Neverovatno saznanje naučnika: Biljke "vrište" od bola kada se seku

Mr.Atom

Ističe se
Banovan
Poruka
2.832

Neverovatno saznanje naučnika: Biljke "vrište" od bola kada se seku​


Izgleda da biljke "vrište" od bola ako ih neko povređuje. Možda se ne oglašavaju na isti način kao ljudi, ali definitivno pod stresom emituju zvukove koji na ultrazvučnim frekvencijama (koje mi ne čujemo) zvuče kao pucketanje. Na taj način, smatraju naučnici, verovatno okolini šalju poruke o mogućoj pretnji.

IZVOR: INDEX.HR PETAK, 31.03.2023. | 14:41 -> 18:00

"Čak i u potpuno tihom polju postoje zvukovi koje mi ne čujemo, a koji nose određene informacije. Neke životinje mogu čuti te zvukove pa se možda tamo događa velika akustična interakcija", objasnila je evolucijska biološkinja Lilah Hadanj sa Univerziteta Tel Aviv u Izraelu.

"Biljke sve vreme razmenjuju informacije sa insektima i drugim životinjama, a mnogi od tih organizama komuniciraju putem zvuka, tako da bi bilo vrlo čudno da biljke uopšte ne koriste zvuk", dodala je.

Snimali paradajz i duvan


Naime, kada su biljke pod stresom, one nisu tako pasivne kao što mnogi pretpostavljaju. One prolaze kroz neke prilično dramatične promene, od kojih je jedna od najvidljivijih (barem nama ljudima) ispuštanje prilično snažnih aroma. Takođe mogu da promene svoju boju i oblik.

Ove promene mogu signalizirati opasnost drugim biljkama u blizini, koje onda angažuju odbrambene mehanizme, ili privlače životinje kako bi se onda one pozabavile štetočinama koje bi mogle naštetiti biljci.

No, do sada nije bilo sasvim istraženo da li biljke emituju druge vrste signala – poput zvukova. Pre nekoliko godina Lilah Hadanj i njene kolege otkrili su da biljke mogu detektovati zvuk. Stoga je logično sledeće pitanje bilo mogu li ga i proizvoditi.

Kako bi to otkrili, snimali su biljke paradajza i duvana pri različitim uslovima. Prvo su evidentirali biljke koje nisu pod stresom, kako bi dobili osnovnu vrednost. Zatim su snimali biljke koje su bile dehidrirane i one kojima su odrezali stabljiku. To su prvo beležili u zvučno izolovanoj akustičnoj komori, a zatim u normalnom okruženju staklenika.

Biljke pod stresom ispuštaju u proseku oko 40 klikova na sat

Nakon toga su pomoću kompjuterskog algoritma beležili razlike između zvukova koje proizvode biljke koje nisu u stresu, kojima su isekli stabljiku i koje su bile dehidrirane. Naime, zvukovi koje biljke emituju nalik su pucketanju ili škljocanju, samo se sve to dešava na frekvenciji previsokoj da bi je ljudi mogli razaznati.

Biljke koje nisu pod stresom uopšte ne proizvode mnogo buke, samo se druže u tišini i odmaraju. Nasuprot tome, biljke pod stresom ispuštaju u proseku oko 40 klikova na sat, zavisno o vrsti. A biljke lišene vode kao da snimaju pesmu u studiju. Škljocaju sve češće i pre nego što se pokažu prvi vidljivi znakovi dehidracije, što dodatno eskalira kako se suše, a zatim se polako stišavaju kad krenu da venu.

Algoritam je uspeo da razlikuje te zvukove, kao i vrste biljaka koje ih emituju. I ne radi se samo o biljkama paradajza i duvana. Tim je kasnije testirao razne biljke i otkrio da je "glasanje" poprilično uobičajena biljna aktivnost. Naime, zabeležili su zvukove i kod pšenice, kukuruza, grožđa i kaktusa.

