gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Zdravstvo u Srbiji je tokom proteklih desetak godina doživelo vidan napredak. Ipak, redovi kod lekara, kao i liste čekanja za pojedine preglede i operacije, i dalje su dugački.
Suština problema je što reforma zdravstva nije još uvek temeljno sprovedena, i što je sistem još uvek birokratizovan, kaže za Dojče vele direktorka Lekarske komore Srbije, doktorka Tatjana Radosavljević. Ključna razlika koju Komora ima u odnosu na Ministarstvo zdravlja odnosi se na mesto i ulogu privatnog sektora u sistemu zdravstvene zaštite:
„Mi se zalažemo za izjednačavanje državnog i privatnog zdravstva, odnosno za ulazak privatnog sektora u sistem zdravstvenog osiguranja, to jest u Fond zdravstvenog osiguranja. Konkretno, zalažemo se da pod određenim uslovima, zavisno od tehničke i stručne opremljenosti, određeni broj privatnih ordinacija i bolnica uđe u sistem plaćanja preko Fonda, odnosno da pacijenti mogu da dolaze kod tih kolega sa zdravstvenom knjižicom.“
Iluzija o besplatnom zdravstvu
Kupljeno je dosta novih medicinskih aparata, sređen veliki broj bolnica i zdravstvenih ustanova, ali redovi za preglede se ne smanjuju.
Oko 3.000 lekara je zaposleno u 1.670 privatnih ordinacija i klinika. Procenjuje se da nekih svega 5 procenata građana koristi usluge privatnog sektora. Dr Tatjana Radosavljević ističe da cene u tom sektoru diktira tržište i da su one zavisno od regiona prilagođene kupovnoj moći građana. Ministarstvo zdravlja ne želi da iskoristi taj potencijal, jer želi da sačuva iluziju o besplatnom zdravstvu u Srbiji, koje je to samo na papiru, kaže dr Radosavljević:
„To je pokušaj da se sačuva iluzija o besplatnom zdravstvu, koja potiče iz socijalističkih vremena, uz sve manje mogućnosti da se bilo šta izfinansira, i uz teško odbijanje da bilo šta iz privatnog sektora uđe u sistem zdravstvene zaštite. Po meni, ukoliko se bude dešavala prava reforma, i ukoliko dođe do toga da se uključi privatni sektor, najviše će dobiti pacijenti. Jer, konačno će imati pravo na slobodan izbor lekara, a s druge strane to će umnogome smanjiti troškove koje ima zdravstveni sistem.“
Sindikat: Nećemo dozvoliti nasilna otpuštanja
Kompletan zdravstveni sistem broji oko 110.00 ljudi. U okviru pregovora sa MMF-om pojavile su se najave da bi moglo doći do smanjenja broja zaposlenih u zdravstvu. Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ za Dojče vele kaže da viškovi eventualno postoje samo u nemedicinskom delu osoblja:
„Ministarstvo zdravlja, iako je ranije to napominjalo, sada o tome ćuti. Ranije su oni imali podatke da mi imamo, hajde da kažemo prekobrojno, nekih 10 do 15 odsto u tom nemedicinskom delu kadra. A kada bi se to prevelo u brojke, to je nekih 10 do 12.000 ljudi. Kao sindikat nećemo dozvoliti da bude nasilnih otpuštanja, i da se ukoliko se donese neka uredba o višku kadrova, to bude urađeno putem dobrovoljnih otpremnina.“
Zdravstvo se nalazi na trećem mestu po stepenu korupcije u javnim službama. Zoran Ilić kaže da u njihov sindikat već dugo ne stižu prijave građana, i da je glavni razlog za to strah. On smatra da građani moraju slobodno da prijavljuju te slučajeve, jer se samo tako može boriti sa korupcijom. Iz Lekarske komore Srbije poručuju da svi sudski dokazani slučajevi korupcije povlače sa sobom gubitak lekarske licence, ističe Tatjana Radosavljević.
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4621016,00.html?maca=ser-Blic Online-2569-xml-mrss
Редови се не смањују пошто већина лекара слабо барата рачунарима и софтвером који је министарство увело.Е сад,да ли је тај софтвер неодговарајући и недорађен или се нико од оних који су продали софтвер не труди да функционише како треба је посебна прича.
