смо некоме конкуренција.


Незадовољна муштерија може прећи код конкуренције, а то је губитак новца за фирму у којој радиш.


На селу си предузетник, а предузетник мора да размишља, а то је најтежи посао који постоји у данашњици, већина људи не воли да размишља, јер ментални напор је сто пута тежи од физичког. Па онда ако већ на почетку мало размишљаш и још имаш лош бизнис план, онда долази додатна фрустрација.
Сељаци су бежали са села и даље беже са села, управо због тога, а имаш и други проблем много рада, труда и улагања, а профит никакав.
Управо због тога си и ти правилно написао газда, јер само предузетник може бити газда.
Seljaci su polusvet koji je lako uvuci u potrosacko drustvo,a malo se informisi da svaki pametan covek bezi iz grada u nezavisnost,samo taj trend kao i svaki drugi kod nas dodje sa 10 god zakasnjenja,ja sam otiso pre 7 a hteo sam odavno
 
Sve je bilo ok dok se politika nije uvukla prvo na mala vrata moje ustanove, a onda su otvorena i velika za prihvat nove radne snage po preporuci režima i odlazak protivnika režima. Neki su otišli, tj.otjerani na nezakonit način. Ti otjerani su mahom bili časni ljudi i jako dobri radnici. Ostao je šljam koji se radi koristi prodao. Neradnici i glupaci.
Ja sam se izolovala, koliko je to bilo moguće. Slagala sam da ne pijem kafu, a pijem ujutro prije posla, samo da ne moram da slušam odvratne laži i veličanje onih koji su za duboki prezir, a ne hvalospjev. Na te proslave ne idem odavno. Kićeraj do neba.
Ima dvije osobe s kojima se družim, na način da poslije posla odemo na kafu. Ostale vješto izbjegavam.
Ја радим у државној фирми у Београду, од времена Коштунице, али никада нисмо имали тај проблем (они који су радили 90их, такође потврђују да није било проблема) да неки режим прогони политичке противнике, без обзира што се зна ко је за кога и што се често прича о политици.
Да је било проблема, онда никада нико не би причао о политици, а камоли да се деси ситуација од прошле недеље да део запослених излази напоље да поздрави студенте.
Можда је ово правило које важи само за Београд, где увек постоји више слободе и кога се свака власт највише плаши.

Моје искуство је показало да лоши људи су лоши људи и то нема везе са политиком. Рецимо моје најдраже колеге и колегинице су и сендвичари и опозиционари, а сећам се времена када је било обрнуто, када су ови сендвичари били љута опозиција, а ови опозиционари власт против које смо такође штрајковали, као што смо штрајковали против сваке власти да би искукали неко повећање плата.

Међуљудски односи су катастрофално лоши, тако је било и раније, али сада је још горе и то нема везе са режимом. Рецимо, мени се често дешавало да двоје колега се толико мрзе, толико свађају, а морају да сарађују у послу, пошто раде у истом одељењу, да ми се чини да чекају да избије неки рат, како би ''легално'' могли да се поубијају и да не трепну. Обоје сендвичари и ја им кажем ''смирите се вас двоје или ћу вас пријавити главном одбору партије''. :lol:
Са друге стране и ја имам поједине идеолошке истомишљенике који су гола го#на од људи и да сам политичар, радије бих уништио своју странку, него да са њима делим политички и било какав успех.
 
Seljaci su polusvet koji je lako uvuci u potrosacko drustvo,a malo se informisi da svaki pametan covek bezi iz grada u nezavisnost,samo taj trend kao i svaki drugi kod nas dodje sa 10 god zakasnjenja,ja sam otiso pre 7 a hteo sam odavno
Па не знам како сељаци могу бити исто потрошачко друштво као у граду, када су ограничени местом у коме живе. А са друге стране, сељаци као предузетници, морају да улажу стечени профит у даљи развој свог бизниса, јер ретко ко наследи све што му треба и још да то буде модерни процес рада. Ја то сматрам чак предношћу, пошто нисам део потрошачког друштва.

Мене допамин више ради када шопингујем рецимо јефтине акције неког ЕТФа, када падне цена злата па купујем инв. злато, када се појави неки инв. фонд који је добра прилика за улагање, куповина биткоина и других крипто валута, динарска штедња у промо периоду, јер и то је куповина као и свака куповина. Твој је избор где ћеш бацати паре.