Kako proizvode te zvukove i za koga?

No, postoje još neke nepoznanice. Na primer, nije jasno kako tačno proizvode te zvukove. U nekim prethodnim istraživanjima je otkriveno da dehidrirane biljke prolaze kroz proces kavitacije, pri kojem se u stabljici formiraju mehurići kiseonika koji se šire i skupljaju, što bi moglo stvarati zvuk koji nalikuje pucketanju.

Ne znamo da li biljke "vrište" i kada naiđu na neke druge opasnosti. Patogeni, izloženost UV zračenju, ekstremne temperature i drugi nepovoljni uslovi takođe mogu podstaći biljke da počnu pucketati poput plastične folije s mehurićima.

"Sada kada znamo da biljke ispuštaju zvukove, sledeće pitanje je – ko bi ih mogao čuti? Trenutno istražujemo reakcije drugih organizama, kako životinja tako i biljaka, na ove zvukove te našu sposobnost da identifikujemo i interpretiramo zvukove u potpuno prirodnim okruženjima", rekla je Lilah Hadanj.

Istraživanje naziva Sounds emitted by plants under stress are airborne and informative objavljeno je u časopisu Cell.

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2023&mm=03&dd=31&nav_id=2311121

Vegani na aparatima. :D
 
Poslednja izmena od moderatora:

ves.bole

Poznat
Poruka
8.586
Ne znamo da li biljke "vrište" i kada naiđu na neke druge opasnosti. Patogeni, izloženost UV zračenju, ekstremne temperature i drugi nepovoljni uslovi takođe mogu podstaći biljke da počnu pucketati poput plastične folije s mehurićima.
Bilo je neko istraživanje (prilično davno) gde su ustanovili da biljke reaguju i ispuštaju zvukove na visokim temperaturama.
E sad, biljke nemaju svest, tako da verovatno ni ne osećaju bol.
Ali su isto tako utvrdili da biljke mogu da čuju i da reaguju na zvukove, muziku i slično.
Ovo nije ni loše, postaviš mikrofone na njivu ili u voćnjak i slušaš biljke kad zakukaju da su žedne ili gladne,
da su ih napale štetočine i slično.
A u međuvremenu im puštaš relaksirajuću muziku...
 

Mr.Atom

Ističe se
Banovan
Poruka
2.832
Bilo je neko istraživanje (prilično davno) gde su ustanovili da biljke reaguju i ispuštaju zvukove na visokim temperaturama.
E sad, biljke nemaju svest, tako da verovatno ni ne osećaju bol.
Ali su isto tako utvrdili da biljke mogu da čuju i da reaguju na zvukove, muziku i slično.
Ovo nije ni loše, postaviš mikrofone na njivu ili u voćnjak i slušaš biljke kad zakukaju da su žedne ili gladne,
da su ih napale štetočine i slično.
A u međuvremenu im puštaš relaksirajuću muziku...
Biljke su živa bića i te kako imaju i svest i osećaj bola.
 

ves.bole

Poznat
Poruka
8.586
Biljke su živa bića i te kako imaju i svest i osećaj bola.
Neće da bidne.
Jesu živa bića, ali da bi neko biće osećalo bol, mora da poseduje (između ostalog) i nervni sistem.
Biljke nemaju nervni sistem, zasad se naučnici slažu da biljke ne mogu da osećaju bol.
A za svest bi u najmanju ruku trebalo da poseduju nešto slično mozgu.
Ni to nemaju.
 

Mr.Atom

Ističe se
Banovan
Poruka
2.832
Neće da bidne.
Jesu živa bića, ali da bi neko biće osećalo bol, mora da poseduje (između ostalog) i nervni sistem.
Biljke nemaju nervni sistem, zasad se naučnici slažu da biljke ne mogu da osećaju bol.
A za svest bi u najmanju ruku trebalo da poseduju nešto slično mozgu.
Ni to nemaju.
Nemaju mozak i nerve, ali imaju osećanja.
 
