Nešto za moju dušu

1651999789000.png
 

REČ NA “P”​




Teško mi je bilo.

Dete razvedenih roditelja.

Devedesete.

Nisam onaj koji odlično pliva i vozi bicikl.

Ponekad bih popio pivo više

a sutradan tabletu protiv glavobolje.

Ili za smirenje, ako je neka sahrana.

Ali ništa preko.





Nešto bih prećutao ili napravio

sitno, nepromišljeno sranje

pa bih se iskupio.

Krupna nisam pravio.

Shvatio sam da nisam loš čovek.

I ti roditelji, kakvi su takvi su – moji su

ima i gorih

nemam druge.





I, ponekad bih čuo tu reč na p.

Pičkovac.

Paraćin, provincija, pičkovac.

Lepa gradacija.

Kao da svi ne idemo iz manjeg pičkovca

u veći, i obrnuto.





Uzimao sam papir i olovku

i tada bih se setio čudesnih ljudi iz svog života

a i onih rđavih

potom mi je trebalo pedeset dinara

da to prekucam u igraonici

i eventualno pošaljem

na konkurs.





Više se ne vređam na reč pičkovac.

Ali zato tvrdim da su papir, olovka

i pedeset dinara

uglavnom dovoljni da se pesma

objavi.





Znaš, neki ljudi čekaju Godoa.

Uporno čekaju da cirkus stigne

i u njihov grad, ne shvatajući

da je cirkus već tu

samo što oni to

ne vide.

rec-na-p-marko-antic-blacksheep.rs_.jpg




I to je tužno.
Jako

tužno.
Marko Antic
 
13e7445b756c4dc44fe39a76e7d24dc2.jpg


Danas bih mogao…
voljeti te kao jučer,
kao sutra,
kao svaki dan.
Danas bih mogao..
otići daleko…puno dalje
no što je vrijeme,
puno dalje no što oči dosežu.
Danas bih mogao
pružiti ruku
niz križaljku zbunjenog
srca
i dotaći zlatnu ribicu za sreću.
Danas bih napokon mogao
probuditi se sretan
kad sam već tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubio!
Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan :
za herojski život običnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
što ga tamo daleko
na tvoje čelo
smjesta povjetarac
ušuljavši se izmedj´ zavjesa
nošen mojom željom…
i srebrnom trakom mjeseca

Horhe Luis Borhes
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top