Потрошачко друштво гура економију напред, није добро за државу и предузетништво да сви буду штекаре.

Не разумем зашто сељаке називаш полусветом ? Ако мислиш на примитивце, њих највише има у градовима, небитно је да ли су дошли са села или су рођени у граду.
 
Da li misliš da me je briga? 🤣
Да, али сваки приватник ће те најурити, ако правиш проблем муштеријама односно у твом случају корисницима услуге.

У неким савезним државама С.А.Д. радник мора бити стално насмејан, што је такође стресно и незамисливо за Балкан, али свако се прилагођава систему у коме живи, мада то није добро ако је систем лош, као код нас.
 
Да, али сваки приватник ће те најурити, ако правиш проблем муштеријама односно у твом случају корисницима услуге.

У неким савезним државама С.А.Д. радник мора бити стално насмејан, што је такође стресно и незамисливо за Балкан, али свако се прилагођава систему у коме живи, мада то није добро ако је систем лош, као код нас.
Pročitaj šta sam napisala kada sam objašnjavala zašto sam dala otkaz. Ja nisam pravila problem.
 
Да, али сваки приватник ће те најурити, ако правиш проблем муштеријама односно у твом случају корисницима услуге.

У неким савезним државама С.А.Д. радник мора бити стално насмејан, што је такође стресно и незамисливо за Балкан, али свако се прилагођава систему у коме живи, мада то није добро ако је систем лош, као код на
Slažem se da radnik treba biti ljubazan. Ne mora uz osmijeh, mada je poželjno. Znači samo da je raspoložen da korisniku usluge u kratkim crtama ukaže na nešto i ljubazno odgovori na pitanje.
Međutim, radnik je od samoga dolaska na posao frustriran, jer ga dočekuje namrgođen šef/direktor, te mu tokom dana više puta pakosnim primjedbama kvari raspoloženje i gleda da ga unizi na svaki način.
Odakle ta potreba, želja da pokaže moć? Da li je teško nadređenom da bude ljubazan? Zašto ucjene? Povišen ton? Nedostatak podsticanja radnika! Riječ, dvije pohvale!
Naši ljudi nisu još na tom evropskom nivou vođenja nečega i nekoga. Skoro svaki drugi nije ni na kakvom nivou.
 
Slažem se da radnik treba biti ljubazan. Ne mora uz osmijeh, mada je poželjno. Znači samo da je raspoložen da korisniku usluge u kratkim crtama ukaže na nešto i ljubazno odgovori na pitanje.
Međutim, radnik je od samoga dolaska na posao frustriran, jer ga dočekuje namrgođen šef/direktor, te mu tokom dana više puta pakosnim primjedbama kvari raspoloženje i gleda da ga unizi na svaki način.
Odakle ta potreba, želja da pokaže moć? Da li je teško nadređenom da bude ljubazan? Zašto ucjene? Povišen ton? Nedostatak podsticanja radnika! Riječ, dvije pohvale!
Naši ljudi nisu još na tom evropskom nivou vođenja nečega i nekoga. Skoro svaki drugi nije ni na kakvom nivou.
Озбиљне приватне фирме у Србији, има их мало, јер ми смо затуцани Балкан, користе услуге консултанта, мотивационих говорника и тренера пословних вештина. Зашто ? Пре свега због повећања продуктивности фирме, дакле повећање профита, а то је немогуће без добрих међуљудских односа који се граде кроз тимске тренинге и обуке, где запослени уче како да боље сарађују и решавају конфликте.
Народ је затуцан, радници су затуцани, шефови и менаџери су затуцани, зашто власник фирме такође не би био затуцан, па и он долази из затуцаног народа.
Прави менаџер или шеф у нормалној фирми ће без проблема дати отказ чак и раднику који му доноси највећи профит, само ако тај радник лоше утиче по окружење и ако се не уклапа у његову пословну политику.

У државним фирмама је исто као и у политици, најгори шљам долази на водеће позиције, а за шефове се бирају људи без образа. Ту се више води рачуна о томе ко је шта рекао о некоме, него о реформама и технолошком напретку.
 

Back
Top