Што се тиче приватног здравственог сектора он је још лошији него јавни изузев приватних стоматолошких ординација које заиста функционишу добро.
Suština problema je što reforma zdravstva nije još uvek temeljno sprovedena, i što je sistem još uvek birokratizovan, kaže za Dojče vele direktorka Lekarske komore Srbije, doktorka Tatjana Radosavljević. Ključna razlika koju Komora ima u odnosu na Ministarstvo zdravlja odnosi se na mesto i ulogu privatnog sektora u sistemu zdravstvene zaštite:
„Mi se zalažemo za izjednačavanje državnog i privatnog zdravstva, odnosno za ulazak privatnog sektora u sistem zdravstvenog osiguranja, to jest u Fond zdravstvenog osiguranja. Konkretno, zalažemo se da pod određenim uslovima, zavisno od tehničke i stručne opremljenosti, određeni broj privatnih ordinacija i bolnica uđe u sistem plaćanja preko Fonda, odnosno da pacijenti mogu da dolaze kod tih kolega sa zdravstvenom knjižicom.“
Iluzija o besplatnom zdravstvu
Kupljeno je dosta novih medicinskih aparata, sređen veliki broj bolnica i zdravstvenih ustanova, ali redovi za preglede se ne smanjuju.
Oko 3.000 lekara je zaposleno u 1.670 privatnih ordinacija i klinika. Procenjuje se da nekih svega 5 procenata građana koristi usluge privatnog sektora. Dr Tatjana Radosavljević ističe da cene u tom sektoru diktira tržište i da su one zavisno od regiona prilagođene kupovnoj moći građana. Ministarstvo zdravlja ne želi da iskoristi taj potencijal, jer želi da sačuva iluziju o besplatnom zdravstvu u Srbiji, koje je to samo na papiru, kaže dr Radosavljević:
„To je pokušaj da se sačuva iluzija o besplatnom zdravstvu, koja potiče iz socijalističkih vremena, uz sve manje mogućnosti da se bilo šta izfinansira, i uz teško odbijanje da bilo šta iz privatnog sektora uđe u sistem zdravstvene zaštite. Po meni, ukoliko se bude dešavala prava reforma, i ukoliko dođe do toga da se uključi privatni sektor, najviše će dobiti pacijenti. Jer, konačno će imati pravo na slobodan izbor lekara, a s druge strane to će umnogome smanjiti troškove koje ima zdravstveni sistem.“
Sindikat: Nećemo dozvoliti nasilna otpuštanja
Kompletan zdravstveni sistem broji oko 110.00 ljudi. U okviru pregovora sa MMF-om pojavile su se najave da bi moglo doći do smanjenja broja zaposlenih u zdravstvu. Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ za Dojče vele kaže da viškovi eventualno postoje samo u nemedicinskom delu osoblja:
„Ministarstvo zdravlja, iako je ranije to napominjalo, sada o tome ćuti. Ranije su oni imali podatke da mi imamo, hajde da kažemo prekobrojno, nekih 10 do 15 odsto u tom nemedicinskom delu kadra. A kada bi se to prevelo u brojke, to je nekih 10 do 12.000 ljudi. Kao sindikat nećemo dozvoliti da bude nasilnih otpuštanja, i da se ukoliko se donese neka uredba o višku kadrova, to bude urađeno putem dobrovoljnih otpremnina.“
Zdravstvo se nalazi na trećem mestu po stepenu korupcije u javnim službama. Zoran Ilić kaže da u njihov sindikat već dugo ne stižu prijave građana, i da je glavni razlog za to strah. On smatra da građani moraju slobodno da prijavljuju te slučajeve, jer se samo tako može boriti sa korupcijom. Iz Lekarske komore Srbije poručuju da svi sudski dokazani slučajevi korupcije povlače sa sobom gubitak lekarske licence, ističe Tatjana Radosavljević.
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4621016,00.html?maca=ser-Blic Online-2569-xml-mrss
Редови се не смањују пошто већина лекара слабо барата рачунарима и софтвером који је министарство увело.Е сад,да ли је тај софтвер неодговарајући и недорађен или се нико од оних који су продали софтвер не труди да функционише како треба је посебна прича.
Што се тиче приватног здравственог сектора он је још лошији него јавни изузев приватних стоматолошких ординација које заиста функционишу добро.
