Nesto sveto u zivotu

Lollol

Poznat
Poruka
9.450
Svi smo culi za ono "nesto sveto" u zivotu, sto niko ne sme da dira, da kritikuje, kaze nesto lose o tome i sl.
Zasto je to tako? Da li je to sto nam je sveto daje nasem zivotu smisao, tj. njegov je centar i onda ako neko napada to, napada na neki nacin nas i samo nase postojanje?
 
Да, мени су то породица и родитељи док су били живи.

Мало је то чудно, али директан напад на мене ме много мање погађа од напада на њих.

То никада не могу да опростим.
 
nishta nije "sveto".

dao bih svoj zivot na keca za svoju porodicu ako bi to bilo potrebno.

bez straha. bez razmishljanja.

... i naravno da bih ubio bilo koga ko ih napadne.

ali to ne znachi da ih gledam kao neshto "sveto",

ljudi ko ljudi, samo shto ih ja bezgranichno volim.

shto se tiche kritike, njoj podleze bilo shta.

ne, "sveto" ne postoji.
 
Svi smo culi za ono "nesto sveto" u zivotu, sto niko ne sme da dira, da kritikuje, kaze nesto lose o tome i sl.
Zasto je to tako? Da li je to sto nam je sveto daje nasem zivotu smisao, tj. njegov je centar i onda ako neko napada to, napada na neki nacin nas i samo nase postojanje?

Mislim, da je to za neke misaona samo imenica, i da pravo shvatanje i bitisanje te reči, neće shvatati nikada. Elem, "sveto" je ono nešto, što nizašta na čitavom svetu, ne možeš povrediti. Da, upravo to. Što tvoj um ljubi najčistijim mislima, a srce oseća najfinijim emocijama. Najtananijima. Ono nešto, na šta naprosto "ne daš", što se kaže. Što braniš vsim raspoloživim sredstvima. Jedan uzvišen osećaj, gde bi to nešto čuvao , imao, brinuo do zadnje kapi krvi, znoja, udisaja svog. Ja znam i poznajem takav osećaj. Zašto je to tako? Zato što u sebi to volim. I zato što to u sebi čuvam. I kada neko napada to, tačno tako, kao da napada mene, jer kada napadaš ono šta ja volim, čuvam , to kao da si digao ruku na mene. Ja sam takva. Jer ono u šta ja verujem, o čemu moj um misli, ili šta moja duša pokriva noćima u snovima, to meni jeste "sveto". Imala sada, ili nemala nikada više, za mene je to, ono nešto "sveto". I ja dokle god dišem, ja verovaću u ispravnost tog osećaja, tog načina razmišljanja. Da je bilo vredno svega. I zato nikada u svom životu, dokle god postojim neću dati na to, nijednu ružnu reč, bez obzira na sve. ♥
 
[Ne_Vazim_Se];22248719:
nishta nije "sveto".

dao bih svoj zivot na keca za svoju porodicu ako bi to bilo potrebno.

bez straha. bez razmishljanja.

... i naravno da bih ubio bilo koga ko ih napadne.

ali to ne znachi da ih gledam kao neshto "sveto",

ljudi ko ljudi, samo shto ih ja bezgranichno volim.

shto se tiche kritike, njoj podleze bilo shta.

ne, "sveto" ne postoji.

Оно што си написао јесте да је теби твоја породица света.

Она подлеже критици, али твојој. И она је теби света.

Ја сам свесна тога да код мојих, као и код мене има доста тога за критику. Али, то могу да кажем ја.

Када то чујем од неког другог, пуштам канџе.

Дакле, мислим да се овде ради о ономе што је нама свето, што не значи да је савршено.
 
Оно што си написао јесте да је теби твоја породица света.

Она подлеже критици, али твојој. И она је теби света.

Ја сам свесна тога да код мојих, као и код мене има доста тога за критику. Али, то могу да кажем ја.

Када то чујем од неког другог, пуштам канџе.

Дакле, мислим да се овде ради о ономе што је нама свето, што не значи да је савршено.

hm, ok, ali zashto neko drugi ne bi mogao da kritikuje tebe ili tvoje ako je kritika na mestu i shta ti tu ima da pushtash kandze, grebesh i ostalo? :lol:

misli mda kritika ne treba odmah da se tretira kao napad
 
[Ne_Vazim_Se];22251003:
hm, ok, ali zashto neko drugi ne bi mogao da kritikuje tebe ili tvoje ako je kritika na mestu i shta ti tu ima da pushtash kandze, grebesh i ostalo? :lol:

misli mda kritika ne treba odmah da se tretira kao napad

Написала сам, кад мене критикују, ОК, али када критикују и нападају моје, некако имам жељу да их браним свим средствима.

Не кажем да је то тако са свима, али са мном јесте.

Што не значи да сам слепа. Видим све, али ме некако заболи када то неко други каже :rumenko:
 
svetinja je ono brte ..totem..
ne pipaj, ne diraj, samo se klanjaj..i gledaj da te neko ne naguzi pri tom
a i ako te naguzi, čuti da ne probudiš svetinju..tojes totema..
i nema problema..

kod nas je svetja bio teve..
deda voleo te ve mnogo

moj ti je deda voleo da obuče dokolenice,veže maramu oko glave i gleda Cigani lete u nebo
Misliš da je neko smeo da zucne za vreme filma?
Jedino je bilo dozvoljeno da se kaže Pira mange romale, pira mange čavale ,na šta bi on samo podigao štap malo od poda, pa ga opet tupnuo dole.

Inače, guma na štapu je morala redovno da se menja svaka dva meseca..
Štap je obrni okreni,neophodna stvar.
Ne znam kada je tačno došao taj dan i KO je bio taj što je rekao „e,od danas štapovi IŠ iz mode!” ali tom čoveku ja sigurno ne bih digao spomenik..

U stvari, ja dedu nikad nisam ni imao,ali kad god me stegnu krsta volim da izmislim neku tradiciju tako što ću da je potpomognem lažima, a hodanje štapom.
I to je ok.
To mi je na babu.
Baba je lagala ko đavo..
 
Ih a sto sveto, bes ga, podseca na crkvu i na te iracionalne stvarcice, a ne na zivot normalan.
Ja bih za porodicu i prijatelje bila u stanju da ubijem, ali ne i da poginem, valjda jer jos nemam decu, nego sam dete i sama. Nekako mi je zivot nesto sto ne bih nikome dala ni po koju cenu, jer posle nema nista, samo mrak, i ondak sve gubi poentu.
Ne dam na sebe i na ljude koje volim, ne dam na muziku koju volim, ni na svoje rituale ma koliko glupi bili.
 
Svi smo culi za ono "nesto sveto" u zivotu, sto niko ne sme da dira, da kritikuje, kaze nesto lose o tome i sl.
Zasto je to tako? Da li je to sto nam je sveto daje nasem zivotu smisao, tj. njegov je centar i onda ako neko napada to, napada na neki nacin nas i samo nase postojanje?

zar je interpersonalni napad postao toliko uobičajen i sastavni dio naše kulture tako da ne samo da ga odobravamo nego čak i smatramo 'ličnom prednošću' .. ?
..kada je fizički, verbalni ili nevrebalni napad uopšte opravdan i/ili potreban..?
 

Back
Top