Neshto malo o MUZICI (odrastanje itd)

Vala pronashla sam svoj muzichki ukus...KONACHNO!!! Kako je sve pochelo...posle pada "SLOBINOG" rezima, svi su kao neshko lozili na rep, geto i te fore...momci u shirokim lonama...prosto nametnuto slushaj to...samo je repa domaceg bilo u izobilju...Prosto slushash ono shto se slusha...tako vremenom doshao net, ja upoznala moju srdnu dushu, on slushao metallicu i tako ja da se njemu posvetim skroz pochnem da slusham metal, mada sam slushala pre toga onaj srceparajuci rock i pop 80-ih (pod uticajem keve i caleta)...Onda mi je on slomio srce i znam iz iskustva da balade podstichu plakanje...I tako moj najbolji drug, malo prso u glavi slusha black metal, deth metal i svu zestinu muzichkog sveta i on meni odredi terapiju Cradle of filtha, COB-a i Dimmu Borgira...Ja se vremenom isprimam na to i stvarno pochnem da budem okrutna stoka, sve zbog muzike...I jednog dana primetim kako me to grolanje pomalo nervira...Takodje mesto na koje izlazim pushtaju onu chuvenu DANCE muziku 90-ih koju obozavam (DR.IGGY, Energija...)I moja srodna dusha se nekako otvori meni i kaze neke stvari koje su uticale na moja osecanja...I ja shvatim da treba da skinem tu svu shminku i manim se metalurgije...vec sam rekla da sam emotivna i da mi prijaju blagi tonovi, a ne sumorno sivo i crno...I tako se ja vratim onoj klishe muzici i sad slusham sve ono shto valja i shto stvarno valja(pop 80-ih, vadu georgijeva i sve te jebachke pevache kako strane, tako i domace)...Ali metallica ostaje metallica, samo shto sam vishe okrenuta baladama, i Lacuna Coil je dobra i Nightwish pogotovo presma Deep silent complete...Konachno sam reshila da se vishe izbacim iz glave taj neki fazon iliti trip metalisanja...Devojka sam i treba tako da izgledam, kako ljudi da me shvate ozbiljno u martinkama do zuba, crnim kreonom oko ochiju, lancima i co...Konachan zakljuchak koji sam shvatila je da Muziku slushash za sebe, a ne za fazon i drushtvo...Chudo je to odrastanje:wink:

 

[Sentinel wolf]

Welcome to the machine...