Poruka
7.411
Neće da bidne.
Jesu živa bića, ali da bi neko biće osećalo bol, mora da poseduje (između ostalog) i nervni sistem.
Biljke nemaju nervni sistem, zasad se naučnici slažu da biljke ne mogu da osećaju bol.
A za svest bi u najmanju ruku trebalo da poseduju nešto slično mozgu.
Ni to nemaju.



pogledaj ovaj JEDNOĆELIJSKI život, koliko svesti ima i koliko se bori za ŽIVOT!
zaglavio se izmedju 2 pločice na mikroskopu....

Neverovatno saznanje naučnika: Biljke "vrište" od bola kada se seku​


Izgleda da biljke "vrište" od bola ako ih neko povređuje. Možda se ne oglašavaju na isti način kao ljudi, ali definitivno pod stresom emituju zvukove koji na ultrazvučnim frekvencijama (koje mi ne čujemo) zvuče kao pucketanje. Na taj način, smatraju naučnici, verovatno okolini šalju poruke o mogućoj pretnji.

IZVOR: INDEX.HR PETAK, 31.03.2023. | 14:41 -> 18:00

"Čak i u potpuno tihom polju postoje zvukovi koje mi ne čujemo, a koji nose određene informacije. Neke životinje mogu čuti te zvukove pa se možda tamo događa velika akustična interakcija", objasnila je evolucijska biološkinja Lilah Hadanj sa Univerziteta Tel Aviv u Izraelu.

"Biljke sve vreme razmenjuju informacije sa insektima i drugim životinjama, a mnogi od tih organizama komuniciraju putem zvuka, tako da bi bilo vrlo čudno da biljke uopšte ne koriste zvuk", dodala je.

Snimali paradajz i duvan


Naime, kada su biljke pod stresom, one nisu tako pasivne kao što mnogi pretpostavljaju. One prolaze kroz neke prilično dramatične promene, od kojih je jedna od najvidljivijih (barem nama ljudima) ispuštanje prilično snažnih aroma. Takođe mogu da promene svoju boju i oblik.

Ove promene mogu signalizirati opasnost drugim biljkama u blizini, koje onda angažuju odbrambene mehanizme, ili privlače životinje kako bi se onda one pozabavile štetočinama koje bi mogle naštetiti biljci.

No, do sada nije bilo sasvim istraženo da li biljke emituju druge vrste signala – poput zvukova. Pre nekoliko godina Lilah Hadanj i njene kolege otkrili su da biljke mogu detektovati zvuk. Stoga je logično sledeće pitanje bilo mogu li ga i proizvoditi.

Kako bi to otkrili, snimali su biljke paradajza i duvana pri različitim uslovima. Prvo su evidentirali biljke koje nisu pod stresom, kako bi dobili osnovnu vrednost. Zatim su snimali biljke koje su bile dehidrirane i one kojima su odrezali stabljiku. To su prvo beležili u zvučno izolovanoj akustičnoj komori, a zatim u normalnom okruženju staklenika.

Biljke pod stresom ispuštaju u proseku oko 40 klikova na sat

Nakon toga su pomoću kompjuterskog algoritma beležili razlike između zvukova koje proizvode biljke koje nisu u stresu, kojima su isekli stabljiku i koje su bile dehidrirane. Naime, zvukovi koje biljke emituju nalik su pucketanju ili škljocanju, samo se sve to dešava na frekvenciji previsokoj da bi je ljudi mogli razaznati.

Biljke koje nisu pod stresom uopšte ne proizvode mnogo buke, samo se druže u tišini i odmaraju. Nasuprot tome, biljke pod stresom ispuštaju u proseku oko 40 klikova na sat, zavisno o vrsti. A biljke lišene vode kao da snimaju pesmu u studiju. Škljocaju sve češće i pre nego što se pokažu prvi vidljivi znakovi dehidracije, što dodatno eskalira kako se suše, a zatim se polako stišavaju kad krenu da venu.

