Слажем се потпуно са свим, једино што мислим да ово и није нека емпатија, готово сви су емпатични према самима себи и баш најблискијима. Себичност и неемпатичност су сестре. Гледати на мужа који је постао инвалид као на неспособњаковића је велики степен неемпатије. Оно што је интересантно, жене често помињу туђе неемпатичности, иако чешће помињу мушку нарцисоидност, чак и када нису у питању мане које су симптоми нарцисоидног поремећаја личности.
Жао ми је што сам раније упао у заблуду да љубав постоји, то не постоји или бар не постоји више. Жена која ће да ме израбљује због "љубави" ми не треба а све су (данас) такве. Живот је бесмислен без љубави али љубав и не постоји, жене немају љубави. Треба мушкарци да знају да се не преваре.
A šta je za tebe ljubav?
Kako po tvom viđenju treba da izgleda ljubav, iskrena ili prava ljubav između muškarca i žene?
Sa druge strane, dodao bih da su ljubavni odnosi muškarca i žene uglavnom strogo deterministički određeni biologijom i evolucijom. Odnosi hormona posebno testosterona i estrogena. To su veoma jake biološke sile.
Kao kada vršiš veliku i malu nuždu. To je biološka potreba i nagon. Kad pritisak usled gasova nastalih varenjem poraste u crveima čoveka, on ima biološku potrebu, presiju, nuždu, nagon, da prdne i prijatan osećaj olakšanja kad prdne i izduva gasove. A ovde bi trebalo pričati o jednoj drugoj biološkoj potrebi a to je seks ili na srpskom hebanje.
Ljudi generalno brkaju dve stvari, ljubav i onog specifičnog osećanja koje bi trebalo nazivati zaljubljenost. Ljubavi zaljubljenost nisu isto. Ljubav je daleko širi pojam od zaljubljenosti. Možeš imati ljubav prema roditeljima, ljubav prema deci, ljubav prema poslu, ljubav prema hobiju, ljubav prema sportu, ljubav prema svom automobilu, ljubav prema cveću itd.
Ali kad govorimo o zaljubljenosti, onda govorimo o seksualnoj privlačnosti između muškaraca i žene, to je onaj osećaj "da je on pravi", da je ona prava, divna, ovakva i onakva, pametna, razne pozitivne karakteristike, osećaj da smo odmah kliknuli, osećaj kao da se znamo oduvek. Ono kada sve njene ili njegove mane vidiš kao vrline. Ona kad ne možeš da prestaneš da razmišljaš o njoj ili njemu. Ono kad se nadaš da ćeš ga ili nju slučajno sresti negde, pa često ideš tamo gde ste se ranije sretali.
Svi ti osećaji, sve te bajke, sve to i daleko daleko više od ovoga što sam naveo je isključivo posledica prirodno nametnute seksualne privlačnosti, i u većini ako ne i u svim slučajevima ljudi toga nisu ni svesni. To se odigrava na podsvesnom nivou. Zato ne možemo to da kontrolišem svesno. Zato se kaže da se neko prosto zaljubio, kao da je izgubio pamet.
Muškarac ili žena ne može svesno da odluči da joj neko bude seksualno privlačan. Maže da se pretvara zarad nekih drugih stvari, to je drugo.
Krajnji rezultat seksualne privlačnosti, i svih propratnih pojava o romantičnoj ljubavi, srodne duše itd, između muškarca i žene je seks, a krajnji rezultat seksa je produžetak vrste. Evolucija. Jedna generacija odumire, druga generacija se rađa i ti ciklusi se ponavljaju u prirodi milionima godina, i u slučaju homo sapijensa 200.000 godina. Hiljade i hiljade generacija i jednih te istih ciklusa.
