Quantcast

Nešto ste mi kilavi...

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

zidarskomlako

Početnik
Poruka
42
Za ljude koji vole lov i ribolov(dakle za one koji uživaju u lepom) slabo mi nešto imate duha!
Previše se na ovom forumu bavimo egzaktnim stvarima;kalibrima,proizvodjačima,dužinama,širinama,tehnikom ili šta već...
I zato reših da Vas puknem sa Mikom Antićem čisto da pokušam da istražim duh verovatno jedinog lovačkog foruma u Srbiji...
Sve u svemu molim cenjene kolege(lovce i ribolovce)da daju svoj komentar na stihove koji slede ili da postave bolje...

Poznajem neke kapetancine

- sve same surove vucine.

Nose bradurine.

Pustaju brcine.

Pustaju obrve.

Sto cuda nacine.

Na sve bi nacine da su muskarcine.

Sve bi da ucine da su mangupcine,

da su mornarcine,

da su junacine.

Al sve su ove kapetancine

za mene obicne trice i kucine.

Osim tih kapetanskih kapetana

ima na svetu i precih stvari.

Prvo da vidimo sta je to more.

Prvo da vidimo sta su mornari.

Ko nije plovio,

ko nije brodio,

ko se od orkanskih talasa skrivao,

taj kao da se upola rodio

i kao da je upola ziveo. I moze od te polovine

komotno jos malo da se skine.

Ti mislis: more je samo voda.

More je ogromna muska sloboda.

Mornari znaju: more se plavi

samo u secanju,

samo u glavi,

samo na slici – na razglednici.

Ti mislis: more su samo ladje

i samo daleka putovanja.

More je kad covek u sebi nadje

mudrost kako se budan sanja

i kad su dani slani i sivi.

Mudrost kako se sasvim zivi.

Mornari se, u stvari, ne radjaju.

Postaju od svoje maste najzlatnije.

Sami se od sebe sebi dogadjaju,

svaki put cudnije…neverovatnije…

Zazmure i pogode kad da se dogode

i na kom mestu da se dogode.

Ima tu i nekih drugih nemira:

more je najmilije dete svemira.

Zvezde ga kao klinca paze

i ljube u bistro oko,

i maze,

i miluju mu kovrdze zelene

i u svetlost ga umotavaju,

i menjaju mu od vetra pelene

kad krenu u zoru da spavaju.

Sunce mu od svog najlepseg sjaja

uz svaku obalu,

uz tvrde stene

napravi bezbroj shlingeraja

od algi zelenih i bele pene.

Oblaci sto se nad njim roje

nad kolevkom mu kroz vecnost stoje,

Mlekom ga od munja i groma doje

i oko usta ga izbrljaju

slagom od jutarnje rose svoje,

pa ga ljuljaju,

ljuljaju,

ljuljaju…

Sve su to znaci da su rodjeni

more i mnogo miliona

nebeskih tornjeva,

nebeskih zvona…

Sve su to znaci da su rodjaci

more i ogromna visina.

Mozda i ne znas:

svi na svet dodju

sa nekom zvezdom sto je pala.

More je opna kroz koju prodju

na drugu stranu ogledala.

I zivotu se sasvim predaju

i nebo zaborave dok ovde borave,

a u stvari se samo ogledaju

u svojoj vecnosti,

u cudu nekom

blistavom,

ogromnom,

i dalekom.

I misle da su na zemlji samo,

a jednako su i tu i tamo.

Sta cekas?

Sta gnjavis?

Sta metiljavis?

Prodaj sta imas i kupi vrecu.

Natrpaj u nju svu svoju srecu.

Baci na rame u cik zore

i put pod noge:

- pravo na more!

Isprazni dzepove.

Sve zivo prodaj.

Pa tome otkucaj srca dodaj.

I malo krilatih snova dodaj.

I malo promukle pesme dodaj.

Rasprodaj stvari nove i stare.

Sta cekas?

Idi u mornare.

Idi i vidi sto su mornari

divna decurlija i drugari.

Pojedi s njima zalogaj hleba.

Progutaj gutljaj vode i neba.

Posrci poneku psovku slanu.

Istusiraj se u orkanu.

Postaces ludji od svake bure.

Postaces mladji od svakog proleca.

Doziveces za deset godina

sto neko ne moze za tri stoleca.

Mornari i zvezde cudesno znaju

da vecno namiguju

i vecno traju.

Kad ljudi ostare – odu u penziju,

a mornar – u neku drugu dimenziju.

I kad je deda, jos se ne da.

Jos u daljinu ceznjivo gleda.

Do smrti, on samo sa suncem druguje.

Tone u neku meku caroliju.

Ne vredi za njim da se tuguje.

Ne vredi suze da se proliju.

Mornar ne umire.

On mirno ode

na onu stranu neba i vode

u nesto slobodnije od slobode.

Njemu ne objasne,

njega ne uce

kako kroz svetlost da se provuce.

I niko ne moze da razume

i da se seti da primeti

kako on sve to cudesno ume,

kako to cini u tisini.

Dusa mu pitomo zamirise

kao maslinjaci posle kise.

I mislis: gotovo!

Nema ga vise.

A on i dalje u vetru dise.

Sad su ti jasnije mnoge stvari.

Znas sta je more.

I mornari.

Mozda bih njihove tajne precutao

da i sam nisam svetom lutao.

Bio sam sasav od putovanja,

ogrnut daljinom kao plastom.

Naucio sam kako se sanja

i druguje sa sopstvenom mastom.

Kad vidis mornara,

- ne pitaj sta mu je.

Pusti ga.

On mnogo voli da samuje.

On samo trepne i – kad god hoce

stvori parcence divne samoce.

O, more surovo!

O, nebo plavo!

O, moja cvornovata mornarska glavo!

Mnogo me puta vetar shljapio,

mnogo sam gorkih bura iskapio,

ali bar sam se i sunca napio!

Sad i sam svatam kako se hoce,

kako se zeli,

kako se moze

i u samocu i van samoce:

dalje od svoje tesne koze.

Sad i sam umem da se pruzim.

Da sebe ucinim za osmeh duzim.

Da sebe ucinim za pamet duzim.

Da srce svoje van sebe drzim.

Srce se nema da se ima.

Srce se ima da ga das svima
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.