Algoritam je uspeo da razlikuje te zvukove, kao i vrste biljaka koje ih emituju. I ne radi se samo o biljkama paradajza i duvana. Tim je kasnije testirao razne biljke i otkrio da je "glasanje" poprilično uobičajena biljna aktivnost. Naime, zabeležili su zvukove i kod pšenice, kukuruza, grožđa i kaktusa.

Kako proizvode te zvukove i za koga?

No, postoje još neke nepoznanice. Na primer, nije jasno kako tačno proizvode te zvukove. U nekim prethodnim istraživanjima je otkriveno da dehidrirane biljke prolaze kroz proces kavitacije, pri kojem se u stabljici formiraju mehurići kiseonika koji se šire i skupljaju, što bi moglo stvarati zvuk koji nalikuje pucketanju.

Ne znamo da li biljke "vrište" i kada naiđu na neke druge opasnosti. Patogeni, izloženost UV zračenju, ekstremne temperature i drugi nepovoljni uslovi takođe mogu podstaći biljke da počnu pucketati poput plastične folije s mehurićima.

"Sada kada znamo da biljke ispuštaju zvukove, sledeće pitanje je – ko bi ih mogao čuti? Trenutno istražujemo reakcije drugih organizama, kako životinja tako i biljaka, na ove zvukove te našu sposobnost da identifikujemo i interpretiramo zvukove u potpuno prirodnim okruženjima", rekla je Lilah Hadanj.

Istraživanje naziva Sounds emitted by plants under stress are airborne and informative objavljeno je u časopisu Cell.

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2023&mm=03&dd=31&nav_id=2311121

Vegani na aparatima. :D

zato su se nekad drva za ogrev sekla samo kad drvo spava, pre listanja lišća.
tada ne oseća bol jer spava. u rano rano proleće.
 

ves.bole

Poznat
Poruka
8.586
si odgledao uopšte ili biješ glavom na prazno?
Zašto bih gledao?
Zna se šta je svest, šta je nervni sistem i šta je mozak.
To što ti pokušavaš se zove zamena teza.
Kao kad tvrdiš da na Marsu postoje mali zeleni i onda od svih koji ne veruju u to, tražiš da dokažu da ti nisi u pravu.
Ne ide to tako prijatelju, svaku svoju tvrdnju treba da dokažeš, a ne da tražiš od drugih da dokažu da nisi u pravu.
 
Poruka
7.411
Zašto bih gledao?
Zna se šta je svest,
šta je nervni sistem i šta je mozak.
To što ti pokušavaš se zove zamena teza.
Kao kad tvrdiš da na Marsu postoje mali zeleni i onda od svih koji ne veruju u to, tražiš da dokažu da ti nisi u pravu.
Ne ide to tako prijatelju, svaku svoju tvrdnju treba da dokažeš, a ne da tražiš od drugih da dokažu da nisi u pravu.

1. uopšte se i ne zna šta je svest
2. snimak i jeste dokaz, dakle ja sam moju tvrdnju dokazao
ako želiš da vidiš dokaz, pogledaj snimak.
 

Tina

Aktivan član
Moderator
Poruka
1.986
Znači ja ne verujem šta čitam.
Kako su ljudi neviđeni, što su više u krivu to će jače da upnu da dokažu da su upravu.
Da bi živo biće osećalo bol, patnju, imalo svest, mora posedovati dobro razvijen nervni sistem. Biljke ga nemaju, to je defakto i nema šta ko da dokazuje da nije tako jer to bi bila čista retorika, izmišljanje ili krivo tumačenje nekih istraživanja.
Naravno, to ne znači da treba ljudski gmazovi da uzmu i da ih seku gde i kako im padne na pamet zato što su biljke važni, ako ne i najvažniji članovi ekosistema i ako ne mislimo da izumremo uskoro morali bismo da ih više sadimo a manje sečemo.
Eto toliko od mene.
 