Oduzmi seks iz jednačine. Oduzmi seksualnu privlačnost. Šta bi se dogodilo? Kraj vrste. A to su sve životinjeske jake biološke potrebe, nimalo specifične samo za čoveka. Kako to neki pokušavaju da razdvoje. Bajke, ideje, srodne duše, mašte, sva propratna ponašanja muškarca i žene, predigre, udvaranja, flertovanja, izlasci, dopisivanja, sva romantika, pa čak i brak i celokupan taj društveni koncept, to sve jeste specifično (uglavnom) samo za ljude, ali je takođe sve to samo na temelju seksualne privlačnosti a to je životinjski nagon, a krajnji cilj odnosno rezultat svega toga je seks, i to nije specifično samo za ljude već je prisutno kod mnogih biološki kompleksnijih životinja.
Biologija i evolucija su formirali biološku funkciju žene i biološku funkciju muškarca.
Жао ми је што сам раније упао у заблуду да љубав постоји, то не постоји или бар не постоји више. Жена која ће да ме израбљује због "љубави" ми не треба а све су (данас) такве. Живот је бесмислен без љубави али љубав и не постоји, жене немају љубави. Треба мушкарци да знају да се не преваре.
Verovatno si samo bio zaljubljen a da toga nisi ni bio svestan. Svako prođe kroz to.
Bolje je reći da žena iskorišćava i upotrebljava nego da izrabljuje, a verovatno ne zbog "ljubavi" nego zbog "seksa". Seksa, intime, nežnosti... fizičkog dodira.
Da li je život besmislen bez ljubavi ili bez žena, seksa i seksualne privlačnosti?
A seksualna privlačnost kao osnov svega ovde, celokupnog odnosa muškaraca i žena na čemu se dalje sve drugo gradi, uključujući i brak (osim ako brak nije isključivo iz nekog interesa) i romantiku, sve, ta seksualna privlačnost je određena prvenstveno, ne jedino ali prvenstvno, fizičkim izgledom i muškarca i žene. Sa nekoliko razlika, žene su toga manje svesne, muškarci su više svesni. Žene su daleko izbirljivije, muškarci su manje izbirljivi. Žena će totalno da poludi (jaka seksualna privlačnost) za onim 1 u 100 muškaraca, visoki, dobro građeni itd. tzv Bred Pit muškarci, a 50 muškaraca, dakle prosek, nikad neće ni pogledati niti im dati šansu (slaba ili nikakva seksualna privlačnost). Muškarac sa druge strane može da poludi za 20 žena u 100, a sa 60 ili 70, dakle prosek, bi sasvim sigurno bio (dovoljno jaka seksualna privlačnost), a možda 10 do 20 žena nikad neće ni pogledati (slaba ili nikakva seksualna privlačnost).
Neće nijedan (ili bar prosečan a posebno ne zgodan) muškarac poludeti za debelom, gmazavom, okruglom, deformisanom, krezavom, rošavom devojkom sa podbratkom i teglama, malim kukovima i dupetom i malim grudima ili druim rečima ružnom ženom. Muškarac za takvu neće reći da mu je "srodna duša". Neće joj pisati pesme, neće joj pevati, neće sanjati o njoj, neće misliti na nju. U takvu se ženu muškarac neće zaljubiti niti maštati pravu ljubav sa njom. Muškarci če uglavnom bežati od takvih devojaka i ignorisati ih, naročito ako takva devojka počne da juri njega.
Isto tako nijedna (ili bar prosečna a posebno ne zgodna) žena neće poludeti za debelim, gmazavim, niskim, ćelavim, okruglim, ćosavim, deformisanim, krezubim muškarcem sa teglama od naočara ili drugim rečima ružnim muškarcem. Žena za takvog neće reći da je pravi muškarac koga je tražila ceo život. Da je on njena srodna duša. U takvog se muškarca nijedna žena zaljubiti neće. Devojke o takvim momcima se neće raspitivati niti maštati i nadati mu se. Moderna feministička žena će se prema takvom muškarcu ophoditi arogantno i drsko i kao na neko biće niže vrednosti (a to je daleko ređi slučaj kod muških) i to bez obzira na kontekst, a to može biti i na poslu ili u kafiću.