Poruka
7.411
Biljke imaju nervni sistem.

biljke imaju magnezijum u hlorofilu, umesto kobalta u crvenim krvnim zrncima, i potpuno drugačije živce nego mi.
naučnici biljkama pristupaju tražeći životinjski živčani sastav, a to je nemoguće, biljke imaju svoj.

Ništa, prošetajte do biološkog fakulteta i prelistajte knjigu o anatomiji biljaka pa idite i autorima kažite da pojma nemaju, oni će vama da pričaju. 😂

uje! čudna mi čuda! pa nauka je samo priča koju neko odobri i svi posle poslušno slušaju.
prava nauka je nestala izbacivanjem etra iz teorijske fizike.
 

buudala

Legenda
Poruka
70.587
biljke imaju magnezijum u hlorofilu, umesto kobalta u crvenim krvnim zrncima, i potpuno drugačije živce nego mi.
naučnici biljkama pristupaju tražeći životinjski živčani sastav, a to je nemoguće, biljke imaju svoj.



uje! čudna mi čuda! pa nauka je samo priča koju neko odobri i svi posle poslušno slušaju.
prava nauka je nestala izbacivanjem etra iz teorijske fizike.
Ima i naučnika raznih.
 

Plant

Ističe se
Poruka
2.291
Ahamm, tumačenja su razna.
ovo je zanimljivo:
biljke imaju magnezijum u hlorofilu, umesto kobalta u crvenim krvnim zrncima, i potpuno drugačije živce nego mi.
naučnici biljkama pristupaju tražeći životinjski živčani sastav, a to je nemoguće, biljke imaju svoj.
Sa tim sam saglasan.
uje! čudna mi čuda! pa nauka je samo priča koju neko odobri i svi posle poslušno slušaju.
Misliš na veronauku ? Ili na fiziku :P
prava nauka je nestala izbacivanjem etra iz teorijske fizike.
Ne znam ni da je bio u teorijskoj fizici,.. pre bih rekao da je bio u filozofiji.

Etar je hipoteza, - pretpostavka da je za prostiranje polja ili talasa potreban provodnik.

U fizici nisam ništa učio o Etru,.. to je "tamo nešto daleko". nema Etra u nauci.
 
Poruka
7.411
Etar je hipoteza, - pretpostavka da je za prostiranje polja ili talasa potreban provodnik.

U fizici nisam ništa učio o Etru,.. to je "tamo nešto daleko". nema Etra u nauci.

pa nisi kad su izbacili, da si učio fiziku pre izbacivanja etra učio bi.
etar bi doveo do najvećih i ključnih spoznaja o svetu oko nas.
 
Poruka
7.411
Navedi mi neku takvu "ključnu spoznaju"

rekao sam DOVEO BI
a recimo to bi bilo konačno objašnjenje GRAVITACIJE.
gravitaciono polje ne postoji a postoji sila, kako to sad?
svaka sila ima svoje polje delovanja, recimo EM sila i EM polje.
a gde gravitaciono polje? pa nema ga jer ste ZABRANILI etar.
etar je polje delovanje sile teže.
 

Plant

Ističe se
Poruka
2.291
rekao sam DOVEO BI
a recimo to bi bilo konačno objašnjenje GRAVITACIJE.
gravitaciono polje ne postoji a postoji sila, kako to sad?
svaka sila ima svoje polje delovanja, recimo EM sila i EM polje.
Obrnuto: Polje je prostor u kojemu se oseća dejstvo neke sile.
Znači sila dokazuje postajanje polja. Polje postoji i ako sile nema.. ali sila postoji tek ako postoji polje.
a gde gravitaciono polje? pa nema ga jer ste ZABRANILI etar.
To je sad PROSTOR... Koji može biti i prazan :P
etar je polje delovanje sile teže.
Nije...Napisao sam definiciju.. Boldovano.
 

Top